Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Спојио сам је с нашом старом куповином и сад нам је та ливада два и по хектара велика. Шта кажеш, Адаме, на то? Два пута се коси, а отава није слабија од прве траве. Нема, сине, такве ливаде у целом моравском пољу.
Нећу да их тужим и глобим судским трошковима. Лепо ћу се с њима договорити. Сви ће они, Адаме, бити твоји надничари. Твоји, твоји, сине! Бог је тако одредио. Баћићева ливада је до наше њиве. И њу ћемо да узмемо.
Двадесетак, сине, двадесетак жутих! А сутра ћу од једног Бачинца морати судским путем да наплатим дуг. То, Адаме, никако не волим. Много је то жалосно. Кад год се пописују ствари, жена и деца ударе у писак. Мени је деце жао.
Мораш мало да ходаш. Ту, на тој лицитацији, купићу ти једно лепо ждребе. Није црно, није. Шта ће ти, Адаме, шарено ждребе? Какво магаре? Цигани јашу магарце. „Е, што сам данас купио у Левчу тридесетак свиња...
— Нећу више ноћу да те откривам. Никад више, сине. Ти си мој син. Јеси. Адаме, дошао сам ти. Због деде нисам могао раније. Упропастио нам кућу. Нећу више, ти си мој. Адам јечи и млатара рукама.
Јесте, Адаме. Надноси се над постељу: треба да плачеш, док целог себе не исплачеш, јер си звер, а не човек и отац био, јер си
Ја не стигох ни то. Суђаје пресудише да не оставим ни име, ни унуке да ме жале. Теби, Адаме, остављам ову поуку јер си ти, колико било, и крв матере своје покојне.
Ја и причам да ми и глас не би појели мрави и жутоглави црвићи. А тебе, Адаме, именујем наследником. Све због мајке ти. Била је за све. Гледна као ретко која у Србијици.
Србијицу је нашу тада тресло златно лудило. Ћакну и мене, и ја ти се, Адаме, дадох у трагање за златом. Двадесет година сам рударио по нашим планинама и шумама.
И наставих ти ја, Адаме, да газим по овој нашој каљогажи између три реке. Ко не стече у буни и шпекулацији а нешто му се хоће, иде у
Ако пропаднеш, останеш голаћ, нико и ништа, а то се, по неком природном инату, и великим газдама дешава, онда, Адаме, никад не опрости живомученику Николи што се мртав руга твоме јаду.
Тако ће да их запишу у црквене књиге. Е, То је грешка! Ситан мањак: презиме. Само презиме. Али све је оно, Адаме. Ја, који сам се за живота најмање бавио тражењем правде између Морава, хоћу само да исправим грешку у твом презимену.