Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Прича о томе како се сироти Адлеријана провео на журки У свом најбољем издању, одем вам ја тако једанпут код Бебике на журку.
Е, па мој школски психолог, којег из малоште зовемо Адлеријана, седи усред оне менажерије и то без сакоа у џемперишки! Можете ли да замислите једну телевизијску антену одевену у
Бебика поново заврте флашу, док је Адлеријана кришом записивао податке на манжетну. Није ни приметио да је грлић уперен у њега.
Шта да вам причам? За мање од петнаестак минута, бледећи и знојећи се, Адлеријана је остао само у доњем вешу. Није га тела срећа! Потеро га малер, шта ли! Затим оде и кошуља. Цап!