Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Слуша песму гора када јутро руди, Агонију воде у вечери неме, Непомично стоји тамо где све блуди: Облаци и ветри, таласи и време.
Милићевић, Вук - Беспуће
он је у њој чуо и кратак, убилачки пуцањ са зрном које пробија чело; чуо пад, видио крв, трзање, мучење и кратку агонију у локви крви која отјече финим, скерлетним млазовима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
са усхићењем посматрали смо смртну агонију непријатеља. Пешаци се дигоше из својих заклона. Као да се нешто решавају, осматрају.
Месец дрхтаво блешти у води, и према месечевом одблеску људи гледају страшну агонију дављеника. Неки су већ уз обалу, и онако голи беже поред нас, или преморени падају на обалу, коју обасипају куршуми.
Згрчени и напрегнутих нерава, исколачених очију, посматрали смо агонију равнице... Моћна царевина је пришла надохват руке, већ се непријатељи гледају у очи.
Али ипак, нико од војника не узмиче од топова. Посматрамо једнога дана агонију суседне батерије. Тек ће потпуковник Петар рећи: — Ово су само генералне пробе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Слуша песму горâ када јутро руди, Агонију воде у вечери неме; Непомично стоји тамо где све блуди: Облаци и ветри, таласи и време.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Проносила је своју агонију као дојенче у наручју кроз прољетне вечерње баште, под мрким гранама ловора, између лијеха што миришу наквашеном
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Други легли... По песку прпоре куршуми као кишне капи на мирној води. Посматрао сам, заклоњен иза камења, агонију друге чете, забезекнут и згранут... Влајко уздахну. Онда извади марамицу да обрише знојаво чело.