Дучић, Јован - ПЕСМЕ
живе дваест лета... Скутоноша светле Царице и њена Дрýга у врлини и дивљењу света. Још не виде царство тих аздија; нити Визант тих бисера; нит сетније звуке Изви ко са харфе; нит могаше бити Снег на Рилу бељи него њене руке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Милошу: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама; обазре се и погледа на ме, с себе скиде коласту аздију, с себе скиде, па је мени даде: „На,
Иване: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на руци му бурма позлаћена; обазре се и погледа на ме, с руке скиде бурму позлаћену, с руке
Милане: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на руци му копрена од злата; обазре се и погледа на ме, с руке скиде копрену од злата, с
лије вино; на војводи чизме и чакшире, чизме су му сребром потковане, а чакшире од плаве кадиве; по долами коласта аздија, сва од сребра и од чиста злата; на војводи калпак свиле беле, за каллаком од сребра челенка, о њој златни триста
На поклон ти коласта аздија које данас у свијету није: у нашега ни једнога краља, ни ће бити у цара турскога; носи, зете, те ми се поноси!
адамско колено — честита, верна жена (тако честита као први човек Адам пре него што је згрешио) адет — обичај, ред аздија — дугачка горња хаљина азур — в.