Црњански, Милош - Сеобе 2
Сенатор, са своје стране, признаде да би он можда и пристао да они иду, али не да мати Анина, госпожа Агрипина Богданович, која им тражи децу. Да децу врате у бабину кућу!
По жељи своје таште, госпоже Агрипине Богданович, Ђурђе је морао да остави децу у Новом Саду, деди и бапцу. Госпожа Агрипина је пустила ћерку у Росију, само под условом, да оставе децу у њеној кући.
Стритцески, каже, прети да ће Варвару избрисати у свом тестаменту, а његова ташта, госпожа Агрипина, виче да не дозвољава више мужу да плаћа дугове Ђурђеве, које буде начинио, кад стигне у Росију.
Госпожи Агрипини! Поче затим да јеца, гласно, као да су јој јавили да јој је мати, госпожа Агрипина, на самрти. А кад Ђурђе чу име своје таште, оде, и залупи врата.
Нисам ти ја мати, а пребезмернаја нужда теби, није муж, него – мати. Госпа Агрипина! Дете јој њено!“ Ана му онда рече да је госпожа Агрипина имала право, кад је тврдила да је он бик, сремски, а не човек
Госпа Агрипина! Дете јој њено!“ Ана му онда рече да је госпожа Агрипина имала право, кад је тврдила да је он бик, сремски, а не човек нежан, који уме благ са женом бити.
Размажена су. Онако, узгред, додао је и то, да му је жена, госпожа Агрипина, Анина мати, у другом стању! Ана је то чула сва црвена у лицу.
Да јој се клања, као да је икона? Он, каже, своју дужност зна, али није дадиља. Видела је та, шта њена мати, госпожа Агрипина, начини, од оног шмокљана, њеног оца, па се и она сад успија, и покушава, да мужа претвори у ђакона, који ће да пред