Црњански, Милош - Сеобе 2
Смрт је, за дезертера, у то доба, била сигурна. Крај свег уверавања Агагијанијановог, да је госпожа Хумл сигурна, да она зна да сербски официри долазе у Вијену ради својих, нерешених, молби, и
Отмене, великосветске, заводнице – које је био заборавио. После тог Агагијанијановог писма, то јутро, спремајући се у аудијенцију Костјурину, Исакович је, према госпожи Евдокији, и њеној кћери, осећао
Ипак, после тог Агагијанијановог писма, успомене на госпожу Божич није више могао да истера из главе, као што се ласте, из гнезда у које се у пролеће