Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Ето и', на моју душу, котлу! — трже се Мићан као да га нешто за срце уједе и устаде са стоца. На авлијском зиду више котла затрепери свјетлост од свијеће, па се заигра по котлу, док се и по нама не расу.