Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Очи његове смејале су се. Главе би као и хтеле, али ноге потпоручника никако да се саставе. — Аврио! — вели Милан „Кица“, држећи се за платан. „Фикус“ је говорио: — Сергије Николајевич...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И ја бих, али немам. — Е... кад је тако... на! — Ама хвала, госпо’н поручник... — Вар-варда1... и февга2. А... аврио3, да ме... пробудиш. Увија га Исајло као мало дете и таман да пође, Лука се придиже. — Исак...
Одмах нам приђоше две... „Капеле“... „Гробље!“ „Калисперос“ — рече једна. „Типота“ — вели онај мој друг, пешак. — Аврио! — добацих, не би ли им ставио до знања да иду. Оне су разумеле. Погледаше нас само преко рамена и одоше.