Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
боји, но гледа у њему чувара свога; а у турској земљи, колико је даље од Цариграда, толико више бедни христјанин пред агом и његовим слугама, пред спахијом и пред јаничаром, дркће као овца пред курјаком.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
По неколико дана томе следује Аксентије [Миладиновић] кнез београдске нахије, и после оде кнез Аксентије са [Али-агом] Шерчесмом и преда војводу Милоша и проче. Ја пређем на Купинову. Чујем да је Верховни Вожд у манастиру Фенеку.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ејвала, јуначе! — рече и продрма му руку. Пред њим и око њега лежаху Турци. Он смотри Заврзана над Сали-агом. — Харамбашо!... Харамбашо!... Молим те, ходи овамо да видиш само...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
би му тада на ум она давнашња нека оговарања, шапутања о покојној им матери, о њеном ашиковању у младости с неким агом чији су чивлуци и сад њихови.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Препану се чипчије, е знаду да ће с агом на чудо ударити, па му одговоре: — Фала, наш златни ага! Ми ћемо је лако изјести, али нећемо моћи лако платити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
СИРОМАСИ 256 АГА И ЧИПЧИЈА 257 РАВНОДУШНОСТ 258 КАДИЈА И КАДИНИЦА 259 ВЕЗИР И КНЕЗ ХЕРЦЕГОВАЧКИ 260 ЧИПЧИЈА НЕЋЕ С АГОМ У РАЈ 261 РАЈА, АГА И КАДИЈА 263 СЕЉАНИН КОД КАДИЈЕ У СУДУ 264 СЕЉАК И КАДИЈА 265 ЗАКОВРЧИТИ И ОТКОВРЧИТИ 266 ПЕЦИ,
ЧИПЧИЈА НЕЋЕ С АГОМ У РАЈ Дозове ага чипчију на ручак, па по ручку припали чибук, превали се на шилту и присркујући кафу почне га
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ето и', кажу, кô на гори листа!“. Једни ће, чује се, ударити, под Дервиш-агом Поздерцом, преко Полоја, па на Бронзани Мајдан, па онда већ преко села доле на Бању Луку; а други ће — нали-де,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У познатој песми из Вукове збирке освета над Бећир-агом и агиницом призива се с уводном сценом мучења младог хајдука Малог Радојице, коме Турци ложе ватру на прсима, приносе
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Добра колца сукобила Марка, сукоби га царев Алил-ага и за агом тридест јањичара. Алил-ага беседио Марку: „О јуначе, Кралевићу Марко, ајд' на мејдан, да с' надстрељујемо, па ако ти
брате, безистену моме, донеси ми стрелу татаранку, у којој је стрели татаранки девет бели соколови пера; а ја идем с агом на кадију, на мешећеми да нам синџилати да међ' нама после није кавге“.
Тад се беже безистену врати, оде Марко с агом на кадију. Како иде царев Алил-ага, папуч' скиде, седе код кадије, па извади дванаест дуката, те кадији меће под
“ Ефендију попаде грозница гледајући шестопер позлаћен: синџилати, а дркћу му руке. Кад пођоше на мејдан јуначки, за агом је тридест јањичара, а за Марком не има никога, до некол'ко Грка и Бугара.
у гору зелену подалеко од војске цареве, па разапе бијела шатора, под њим сједе лити мрко вино са својијем побром Алил-агом.
ти двори изгорели, љепше ћу ти дворе начинити — поред мојих, кô и моји што су; ако ти је благо однешено, да т' учиним агом харачлинским, пак ћеш више блага сакупити; ако ти је љуба одведена, бољом ћу те љубом оженити“.
Они су му двори изгорели, а ови му пусти останули!“ Да м' учиниш агом харачлинским, ја харача покупит не могу док не свежем ништа и убога, па ће мене сиротиња клети: „Гле курвића Краљевића
Кад то виђе Његошевић Мато, он побјеже преко поља равна са Турчином слугом Шабан-агом; за њим трчи Пивљанине Бајо: „Стани, побро, Његошевић-Мато! Да си мени јуче побјегао, опет бих те данас сустигао!