Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
и са даровима, дочекасмо сваког без разлике, и пашу и субашу, и дахију и кабадахију, и буљубашу, и бимбашу, и агу! А свеца који на длану носи град остависмо у мраку, на прагу! 4.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
После тога постали су читлуци, и јаничари завладају, који су имали у Стамболу великог јаничар-агу, а у сваком везирству опет мањег јаничар-агу.
читлуци, и јаничари завладају, који су имали у Стамболу великог јаничар-агу, а у сваком везирству опет мањег јаничар-агу.
Међутим кнез Петар из Ћуприје и Стеван Јаковљевић покупе Србе и ударе на Ћуприју и после знатне битке истерају Тосун-агу и освоје Ћуприју и турску војску у Видин отерају. Године 1794.
да је то масло муселима Асан-аге било, што су они Турци мог оца хтели да убију, пошље бумбашера у Ваљево по Асан-агу да га дотера у Београд.
Збиља, ви Турци и бегови, продужи мој отац, зашто не молите агу (Аганлију) да се прође ове војне и да не иде преко Дрине?
потпишу и обрштер за сведока, и да ће обрштер дати лађе да Мус-агин харем до Брчке испрате, а граничаре да Мус-агу од Кленка низа Саву до Земуна и у Београд пропрате. Сад Турци кажу: „Камо и Јаков да се и он потпише?
из Шапца послата дођу у Лешницу, у војску, скоче на њи̓ Бошњаци и почну и̓ резилити и претити да и̓ исеку, што су Мус-агу пустили да оде и Србе послушали, „а ми — веле — ове смо потукли а сутра би дошли у Шабац, да и оне потучемо”.
А од Шапца били смо сигурни, јер кад смо Мус-агу испратили и нашега кнеза код кадије оставили, тако смо тврдо уговорили да се они од нас ни ми од њи̓ ништа не бојимо.
Тамо је Лука Грбовић и Ћурчија, али један другога не слуша, а лако би Турке (тј. Мус-агу) разбили”. — (Овога смо Дамјана из Кутешице је и стриц у почетку слали у Црну Гору владици и графу Ивелићу у Рисан, и
у Петербургу био): покупе војску око Добране, да учине освету над шабачким Турцима што су преко уговора вероломно Мус-агу у град пустили, и пођу ноћом, а био је велики снег и мраз.
И одма је послао овога Омер-агу у Ужице за муселима, и да купи од Босне војске, да буде готов, док и он у Београд пође.
На питање српско: зашто су дозвали Бегу Новљанина и Фочића Осман-агу из Босне, и што ће им Афиз-пашин Омер-ага из Ниша, и зашто купе јабанску војску, и нашто ће им та војска?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Стој! Право стој! Лазар се укочио као колац. — Сад, кад тамо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!... Кажи им да сам те за њима послао! Ороз кврцну... Лазара проби зној...
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Чифчије се навикну да варају свога агу и да поткрадају трећину или четвртину од земљорадничког приноса која њему припада.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па се брзо Милуну обрати: „О Милуне, моје сунце јарко, Не ударај старог Мустаф-агу, Злотвор твој је, ама отац ми је, Ако падне од тебе јунака, Кô да паде баш од моје руке.
Једне јаде морам ваистину Штоно Србин учинио дину: Та старога мислим Ћејван агу Што му Гојко саломио снагу; док је дина и док је чибука, Увек ће се за њиме да кука. Та ко ли је тако пушит знао?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
саветник АХМЕД ХУСО СУЉО МУСА } Хасанагини аскери ПРВИ ДЕО И СЛИКА ВОЈНА БОЛНИЦА У ПЛАНИНИ СУЉО: И оваквог агу, и шејтана, и овакву службу! И овакав живот, и злостављање! Не вреди да пожелиш, ако он није пожелео!
Опет ништа? СУЉО: Ако си гладан, глади муву по трбуву, нек ти мува питу кува! ХУСО: И таквог ти агу! Пушка убија кад је пуна, а казан кад је празан убија! И то боље него мерзер, да знаш!
АХМЕД: Има ли их много? СУЉО: Биће их преко хиљаде! ХУСО: Значи око двеста. АХМЕД: А видесте ли јутрос агу? Свако му пуце изгланцано! Па кубуре унакрст, па ножеви унакрст! Човек делија, нема шта! Просто немам речи!
Као да чујем таламбасе! Богами, јесу таламбаси! Ево сватова! Ајде, свако на своје место! Брзо! Суљо, по агу! (Суљо утрча у кућу. На сцену улазе Хасанагиница и бег Пинторовић.) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Момци, зовите Хасанагу!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ми браде, није право ни ти да моју ливаду пасеш; а знаш, болан, да ја сијено гоним за моје коње, јер ти имаш твојега агу, а у турској живиш земљи па не смијеш, болан, тако слободно као Турчин живјети.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Шути, ћерце, нијесу оно људи но Турци. 2 Питао кнез агу: — Ма хоћете ли ви, Турци, вазда тако уживати, а ништа не радити? — Док смо живи, хоћемо. — А како ће ваша деца?
6 Питали кадију: — Зашто ти је мито мило? — Зато што је мукте дошло. 7 Питао ага агу: — Од овијех твојих чипчија који ти је најмилији? — Вала, то и сам знаш!
11 Питао раја Турчина: — Зашто ме, ага, дина ти, бијеш? — Зато да те боли. 12 Питао кнез својега агу: — Што бегенишеш, мој златни ага, да приправимо вечери?
— Не харчи много, мене је доста џигерица од јањца и крило од пјевца. 13 Питао ага агу: — Ма, дина ти, штоно твој чипчија Влашче по мјесецу кукуруз окопава? — Да је крсту више муке.
5 Купус бере ага Асан-ага У Мостару на сред Сарајева, Из Беча га момче угледало, На Биоград пушку наслонио, Асан-агу добро погодио, Међу очи под љево кољено, Мртав паде ага Асан-ага, Мртав паде, а жив дома дође.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
себи овако рекао: „Ако, вели, Митре, ову превелику напаст сад преживиш, живећеш сто и педесет година, и самог ћеш Зоро-агу преживети.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЧУВА ПРАВЕ РАЈЕ 269 ЧИПЧИЈА И АГИНСКИ КОЊ 270 РАЈА И ТУРЦИ 271 ДОБРО ЈЕ ЂЕ И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ 272 ЖАЛИ ЧИПЧИЈА СВОЈЕГА АГУ 273 РАЈА ВЈЕРУЈЕ И НЕ ВЈЕРУЈЕ (ТУРЧИНУ) 274 ВАЛАЈ, ВЛАШЕ, И ЈА — КАД МУ СУДА НЕМА 275 НИЈЕСУ ТУРЦИ ВРАПЦИ 276 ЋЕРА
У то дође аги хаџија на селамлук, па кад шједе и почеше пити кафу, зачуди се што раја они ради, а упита агу: — Шта оно ради они Влах, дина ти? — а ага: — Хајде погађи-де.
— Знади да у нашему ћитабу пише: кад право и вјерно раја служи својега агу седам година а ага га осме године посијече, отворен му је рај као да је прави Турчин; анаишеш ли?
И АГИНСКИ КОЊ Некакав ага шиљао свога чипчију у јутро рано у дрва са својом сејсаном, па при кретању упита чипчија агу: — Кажи ми, мој златни ага, бих ли смио узјахат мало на сејсану, да бих се могао одморити да лашње сијечем дрва?
ЖАЛИ ЧИПЧИЈА СВОЈЕГА АГУ Вратише се једном Турци с боја, ђе је много Турака изгинуло, те кажују погинуо је та и та, па ови и ови, па они и
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
“ – „Е, види ти Арнауда: стар па хоће две жене и једну младу као росу... Ова ваља нама, ова млађа. Ето баш за овога агу ћемо да је венчамо...“ Не може да се сети шта је даље било. Окренула му се општина око главе, они Анадолци, све.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Вук, Пјесме, 1, 173, 8), онако исто као што у песми агиница буди свога агу б. (Софрић, 45). О б. се причају и разне етинолошке скаске и легенде. Нови б.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Долазе Коста и Риста (закопчавајући и стежући поцепане појасеве, буновни). КАФЕЏИЈА (покаже Сароша): Агу да слушате. САРОШ Нисам ја ага. (Кости и Ристи): Један до Назе, други до Решид-бега.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У другој прилици, кад је Марко хтео да казни крвника Бећир-агу, моле га они које је ага злостављао: „Богом брате, Краљевићу Марко, пушти нама агу Бећир-агу, да нас Турци не би
Марко хтео да казни крвника Бећир-агу, моле га они које је ага злостављао: „Богом брате, Краљевићу Марко, пушти нама агу Бећир-агу, да нас Турци не би погазили, сиротињу нашу цвијелили.
да казни крвника Бећир-агу, моле га они које је ага злостављао: „Богом брате, Краљевићу Марко, пушти нама агу Бећир-агу, да нас Турци не би погазили, сиротињу нашу цвијелили.“ Тад се Марко у све мисли снађе, пушти врага, нек му није трага.
стара моја мајко, боље ми је погинути овђе но срамотно дома долазити; па потегох даровницу ђорду, њом ударих Белил-агу страга по рамену и по десној руци, а зажмурих очи обадвије, да не виђу кад ћу погинути.
Кад ти дођеш под Рибника бела, ти се немој поплашити, сине! Оштро гледај, а оштро беседи, оштро агу на мејдан зазивај! То је оно Његошево младо жито коме је вековима долазила жетва пре рока.
У шеснаестој години он није задрхтао од страха, и успео је да надвлада агу од Рибника и да надмудри два пашина сина.
Када су се они уплашили од живога одерана јарца, ја како ће сјутра дочекати, побратиме, Хасан–агу Куну и његових тридест крајишника, крајишника како ватре живе?
“ Рече њему Туркиња ћевојка: „Имам једну остарјелу мајку, и имадем брата Мустаф'-агу“. Проговара добар рањен јунак: „Сестро моја, Туркиња ћевојко, иди кажи брату Мустаф'-аги да ме носи двору
Ако бог да те ране извидам, честиту ћу тебе оставити и твојега брата Мустаф'-агу“. Оде цура двору бијеломе, те казује брату Мустаф'-аги: „О мој брате, ага Мустаф'-ага, добила сам рањена јунака на
Пита Марко Туре Мустаф'-агу: „Ој, бога ти, турско момче младо, откуд тебе ова бритка сабља? Или си је за благо купио? Или си је у боју добио?
данак Ђурђев; већ ме пусти, царе поочиме, да прославим моје крсно име по закону и по обичају; и дај мене побра Алил-агу, да се с миром понапијем вина“.
Од ина се цару не могаше, веће посла Краљевића Марка да он слави своје крсно име, и даде му побра Алил-агу. Оде Марко у гору зелену подалеко од војске цареве, па разапе бијела шатора, под њим сједе лити мрко вино са својијем
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ја ги сал гледам, па си сеирим! А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџијско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како
„Прати гу — збори ми господин начелник — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече,