Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
вештице: „Узме у руку перушку и црвен конац, па додирујући болесникову главу, срце, руке и ноге, говори: ’устај! авај! Вештице, виле и ветрови!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Лепо, красно, дивно ли је тамо, Авај брате, како ли је амо! Из камена стоји сове хука, С гране суве кукавица кука, Кукај, али према своје главе И још
Па кад удри јоште гром тај љути: „Боже, Боже, на што ово слути? Авај мене, дакле баш занаго Никад више, кâ што рече драго?“... Тако Миле — он то главом беше — Таке мисли њега салетеше.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Повика баба: „Јадна ми срећа, ето ми старог, пијан ко врећа! Опет си капут пропио, авај! У шталу иди, па тамо чмавај! Угаси лулу, јадна ти мама, бојим се да нам не плане слама.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Дан и ноћ смо копали ране по телу душмана, у планину одосмо сити разбоја, авај браћо! Срца су нам ко велика звона о брегове ударала, долином пловиле свеће нама за душу.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У каквој малој Невољи, муци, Знао је да се Нађе при руци. А овде, авај! Судбино клета! Ћути и спавај До краја света! А кад га једном Метла избрише, Рећи ће: „Новчић тај Не важи више!
Киша је росила, пропланци кисли И мрко лишће сејао кестен, Ал у то време, авај, Крапинци Још нису знали шта је јесен.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ал̓ авај! песма залуд покушава Да врати чари старинскога доба; Дубоким санком прошлост ова спава, И поређани стоје гроб до гроба
спомени по реду, И заборавићу прохујале дане, И негдашњу срећу, и данашњу беду,— Све, и снежна пола непрегледна. Авај, И малену хумку под убогом јелом, И љубав ти чедну и бескрајну... Спавај, Труни, добра душо, у покрову белом.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ИИ Искачу, авај! на хумкама старим Све среће моје и мртва живота, Искачу сêни и пламичци модри, Указују се живот и страхота; И
Ви сте судбине нечитаних строфа. И с тим се треба помирити једном, На жалост, авај! Јер се све свршава Постељом простом, вечитом и ледном, Где се без бола и без среће спава.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Мислим, да ћу идуће недеље имати још један масан спор. На часну реч служи ме срећа у парницама.“ Али овако, авај мени! Зар смем више да се појављујем пред светом? Зар кадгод смем погледати у очи свога клијента?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ледном, На лице твоје, што побожно труне, Унети израз у линије, боје, Расточит самрт и спојити узе Живота с душом. Авај, и ја у том Осетим часу, да сваким минутом Силази влага сандуком и тобом.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Било је много привлачних и неодољивих ствари, али авај, плату сам потрошио чим сам је примио. Када ме је господин Пушкаш упитао како се сналазим у новој средини, описао сам
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Потегао сам торбу, али авај, гуска је била нестала! Један путник који је седео близу мене испричао ми је да је видео како је један млади богослов
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ах, авај!... Мени отиде коса увис и хтедох да вриснем, кад за оближњим столом чух како моји другови Скакаљевић и Зафировић, сак
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ са гроба твога песник скида вео, А гроб вели: Авај, ја сам више хтео, Тек сам хтео много — Али нисам многô... И ко ће да суди по успеху људе!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
иза нас Толико је снаге у нама И то је одбрана земље РЕQУИЕМ И Моја је крв мој пут до тебе прелудијум То је земља авај понекад често понекад исувише, баштина ветрова и оних што имају мање него ништа велика урна са пепелом једне и
ватро Једном ватром убијаш Другом ватром лечиш Трећом се ватром шалиш (Трећа ватра је црна) Глад вари мрак Природа авај још није створена Песмо мани се маргина Пева се одозго надоле (О радости брзог перја) Нежност је животињска лењост
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Грозна песма њиних грла У двору је тек умрла. — А Радивој на гроб гледи, Реч с усана тече бледих: „Авај, брате! Бише л’ вредне Те тридневне твоје сласти У чаробној там’ области Да с’ не сетиш мајке бедне!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Трава из мог тела! Нови живот ниче? Ври живот у гробу, над њим криче врани. Авај, ја у свему, што нов живот кличе, О, али Салома никад, никад више.
сва пече, Пропињу се теби испуцале усне, Душа хоће вечност пољупцем да рече, А крв у кап једну стопи се и згусне. Авај, сфинксе врели пожудних усана, Ти си луди демон, што љубећи дави, Ти си врело подне мог блиставог дана, Орао што
И моје очи греха су се криле. Вај, треба, ноћи, опет с вама сада, Руку под руку, у кал где се пада. Но, авај, данас туђе сте и стране.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Напротив. Најежени и накострешени чекамо најмањи повод да бисмо се устремили један на другог. Нас двојица, авај, припадамо различитим световима који се тискају у претесном простору, сваки с тежњом да оном другом остави само
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Пустили бисмо једра на океан тискан плаво, О дрхтали бисмо дрхтали здраво У азуру уморних безмерно старих сводова. Авај овако, топографски, нека сте само здраво По суморним просторијама својих болова Где, даљим пределима умрљане, сисате
болова Где, даљим пределима умрљане, сисате своје прсте, Где над никад невиђеним манастирима Стављате сићушне крсте. Авај овако, топографски, нека сте само здраво, Прилазећи женама увече да их љубите.
Али (да ли да узвикнем, авај!) зар није могуће да и то ново издвајање новог света из оног старог није извршено по нарочитом закону некога општег!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тад говори крале Вукашине: „Авај мени до бога милога! Нуто курве младе Видосаве! Кад издаде оваког јунака, кога данас у свијету нема, то ли мене сјутра
Када виђе што му књига каже, уд'рише му сузе од очију, па је онда Марко бесједио: „Авај мене, драги побратиме! Ту ли си ми, болан, допануо!
рока није, у Заљути, селу маленоме; то не била сиња кукавица, већ то био Вучићевић Перо, мио бабо Перовић-Батрића: „Авај мене до бога милога, ђе ми Батрић брата не остави који би га могô осветити!