Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
(Тога смо Аврама слали у Тријест, те нам је испросио од Срба у Тријесту око 2000 фор., и то је онда лепа помоћ.) Туна, како смо умели,
а особито да је везир веће двапут Милошу говорио, да му доведе Мутапа, Лому, [Милића] Дринчића, [Ћоку] Протића, кнеза Аврама [Лукића] и проче неке војводе, ако и̓ не доведе да ће Милош за њи̓ главом платити.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
« Он ју је написао по верном угледу на славено-сербску граматику Аврама Мразовића из XВИИИ века, која је опет била написана према руским граматикама XВИИ века.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Босне, окуже се неке куће у Голубићу; онда ти, куд који може, бежи, и ја пређем у Косово, гди пребудем у дому попа Аврама Симића један месец.
„Шта? Ми отићи, док си ти онде! Нипошто.” Обештам се и дам руку. Пролазећи, пођем на Косово поздравити попа Аврама Симића с фамилијом, које с великом радостију нађем све у здрављу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Али из те се коже више није могло. Док се у интову Аврама Петронијевића возио на Врачар, Вучићу, коњи су касали преко утабаног блата на Теразијама, а над Батал-џамијом, ту где
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(која је потом постала својина Аврама Максимовића, прво „учитеља камералног села Парабућа” а. потом проте сомборског и професора сомборске Препарандије,
88, стр. 103—5. Стих 3. строфе ВИИ је непотпун у једином сачуваном рукопису, пошто је први лист Аврама Милетића песмарице (на којем је песма забележена) веома оштећен и делимично нечитљив. ТИСА СЕ МУТИ... (стр. 57).
онима Аврама Милетића и Матије Ивковића); још више него ове можда и случајне спољне подударности, на овакво домишљање упућују и
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
за свето дрво, и о томе причају једну етиолошку легенду: Кад је Нимрод са својим људима хтео да спали Аврама, јасика је дала своје дрво, а зелембаћ је ватру потпиривао. Само трешња не хтеде никако горети.