Црњански, Милош - Сеобе 2
Чак су им и звона звонила, при одласку. Људи су били изгубили веру у памет оних који управљају. Ада је, тако, пре тридесет година, још цветала, и била пуна становника, као што су кошнице пуне чела.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
прозор гледао риђа пролетња пространства; разливену Саву и Дунав, врхове дрвећа што су вирили из воде изнад потопљених ада... Како узбудљив предео! У једном тренутку срце му снажније закуца кад угледа искошену Калемегданску тврђаву.
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ — „Не бих, валај“, рече онај, „да ми даш најбољега овна из свога тора!“ — Трећи се умијеша: „Ада, ја бих за плету отишао и питао га: молим те, Свети, што сад ради бог?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
појављивала на Сави; једноставно, затекао бих је на свом чамцу како ме чека са ногама у води и љубазно се смеши. Ада Циганлија, тачније речено, њено веома зелено дрвеће, јако су се добро слагали с бојом њених очију. То признајем.
за саботажу операције „Освајање Београда“, уместо да се брани или ангажује адвоката, отвара досје о Сулету са Ада.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На игранкама, зими, у позоришту на Ријеци, упознао сам читав низ Ђулија Ада, Марија, и играо сам са њима и „фиоретто“, на кафанском столу.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Сви Грци назад! — Ево вече пада, Сва разнобојна, мирно тече Сава, И тамномрка над њом, Мала ада, Ко цвет водени над таласом, спава...
Ах, збогом, Госпо: ево вече пада, Сва разнобојна, мирно тече Сава, И сивомрка над њом, Мала ада, Ко цвет водени над таласом, спава... ИИИ Синоћ сам, Госпо, пио разна вина, А све у част и слатко име ваше.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВОЈВОДА ДРАШКО Не знам ништа, но сам их гледао; и сам мислим да је маштаније. ОБРАД Ада што је него маштаније! Ја сам чуо од једнога ђеда, у Боку су једни доходили из Талије, или откуд друго, на наш пазар
ВОЈВОДА ДРАШКО Какве гусле и какву несрећу? Ту за гусле ни збора не бјеше! ВУК МИЋУНОВИЋ Ада за сву игру без гусалах ја ти не бих пару турску дао. Ђе се гусле у кућу не чују, ту је мртва и кућа и људи.
КНЕЗ ЈАНКО Како зашто? Што говориш, чоче? да га могу добро осветити, кâ да би га из гроба дигнули! КНЕЗ ЈАНКО Ада ова несрећна невјеста, те се данас уби међу нама, љуће ми је на срце завила но несрећна глава Батрићева.
Аманати, научи тако? Јесу ли те у Млетке шиљали? Када своје тако осијецаш, ада што би с туђијем чинио? ПОП МИЋО Ти се, Вуче, кâ да са мном ругаш? Какав наук, такво и читање!
ИГУМАН СТЕФАН Ко ће, синко, божју вољу знати, ко ли божа прозрети чудеса? КНЕЗ РОГАН Ада што је овај мјесец црвен како да је из огња испретан? ИГУМАН СТЕФАН Ни то, синко, ја не могу знати.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Не знам како издржиш толко у затвору! АНЂЕЛКО: Како издржим? Гледам у решетку, а све мислим: постоји Ада Циганлија! Ето како издржим! ИКОНИЈА: Какве ту везе има Ада Циганлија? АНЂЕЛКО: Има везе.
Гледам у решетку, а све мислим: постоји Ада Циганлија! Ето како издржим! ИКОНИЈА: Какве ту везе има Ада Циганлија? АНЂЕЛКО: Има везе. Ја иза решетке, а Ада Циганлија, свêдно, ипак зелена!
Ето како издржим! ИКОНИЈА: Какве ту везе има Ада Циганлија? АНЂЕЛКО: Има везе. Ја иза решетке, а Ада Циганлија, свêдно, ипак зелена!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
(Кажу да је тај ћурак био на Аганлији кад га је, са осталим дахијама, на препад ухватио Миленко Стојковић на Ада Кале, и одсекао му главу. Аганлијину главу однео је Дунав, али је ћурак остао, покривен мисирским златницима.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ко ће тебе разумјети, творче, ко л' могућство вообразит твоје? Мрачни владац ада неситога и заточник из раја прогнани да су могли, бесамртни дуси, твога плана постић величество, ада име би вјечно
владац ада неситога и заточник из раја прогнани да су могли, бесамртни дуси, твога плана постић величество, ада име би вјечно остало ништожношћу нијемом засуто, смрт би на гроб његов очајала; не би Адам своје легионе у окове
ће плачевни валови тамо потећ са водом нечистом мученија неба отпадниках, а за њиме Флегетон и Менте са љутошћу ада неситога; међу двије противне стихије тамо тече тајни поток Лете, на њем страже кћери Горгонове да прегнусни неба
с благоговјенијем од вишњега одоше престола међу вјерне небесне полкове, који страшну и крваву борбу с царем ада једнако вођаху; у бој хучни и они уђоше.
Ступ велики мрачни сачинише Сатанини сопутници грдни од вјечнога свога паденија с сјајног неба до пропасти ада, те у страшном виду дубијаше.
Три дана су адски легиони непрестано за њинијем царем сипали се црнијем потоком с краја неба у утробу ада. Престрашно је ово позориште све ужасе много надвисило: кад падаху кривећи се полци у димљива жвала тартарова,
Свемогући у општему скупу наказање Адамово јавља: „Шар ћу један - каже - поставити недалеко од мрачнога ада рад временог тешког заточења Адамова и његова лика; шар ће овај бит састављен мали од хаоса и мрачне прашине,
Како што сам горду цару ада и његову зломе легиону спомен живи неба блаженога рад наказе веће оставио, тако данас лишавам Адама с бунтовнијем
ће љуто пострадати од Сатане душегубитеља (јер ће Адам први плот човјечку облачити и почет носити): зли властитељ ада неситога довести ће људско покољење до глупости ове преслијепе да похули на небесну свјетлост, а да мрачно име
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Иза нас пружала се сјајно сребрнаста трака Дунава, који се нагло губио у бујном зеленилу ада. Пред нама сумрак, густ и гарав, обавијао је све више, све брже, све грабљивије, град и гробље, град Живота и град
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Разорени градови сви пусти већ стали, куле бојне српске све и дворови пали. Ах, несрећа та моја до ада ме сведе, свако веће зло своје спустив на ме седе. Уви мени несрећној! Гди су цари моји?
Нешчастије моје До ада мја сведе, Зло, ах, на мја своје Спустив на вјек сједе: Уви мње пребједној, Злополучњеј једној! Гдје сут крјепки моји?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он сетно у жице бије, Тихо, суморно пева. Месец је изгрејô бледи И тама обале крије. Ено и Ада-Кале, где празни чардаци стоје Као скелети страшни.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тарсијски цари из морских ада, острова дарове хоће му донети, цари аравијсци Исава с пешкешем доћи ће му... Ветрови вијући свакад с водами
Прогута их море и зачудо после свуда то мотрети бијаше: поизмета их море све на сухо по крајеви, по брегови, по ада, по прудови поред мора, како их је где фућао талас напоље, све то громаде, громаде туштене ка стоварене лежаху људске
велику помоћ, те сам видимо се свуда указивао, по свих околних страна на коњу, које пешице оптицао и ходио по морских ада, по пристаништи где у заветрини пристају кораби трговачки, по путови, на суху, гледајући откуда ко што на продају за