Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
он натури сељацима по 200—300 гроша, па каже спа̓ији те му направи темесућ и тапију да су сви сељаци томе и томе аги продали све своје баштине, и тако ти он онда постане читлук-сајбија, и колико год спа̓ија узима од свог села, толико и
оне своје три нахије, које су му на део дошле, управљао и све приходе себи купио, а цару ништа, но само што су јаничар-аги и другим капиџијама својим и великашима у Цариграду мито шиљали, да и̓ код цара бране.
месецу дође глас да су зворнички паша Видајић и Мула Ножина покупили војску и дошли у Лешницу и хоће Шапцу и Мус-аги у индат.
Зато су и казали Шапчани Мус-аги: „Ја излази ти од нас, да не трпимо ми с тебе; ја ми ћемо сви Шапчани грнути напоље и раји се предати.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... С пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана што су они из
Где? Откад је он у Црној Бари, ми агујемо. Даш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу!... Зар није? — Јесте. — Јесте, јесте! А то је све Крушка!...
Али то више није онај Станко. То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги! Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... — Бог с тобом, попо! — Чуј ме! Нећеш се кајати!..
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Докле у свом историјском роману Хасан-аги (Београд, 1880) Шапчанин показује слабо знање и осећање историје, мешавину историјског материјала и песничке маште,
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Јер ћеш ти да висиш, и то цео, ко што аги виси један део! МУСА: Мој ти је другарски савет, да мање лајеш! СУЉО: Знам ја шта говорим!
СУЉО: Ајде џарни ту ватру. Ако смо гладни не морамо и да се смрзавамо. Лако је аги горе на миндерлуку; гори мангал, иза крстā наслаго јастуке, а пред миндерлуком жубори наргила!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ГРБИ ЈЕ АГА МЕМЕТ НО КИЈАМЕТ Сломи се Мемет-аги низ греду једна стара и мршава крава, те он, како би намирио штету више но крава вриједи, поручи за све своје чипчије
Кмет понесе тукца аги, па кад је нанио тукца кроз варош, сусрете кадију на сокаку. Кадији се допане тукац, па облети некако кмета да му
Кадији се допане тукац, па облети некако кмета да му прода тукца. Кмет каже кадији да носи тукца своме аги и да га другоме неће продати, али му кадија рече да ће му боље платити тукца него његов ага, и некако кадија узме
Кмет отиде и каже аги да му је кадија отео тукца. — Ти си продао тукца кадији! — продере се ага и скине лулу с чибука па пође да бије кмета
нити Влаху, јер је он наш чипчија, него се чудим Циганину, од кога нема користи ни бог ни шејтан, јер не ради ни аги ни себи! Држ'те га!
даваше ми јутрос, да опростиш, моја жена један добар пар кокоши и десет пута рече ми: „На, понеси ово нашему доброме аги“, — а ја, како ми ти оно рече скоро, не хћех жену послушати.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Лако ти је трошит’ богатоме И јачему бит’ се с нејачијем. Ласно, ти је аги беговати, Младим момцим’ игру заметати! Ласно ти је живјети Турчину Уз кадију и сироту рају!
— Да је крсту више муке. 14 Копао чипчија аги у башчи, па га упитао: — Смијем ли, ага, мало починути? — Остави куку, а узми мотику, биће ти одмах лакше!
— Рекао ми је ага, кад ове раздерем, да ће ми он нове купити. 8 Питали рајино дијете оца: — Зашто, бâбо, даде аги оно јагње? — Хе, мој синко, боље је дати једно с миром него двоје силом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Док се договоримо, — реку, пак ни данас јошт се не договорише, те тако сваки своје понесе. АГА И ЧИПЧИЈА Дошао аги чипчија да му оре, па му се није ништа намјерило оно јутро да му на пешкеш понесе.
Чипчији се на ино не могаше, но са стране прикучи реп коњу и, у страху да га не убије, почне бројити. У то дође аги хаџија на селамлук, па кад шједе и почеше пити кафу, зачуди се што раја они ради, а упита агу: — Шта оно ради они
Некакав ага узајмио неколико пара у свога чипчије, па му никад није хтио дуг повратити, а чипчија једно јутро пође к аги говорећи: — Ајдемо, ага, у кадије за оно пара што си ми дужан. — Ја сад не могу од зиме. — Ево ти мој ћинтерац.
даваше ми јутрос, да опростиш, моја жена један добар пар кокоши и десет пута рече ми: „На, понеси ово нашему доброме аги“, а ја, како ми ти оно рече скоро, не хћех жену послушати На које му ага рече: — Добро је кад и кад и жену послушати.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Тај наочит а скроман Колашинац нешто се одавно свиђао силному аги. Још кад се први пут најмио у њега, покупио је од момака пиштоље па заједно са својим изнео на кулу и предао
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Проговара добар рањен јунак: „Сестро моја, Туркиња ћевојко, иди кажи брату Мустаф'-аги да ме носи двору бијеломе; код мене су три ћемера блага, у свакоме по триста дуката: ја ћу један тебе поклонити, други
мене су три ћемера блага, у свакоме по триста дуката: ја ћу један тебе поклонити, други твоме брату Мустаф'-аги, а трећи ћу себе оставити, да ја видам моје грдне ране.
Оде цура двору бијеломе, те казује брату Мустаф'-аги: „О мој брате, ага Мустаф'-ага, добила сам рањена јунака на Марици, на води студеној; код њега су три ћемера блага, у
Пред њега је сестра излазила, а кад виђе шта је учинио, она рече брату Мустаф'-аги: „Зашто, брате, да од бога нађеш! Зато згуби мога побратима? На што си се, болан, преварио? А на једну сабљу оковану!
“ То му рече, уз кулу утече. Мало време затим постајало, дође ферман од цара турскога Мустаф'-аги да иде на војску.
“ Ману сабљом од Прилипа Марко, скиде главу Турчин-Мустаф'-аги. Отидоше цару казивати; цар по Марка оправио слуге. Како који Марку долазаше, Марка зове, Марко не говори, већ он
Ману сабљом Сенковићу Ива, аги копље до руке просече. А кад види ага од Рибника да му ништа нема од мејдана, даде плећа, стаде бијегати, да утече у
За њим Ива напусти дората; колико се дорат уморио, брзо дорат вранца састигао, на сали му главу наслонио, аги кида ките на појасу. Ал’ беседи ага од Рибника: „Боже мили, гди ћу погинути!
Осман-ага оста на Удбини, па он књигу на колену пише, те је шале на Херцеговину — на колено Шарац-Махмут-аги и до њега старац-Мердан-аги: „Ето књига, двије аге старе! Да сте брже мени на Удбину у суботу која прва дође!
на Удбини, па он књигу на колену пише, те је шале на Херцеговину — на колено Шарац-Махмут-аги и до њега старац-Мердан-аги: „Ето књига, двије аге старе! Да сте брже мени на Удбину у суботу која прва дође!
Па је трећу књигу накитио, те је шаље на турску Кладушу — на кољено Хрњи Мустаф’-аги и његову Гојену Алилу: „Ето књига, два брата рођена! да сте брже мени на Удбину у суботу која прва дође!
“ Кад Марији така књига дође, ону гледа, намах другу пише, те ју шаље Куни Хасан-аги: „О Турчине, Куно Хасан-аго, Влахиња сам, прилика ти нисам, већ ти тражи за себе Туркињу; ја сам цура давно
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова! Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.