Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Уједначеним гласом говорио је. — Цветна поља, мирисни лугови, шумовите планине... Кристални потоци, азурне обале. Небо као смарагд... — Тіенѕ! — проговори Полета. — Ви сте песник? Тома се исправи и унесе јој се у лице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
се поздрављају, препричавају новости и са усхићењем се говори како ћемо са првог морског пристаништа прећи на азурне обале Француске.