Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Марић Милан Новаковић Спасоје Благојевић Господин Ђурић Љубомир Протић Анта Младен Ђоковић Миле Аљоша Адолф Шварц Рина Агнија Вукица Први полицијски агент Други Марија Ана собарице Софија Три чина се дешавају три године после предигре.
СПАСОЈЕ: Ја то онако уз реч. АНТА: Немој ни уз реч, брате! ИВ АГНИЈА, ПРЕЂАШЊИ АГНИЈА (младалачки обучена и нашминкана, матора девојка. Она доноси леп букет цвећа): Добар дан желим!
СПАСОЈЕ: Ја то онако уз реч. АНТА: Немој ни уз реч, брате! ИВ АГНИЈА, ПРЕЂАШЊИ АГНИЈА (младалачки обучена и нашминкана, матора девојка. Она доноси леп букет цвећа): Добар дан желим!
СПАСОЈЕ: А, не, ту је Вукица. (На њеним вратима.) Вукице, 'оди, 'оди, 'оди овамо, дошла је тетка Агнија! АНТА (дигао се већ раније): Па 'ајде ја да идем. СПАСОЈЕ: Данас ће доћи, је ли? АНТА: Још пре подне.
СПАСОЈЕ: Данас ће доћи, је ли? АНТА: Још пре подне. СПАСОЈЕ: Добро, па уврати. АНТА: Хоћу: збогом, госпођице Агнија! АГНИЈА: Збогом! АНТА (оде). В СПАСОЈЕ, АГНИЈА СПАСОЈЕ: Ама, шта ради то дете? Вукице!
АНТА: Још пре подне. СПАСОЈЕ: Добро, па уврати. АНТА: Хоћу: збогом, госпођице Агнија! АГНИЈА: Збогом! АНТА (оде). В СПАСОЈЕ, АГНИЈА СПАСОЈЕ: Ама, шта ради то дете? Вукице!
СПАСОЈЕ: Добро, па уврати. АНТА: Хоћу: збогом, госпођице Агнија! АГНИЈА: Збогом! АНТА (оде). В СПАСОЈЕ, АГНИЈА СПАСОЈЕ: Ама, шта ради то дете? Вукице! АГНИЈА: Немој је звати, хтела бих да проговорим с тобом.
АГНИЈА: Збогом! АНТА (оде). В СПАСОЈЕ, АГНИЈА СПАСОЈЕ: Ама, шта ради то дете? Вукице! АГНИЈА: Немој је звати, хтела бих да проговорим с тобом.
СПАСОЈЕ: Шта имаш ког ђавола да разговараш са мном, ето ти Вукице па разговарај с њом. АГНИЈА: Хтела сам да те питам, знаш, за то одлагање венчања. Знаш ли ти да се то напољу врло рђаво тумачи?
ВИ ВУКИЦА, ПРЕЂАШЊИ СПАСОЈЕ (кад Вукица наиђе): Где си, дете, забога? ВУКИЦА: Добар дан желим, тетка! АГНИЈА: Добар дан! Слатко моје! (Њуби је.) Ово је за тебе. (Даје јој букет.) ВУКИЦА: Хвала, тетка!
АГНИЈА: Добар дан! Слатко моје! (Њуби је.) Ово је за тебе. (Даје јој букет.) ВУКИЦА: Хвала, тетка! АГНИЈА: Па како је, како је; јеси ли већ сита радости? ВУКИЦА: Ох! Да! (Разгледа букет.) Гле, како је то лепо цвеће!
ВУКИЦА: Ох! Да! (Разгледа букет.) Гле, како је то лепо цвеће! АГНИЈА: Сама сам га бирала код цвећара. Хтела сам да личи на један букет који је мени тако драга успомена.