Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Каже Теодор: „Таки је адет: докле год не извратиш шољу, све они дослужују”. Томе смо се после и смејали, а и мало бар памети и обичају научили.
(У Турској адет је: који књиге носи он свеже на ногу прапорац, пак слободно свуда иде, нико му на пут стати неће, и зове се са̓ија.
нареди да се неколико хиљада покроји они̓ мали̓ црни̓ капица од абе, као што је онда у пожаревачкој нахији раји Србима адет био носити, и мали̓ бритвица; и да фесове поодузима а црне капице подели, и да оружје одузме а бритвице да подаје,
РЕЧНИК АБЕР, (Х)АБЕР, АБАР, тур., глас АГА — АГАЛАРИ, тур., гос подар, мали племић АДАЛЕТ, тур., правда АДЕТ, тур., обичај АЗУР, (Х)АЗУР, тур., спреман АЈЛУК, тур., плата АКИ, као; АКИ БИ, стов. рус., као да АЛАЈ-БЕГ, тур.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Зна само да је то, ваљда, лепо и да му је сад таки адет. Поп—Вујица воли учитеља Грујицу, никад га неће обићи а да не сврати. Школа је наврх села.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Лепше је тако, него да се човек згрчи. СТАНИЈА (тресе главом): Не допада ми се ништа овај адет. Простирке лепо, па седиш, како ти је ћеф. 4.
Што је добро, то је турски, а што не ваља, то је по немачки. (Узме кафу с астала и одлази.) СТАНИЈА: Бађава. Чудан адет настаде. (Сат стане ударати. на које се Станија упалаш.) Што беше то? ЉУБА: Сат, мајка. СТАНИЈА: Па сат у соби.
ЉУБА: А, то не може. СТАНИЈА: Кјерко, ја видим, да не могу овде дуго. Где ћу ја да ти се научим на овај адет, да ти седим високо, да ти једем високо, да ти спавам високо. ЉУБА: Мало, мало, док се навикнеш, мајка.
СТАНИЈА: Мене Београд није ружан, него адет у њега, адет. ПИЈАДА: Имате право, треба јошт млого да се поправи. То сваки стран примјети, кад додзе на бал.
СТАНИЈА: Мене Београд није ружан, него адет у њега, адет. ПИЈАДА: Имате право, треба јошт млого да се поправи. То сваки стран примјети, кад додзе на бал. Али це бити.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Какви је алдет у Босни? Какви су момци Бошњаци?“ Ђевојци соко говори: “Добар је адет у Босни; Добри су момци Бошњаци; Поздравио те твој драги: Да му ти идеш на свадбу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Е добро, добро, али без јастука не дам. — Тако ви је то код нас адет. Наместише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима.
И Анђа однесе победу. Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих троје... Таки ти је код нас адет. Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ча-Милисав позове и Срету. А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. — А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него
— А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! Али се Срета не даде ни осолити. Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са как
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
8 У Мостару чудан адет кажу: Патке су им златом потковане, Гуске су им срмом оковане, У кокоши четвере минђуше, У ороза црвене тозлуке,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Ти си га продао! - Па шта да почнеш са тим силним новцем?“ „Хоћу да се образујем“. „Дабоме! То је сада адет. Сваки младић из добре куће жели да се изобрази, да постане говорник, песник или филозоф.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Чак се и обедовање описује тако да - како се то једном изричито каже - „личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И тако сви редом. Готово ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује. А оно не само да не напредује већ иде у пропаст.
меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Пушила је само у својој кући, и само херцеговачки дуван. — Пушиле су ми и баба и мати... адет... стигао ето и мене. — Запали цигарету, навали се левом страном, која ју је увек нешто болела, у наслоњачу, и некако
Чика Јова, наравно, за јеврејство нема одговорности. Он је наша крв, наш адет, наша глава и срце. — Бранко се засмеја — глава и срце — смућкани, као код свих нас Срба.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал' да видиш силна Влах-Алије! Сву ноћ љуби Страхинову љубу на планини Турчин под чадором. У Турчина грдан адет бјеше: каил сваки заспат на уранку, на уранку, кад огр'јева сунце; очи склопи, те борави санак.
Чудан адет бјеше у Латина: свадбовати роду ђевојачком и одморит коње и јунаке; посиђеше три-четири дана. Кад четврто освануло
“ Чудан адет бјеше у Турака: готови им коњи под седлима; добријех се коња доватише, и широко поље прејездише, Кунора се горе доватиш
што припада аги адамско колено — честита, верна жена (тако честита као први човек Адам пре него што је згрешио) адет — обичај, ред аздија — дугачка горња хаљина азур — в.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
— две хиљаде и четириста коракљаји растоји од града. Од Мојсеја боговидца тај адет је био узакоњен Израиљем, у суботу и на празднике им даље не ходити кроме толико ножних ступала, те та гора
Тако им је адет био предајући ћесару датак. И првога броја пет лета доносили су гвожђе и бакар од земаља, а на друго пет година, —
) О ТУРЦИМА Со тим и Турком окрајање постаде, од Исмаила, оца њихово тај адет. Јерно Исмаил син је био Аврамов од слушкиње му робиње Авгаре.
Четврта је стража бивала по поноћи на стајања четвртоме сахату. Тако је у оно доби по гралови адет био, на бедени, а и у војсци, чување стражи од злочестих људи, пакостна кога снахода, — с променом на четворо
Те од оно доби они адет имаду ово доби сваке године с прошецијом, с крстови и с барјаци излазити напоље из Цариграда, тамо до влахеринске
У оно доби ти погани свој адет имадијаху не копати мртве у земљу људске лешине, него на ватри их сажизаху. Како тадар свуд опкољено добијаху град
И таки оде пред Лија на оно збориште где су имали момчад адет борити се међу собом. И скопа се с Лијем хрвати се, поможе му Бог и молитве Димитријеве, те га собори пода се и уби га
већ кад му не смеде дарнути у тело, узе се у другу мисао и узе онај раменик светога Димитрија крвав (што су у оно доби адет имали господа те су носили нешто кано ђаконски орар, кад на рамену, кад се опет препојасивали шњиме унакрст ка и ђакон
ДВОКОЛИЦА ПРАВДЕ И ГРЕХА Многи имаду адет изговарати: »Брате кому је добро овога света и тамо ће му добро бити. Кому је овде зло, тамо још нагоре иде.
Такав је и тај посао, пшеницу са овсом бркати, — у царски нови Христов закон Мухамедов адет присевати, штоно је у Србаља и у Бугара да девојке неудате не ходе у цркву кроме Ускрса и Божића, Госпођина ли дне,
А других недеља и светцем никад. Ето то је право Мухамедов закон и турски адет; јоште да окне варзилом нокте, те праве кадуне!
бару црпсти и пити је, сунце тајати а звезде указивати, седу натраг стајати и момчету напред у столу старце учити и адет изнова им давати, бистроумљу мучати а замлаћену беседити, нити је пак плаха киша за вишу хвајду него ли која ситно
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Дође си други земан; заступи други ред и адет — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...
— Батиса ни се све, снајке-Јевдо! Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!... Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!.
Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку како је адет у њега. Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...
та те, рече, максуз потражи’, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем. А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде“.
Ела, Персо, викну си ја домакицу ми. Ела овамке да си видиш работу оди тој твоје „дете“! Нов адет да видиш! Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!... Каква је ово вера, викам?
— Ешексене! Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!... Откуд ви па тај адет и тај памет?... Што? Што, бре?...
— Пре свадбу, — одговара Миче Шебинче — ја си тол’ко знам и пантим... У наш варош, — тај си је адет... — Питујем, — вели Ваче Шаторче — зашто, знаш... Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.
У наш варош, — тај си је адет... — Питујем, — вели Ваче Шаторче — зашто, знаш... Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам. Зашто саг искочија ники нов адет па ники саг воде и после...
Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам. Зашто саг искочија ники нов адет па ники саг воде и после...