Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
'Ајде, Симка, да пођемо. Останите збогом. СИМКА: Збогом! АГАТОН и СИМКА (оду). ПОЈАВА Х ПРЕЂАШЊИ, без АГАТОНА и СИМКЕ САРКА (пошто су отишли): Ама, ви; ови нешто шушкали, шушкали, па одједанпут одоше?
је ли, да чува ове ствари да се не разнесу и да се не покраду, а ја ћу да се уселим да те исте ствари чувам од Агатона. Познајем ја њега добро. ПРОКА: Право каже човек. ТРИФУН: И неће ме претећи, вала! Уселићу се ја пре њега! Одох ја!
Овде ми се попеше са својим сродством. МИЋА: Не брините ви, прија-Сарка, запитаћу ја и за Агатона и за многе друге (пењући се уз степенице), јер сад су сви блиски род, као да ја не постојим. (Оде.
ГИНА: Право да ти кажем, Сарка, узела сам да га склоним. Видим онога Агатона, зашао са Симком по кући, цуња на све стране. Рекох, ако Агатон спази овај сервис...
Утом будилник престаде зврјати; она се умири и гледа очајно час Симку час Агатона.) Ама, шта то би, побогу, људи? АГАТОН: Звонила си, Сарка; ето то је било, звонила си. СИМКА: И певала си.
АГАТОН: Шта има то да пита? МИЋА: То се само по себи разуме. СИМКА: И што не запита Агатона, Агатон зна те законе. ГИНА: Па ви и не знате шта је све било; дошли сте на готово, кад је Прока већ освојио кућу.
МИЋА: Због растегљивости закона, због којег може бити и овако и онако. Ето питајте пријатељ-Агатона. ТАНАСИЈЕ: Што не говориш, Агатоне? АГАТОН: Шта имам да говорим?
Зар теби није јасно да овде само Агатон постоји? ТАНАСИЈЕ: Ваљда сам ја пречи од једног Агатона. СИМКА: Само ти, Танасије, ћути! ВИДА: Ју, а што он па да ћути?
Узносе се столице и спушта се завеса). Завеса ТРЕЋИ ЧИН Иста соба. ПОЈАВА И ПОРОДИЦА, без АГАТОНА и САРКЕ (Општа утученост и потиштеност. Седе раштркано свако засебно и једно другом окренуло леђа.