Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Лажеш! — цикну кмет. Станко се трже и погледа око себе. Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети... Он погледа у кмета. — Не лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? — Зар ти ниси ово украо? — Украо?...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ово је мој прилог! (1882) НА БУНАРУ Како ветар попухује, тако се с бразда, као неке беле авети, крећу големи праменови магле; носе се страном на коју ветар душе, па после се у ситним беличастим кристалићима, као
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он осети као дасе канџе неке невидљиве, хладне као лед авети привлаче из мрака. Кад се испужа толико да је могао обухватити ону попречну гредуосовину на којој су висила сва три
Африка
Највећи број фетиша је против оштрога оружја, противу куршума, вештица, авети; против заразних баласти; нарочито венеричних. Њино веровање у фетише савршено је слепо.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Јер се говорило да у њој, ноћу, шетају авети. Сунце је залазило, кад се Варвара, понова, појавила пред том кућом, у башти.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али и ту има много романтике, много сентименталности, много позоришног намештања и извештачености, авети, анђела, крви, отрова, мача, примитивне психологије, наивних објашњења, много тирада и лаких ефеката, мало
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој давори, учитељи клети, Да чудне сте и дивне авети! Пола мачке, а пола сте људи, Лика љуцка, а мачије ћуди, А те избе и за књигу клупе Ништа друго нег' мишије рупе,
113. Сад авети с врата неста, Открави се момче наше, Па на ноге скочи сместа, К вратима се нагоњаше: Отворена врата широм — Не
— К себи доше, Од земље се подигоше, Ма с' авети свак осети, Удри на се крст тај свети, Ње не има крај мртваца, Свак около око баца. За њом, за њом!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
баци за пећ, а он се стане чудити где млада баци кости за пећ, док уједанпут изиђу две старе оклепане вешти, сухе као авети, и почну сисати оне кости. Онда он упита домаћина: — Шта ти је оно за пећком, брате?
А отац и мати онога сељака као да су се оковали на овоме свету, остарели и поцрнели и осушили се као авети, а не могу да умру. Он ме је молио, Усуде, кад сам код њега био на конаку, да те питам шта би то било.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
сигурно, али сасвим сигурно, морају у моду да уђу и дебоси и дебосите, јер је већ доста ове диктатуре костура и леди Авети.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
месечев лик, што се јавља у надземаљској сети, жут, као образина златна, тавно, у гробу, над којим се бела сен авети, бела сен невесте, у бескрај за навек нагла.
Само, то нисам ја, ни Венеција што се плави, него неке рушевине, авети, и стећци, што остају за нама на земљи, и, у трави. Па кажу: „Ту лежи паша! – Просјак! – Пас!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ноћ постаје бела К’о велик покров. Видим добро: Група Авети црних, просјака је стала Свуд око мене, и злослутно ћути. Времена ноћног стадоше минути. „О, куку!! куку!!
Пучине те, по којој судбе брод Плови нам сетно не знајући куд; Визије света громадан је свод, Видици нам се к’о авети чине; А посејана опасност је свуд.
Крваве су сенке пројездиле туда К’о авети мрака пред капијом пакла; И тресла се земља из дубина свуда, Кад је царство пало к’о кула од стакла.
Све умире онда када му је време. ОДБЛЕСАК Ноћи целе, к’о авети беле, Непомични борови и јеле Огрнути снегом мирно бде. Сви су пути завејани.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
их је много, чува нешто и да се не могу ласно ископати; многи приповиједају како су их у томе послу плашиле различне авети.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Тако су и ону ноћ долазиле авети и правиле страву којекакву око њега, али он остане здрав и жив. Кад буде ујутру, опет дође дворанин по њега, и одведе
за пећ, а он се стане чудити где млада баци кости за пећ, док у један пут изиђу две старе оклепа- | не вешти, сухе као авети и почну сисати оне кости. Онда он упита домаћина: „Шта ти је оно за пећком, брате?
А отац и мати онога сељака као да су се оковали на овоме свету, остарели и поцрнели и осушили се као авети, а не могу да умру. Он ме је молио, Усуде, кад сам код њега био на конаку, да те питам шта би то било.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Васић САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ Садржај УТУЉЕНА КАНДИЛА 2 У ГОСТИМА 3 РЕСИМИЋ ДОБОШАР 42 РЕКОНВАЛЕСЦЕНТИ 66 АВЕТИ У ЛОВУ 91 У ПРАЗНОМ ОЛТАРУ 95 ВИТЛО И ДРУГЕ ПРИЧЕ 108 ВИТЛО 109 ОСВЕТА 115 ПОНОР 120 ЖЕНА 125 ВАСКРСЕЊЕ 131 ИСПОВЕСТ
Месечина. Поред пруге у честим барама иза кише огледају се звезде а поцепани облици чине се огромне црне авети. Па и кад прођемо: као да је земља ишчезла и да јуримо над безданом.
И, друго питање: јеси ли мислио ноћас на оно, знаш? Па се широко и снажно протеже риђи потпуковник. АВЕТИ У ЛОВУ (доживљај) Са љешкога града, озго, сву ноћ је слазило злослуто урлање остарелог неког арнаутског пса, и
И после сваког реда све жешће. Као да су се око мене скупиле авети свих самоубица што овај свет оставише без једног слова, па ме узнемирују, муче, исмевају ме и прете како бих се окануо
низова телеграфских стубова који промичу, путују, лете некуда, сами самцати, или се врте као вретено, као праве авети.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« »Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
баци за пећ, а он се стане чудити где млада баци кости за пећ, док уједанпут изиђу две старе оклепане вешти, сухе као авети, и почну сисати оне кости. Онда он упита домаћина: — Шта ти је оно за пећком, брате?
А отац и мати онога сељака као да су се оковали на овоме свету, остарели и поцрнели и осушили се као авети, а не могу да умру. Он ме је молио, усуде, кад сам код њега био на конаку, да те питам шта би то било.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
1911. ПРВИ ПОЉУБАЦ Тако у доба кад се мртви дижу И кад часовник, по фабули, живим Обзнану даје да авети стижу, Да коло воде по плочама сивим, Кад поноћ дође, и он нагло скочи, Под дивљом страшћу што га намах сколи Тражаше
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Док заглух овај траје, не вајде савети, — И ти се, побро, бориш са овом авети. Бори се, побро, бори се, ти ћеш то умети, — Србија ј’ самосвојна, можда ћеш успети; Упућуј страсне гласе у једног
Краков, Станислав - КРИЛА
Као збор авети биле су те тамне групе крај малих светлих средишта на пустој и голој падини. Ветар би кадикад захујао, повијао би
Петровић, Растко - АФРИКА
Највећи број фетиша је против оштрога оружја, противу куршума, вештица, авети; против заразних баласти; нарочито венеричних. Њино веровање у фетише савршено је слепо.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Јасно је све... Издајство! Превара!... Погане бабе умље змијино Потражило је неме трагове Којим авети ноћне путују По раскрсницам’ чини сипајућ, Постеље траже боне дечице Или рочишта вреле љубави; Па онде речи неке
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
се пламен распламтео, — Искра твоје душе — Да нагрну, да навале, Па да га угуше, — Ту да крену тркалиште Беси и авети, А јакрепи да пропиште По мојој памети.
XXXИ Од муке се песме вију; Рад лека се сузе лију, Ал’ ко пита за те ноћи, За авети њене црне, Кад под клетвом њине моћи Очи, срце, све претрне. Нигде звезде, свуда тама, — Па ни суза, ни песама.
Ох, блажени дани, Кад се заносимо, Змије, клетве и авети Јоште не видимо! XЛІІИ Срећа стоји, нешто чека; А јад иде, Бог зна окле.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
пије, нит’ једе), Већ ти тако непрестано чаме Замишљени, намрђени, ружни, Укочени, заслепљени, тужни, Као да су све авети саме.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Не, то није моја Венеција, Невеста сјајна мора зеленог; А то што гледим, тамо далеко — Те горостасне, црне авети — Што, као претећ небу, поносно По пустој земљи сенке пружају: То нису они чили валови Што их је моја младост
Какви савези?... Куда нам децу мислиш шиљати? Зад нас још није доста пропало По висовима овим каменим, Већ и авети сиње пучине Зар нашом крвљу мислиш појити?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И чу се громор кô ломњава стења. И авети пуне ноћнога прамења Причаху ми чудну повест у ноћ ову: Старе душе тогу обукле су нову — Стари дах је, само одећа
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
(хор: умријети) Клавир и виолине попевају, брач кида ритам, мушке груди уздишу. Начетили се забезекнути келнери, као авети: касирка јеца. Звуци и ритам жмаре.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Свима нам је математика била врста авети од које се ноћу трзамо иза сна, у мраку је се плашимо и усред дана дршћемо кад нам се само помене њено име.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Упалих образа, сувих полуотворених усана, а ужагрена погледа, вуку се људи као авети. Тело малаксава, готово је на издисају. Али су још очи сијале...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Но ја застирем окна Застором црне чоје; На посету ми стижу И обдан авети моје. Стара се љубав јавља, Из царства смрти се буди; Уза ме седне и плаче И моје гане груди.