Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Већ саставило браду и колена, изгледа, као нека аветиња. Трећи зуби давно јој никли. То је баба Мирјана. Неки је по селу зову »баба Мирјана«, а неки »тетка Мирјана«.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ А она одговори: „Не знам.“ А они је опет запитају: „Јеси ли животиња или си човечје створење, или си аветиња?“ Она опет: „Не знам.“ „Знаш, не знаш“, рече царски син, „ти мораш с нама.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ил' да је гробља, сенки, ветра, звука И игре мртвих, аветиња коло, Да је болова, сећања, јаука — Знамења, да сам некад и ја вол'о. Ал' није.
ГОДИНЕ Освојиле небо планине облака, Хладан ветар дува и сунце је зашло. Време кобног страха, невидљивих рака, Аветиња коло отаџбину нашло.