Црњански, Милош - Сеобе 2
Нестрпљив, очекујући Божичева кола, Исакович је био стао у капију Трандафилову, наслоњен на своју сабљу, са својом абом пребаченом преко рамена, налево, па је мрмљао самом себи нешто, љутито.
Ишао је, као да га вијају. Био је заогрнут својој абом, иако је било топло, а, у руци, стезао је своју сабљу. Трудио се да што пре, у сенци кућа, одмакне.
А није ни сањала шта се, напољу, у ноћи, са Исаковичем, збива. Исакович је, за то време, био пошао – огрнут својом абом, са фењером у руци – алејом, средином, гацајући по блату.