Употреба речи ако у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Зар није то благородно? Није ли мудро то? Ако се врате Срби, с пламеном освете у грудима, а тврдим челиком у десници, они ће их лепо дочекати, а у знак своје

Отпора... ако се отпором може звати: неколико мртвих, погинулих, и десетину-двадесет рањеника, што, с дуге борбе малаксали, последњи

А ми? Нама би и чувени резачки уметник Канова био сувишан, ил’, ако не то, а ми га не бисмо као Канову умели поштовати...

Д. Рашићем? Па ако ти се чини да претерујем, а оно међу Бранком и Милорадом Поповићем?... Па, сиромах владика Његуш колико пута беше

И ја мислим да нећу према вама грешити ако их к себи примим — бар докле им старији брат не поодрасте да може своју сироту мајку и сестру издржавати...

Ја сам га пољубио. И он ме је разумео. — И тако, сине, ја ћу послати кола по њих; па ако се приволе, за два дана могу доћи — а, међутим, ти ћеш распремити твоју радионицу и све ћеш пренети у собу коју сам у

Одонда нам је све чешће долазио: сваки други дан; па ако више пута и не сврне, а он бар прође поред куће... Кад га видим, ја се сва стресем, срце ми силније закуца, увече не

“ Прота га је разумео. „Од глади?... Ал’ ако ми станемо све сахрањивати који од глади поумиру, онда ћемо и ми од глади умрети!“ рече прота мећући петрахиљ на врат.

збуњено одговара: „Знаш, Грлице, продали смо једном Чивутину наш виноград, па идем тамо да узмем нешто мало хране, а, ако може бити, и новаца. Видиш какво је време: не зна човек шта носи дан, шта ли ноћ“. „Ал’ зашто идеш свакад у по ноћи?

Петци; а ако си баш уморан, ено ти коња, па седи горе на оне кожице; кад будемо тамо дубље у планини, а ми ћемо се онде и одморити.

А ти, брате, ако ти се спава, спавај! Можеш бити без бриге, и да нас ко тражи, овде нас не би нашао. — И мени се, богами, не спава, и

“ Ја сам га одвраћао од тога, али све узалуд! Он се решио да је узме, и то још оно исто вече, исту ноћ! „А ако девојка не хтедне с тобом ићи?...“ питао сам га ја. јер ме је толика његова наглост упрепастила.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

другима помажемо и добро творимо; а здрави нам разум крепко налаже да се здраво чувамо да нам нико зла не учини, и баш ако би и хотео, да нипошто не може. Ово је најбезбедније и безбрижније.

Ово је најбезбедније и безбрижније. Докле нам год ко може учинити зло ако хоће, дотле нисмо на најбољој нози. Ми ћемо видити у многим баснама да се је лисица у различним опстојателствам

Кажу да се чуде Турци што им много ишту, но ако им се све стане искати шта су они од других отели, мало ће им што остати.

Подајте деци вашој из прве младости пример добродјетељи, ако желите да вам добра буду, а навластито: „τοιούτος γίνου περί τους γονείς οίους αν εύξαιο έχειν πάιδας: Такав буди

гдигди мешам: ови ми је језик од младости мио, и рад бих да се многима од наших младића смили; зато гдишто примешавам, ако ништа, на срећу: често малена варница велику ужеже ватру.

самога обичаја до глубоке старости ужасавају и јежи им се кожа од оних ствари које нит су кад вид'ли нити ће видишти. Ако се у помрчини боје да о што главом не лупе, и да у какву јаму не упадну, имаду разлог: нека се боје и чувају.

Ако се у помрчини боје да о што главом не лупе, и да у какву јаму не упадну, имаду разлог: нека се боје и чувају. Ако ли се пак плаше да што у мраку не виде, лудо мисле: шта ће видити кад се у помрчини не види?

не могући имати, оно што зна чини му се да је то све што се може знати; зато што је себи једном завртио у главу, ако ће бити и криво и недостаточно, хоће да тако остане.

што се може знати; зато што је себи једном завртио у главу, ако ће бити и криво и недостаточно, хоће да тако остане. Ако је лењив, неће себи да разбија главу да даље постигне; ако је слабоуман, а он није кадар; ако ли је пак (то што је

Ако је лењив, неће себи да разбија главу да даље постигне; ако је слабоуман, а он није кадар; ако ли је пак (то што је најгоре) високоуман, а он неће нипошто себе да понизи да од

Ако је лењив, неће себи да разбија главу да даље постигне; ако је слабоуман, а он није кадар; ако ли је пак (то што је најгоре) високоуман, а он неће нипошто себе да понизи да од другога што прими, а јоште, што је

Ступа напред, нити се обзире, као | слепац кад по блату бежи, иде само на срећу, куд пуче да пуче. А разуман човек, ако ће колико знати, опет слуша с великим вниманијем што други говоре.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

РУГАЛИЦА О ВИНУ Ако су господи Грцима и Латинима спремали гозбе с оваквим винима, краљеви наши, кукавци нам сињи, доста су их и

Је ли ово из мочвари захваћено? Слично киши! Да га пије, повратило би и море! Е ако смо с овим у прошевине ишли, лепе смо невесте доводили у дворе! Па зар овим да се посвете Дечани?

Жаба у устима, канџа у стомаку! Није ти ово ни радост сиромаку, а камоли цару! а камоли јунаку! Ако смо ово пред Косово пили, како смо могли - добро смо и прошли!

Боље и гуја да пљуне у лице! Боље и шлем с више рупа него у свирали! Ако смо од овог узимали причест, доста смо милости Божје и имали!

Све хајке на твој траг! Сва зла на твоја добра! Ал док ти нож не подигнеш сва зла ти ништа не могла! 4. Ако у туђем оку Ниси сунце угасио! Ако се ниси у вучје доба вучјим гласом огласио!

Ал док ти нож не подигнеш сва зла ти ништа не могла! 4. Ако у туђем оку Ниси сунце угасио! Ако се ниси у вучје доба вучјим гласом огласио!

гушће од севера шлем до шлема пушка до пушке сја - Топови су им напуњени снегом - Хоће ли нам ико помоћи данас ако Бога зна - Море устајмо зграбимо ово вила ово пушака и ово дреновака и не огледајмо се лево-десно не изгледајмо

Висимо тако обешени до мрака, време је вечери, скидају нас, - ми живи, сви нас туку и псују; али ако. Сутрадан зором довуку грања и дрва, наслажу ломачу, за њу нас голе вежу, принесу шибицу, потпале, и гори тако,

А одсечена је глава, косе плаве, више од живе говорила главе: да се нисмо одмакли од пакла ако је стрелац стрељан, ако је кољач заклан.

одсечена је глава, косе плаве, више од живе говорила главе: да се нисмо одмакли од пакла ако је стрелац стрељан, ако је кољач заклан.

Натраг, ало! Сукњу дижем изнад главе, ало! Гледај, ало! Нагледај се, ало! Добро гледај, ало, да би знала, ако би загризла на шта си зинула, каква би те ала прогутала! Појешће ти коње до потковица!

Задижем пртену сукњу изнад главе: ево овом те алом терам, ало! Ако више себи желиш добра но што нама мислиш зала, ало, бежи, ало, главом без обзира, да те оно на шта си зинула не би

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Његово име наћи ћете често у мојим рукописима. Он живи сада са својим синовима и прочом породицом у Русији, у Хотину. Ако ја пре умрем а они се дотле не врате, немојте заборавити да тамо имате стричева, браће и сестара, које још нигда нисте

но ви идите у Ваљево и поздравите аге да ја више не смем доћи у Ваљево, јербо од ови’ каура не смем одустати, јер ако побегнем, они ће ми кућу запалити, итд.

’ повичем ја зачуђен. ,Зар су у вас такви цареви? А камо му велики ћурак и велики каук на глави, ако не већи а оно бар као у нашег везира у Београду?

народ побити камењем, — и да би Турке већма уплашили, придаду, да ће они (кнезови) морати у Немачку од народа бегати, ако са таквим гласом пођу у вилајет.

— „Знам ја,” рекне Хаџи-Мустафа, „ко је тај ферман извадио, но ако ви хоћете, ја ћу то лако покварити.” — „Хоћемо за Бога и помагај” одговори му мој отац, и замоли га у име свију

Но сад је већ друкчије с наукама. У свакој башти можеш набрати по пуну торбу учени̓ какви̓ хоћеш, само ако можеш распознати који је сладак и полезан, а који ли горак и шкодљив.

не дајете децу невешту и неучену, да у почетку у буквару рђав и ружан темељ не постави, јер је то највеће зло за децу, ако се с почетка у буквару не упуте како ваља, и после тешко и̓ је поправити.

Зато на сабору, и на слави, и на свадби немој млого говорити, него слушај шта старији људи говоре. Ако почнеш тако млад друге да учиш памети и мудрости, онда ти нигда мудар бити нећеш.

као што старији људи говоре, а ти немој одма да се плећеш у свађу, него причекај док дођеш у године ови̓ људи, па тек ако и онда видиш да није онако, а ти кажи.

Зато, велим, нема цркве ни уредбе без мирске власти, а ни мирске без духовне; треба једна другу да поткрепљава, ако су раде да обе власти постојане буду.

мирске власти, а ни мирске без духовне; треба једна другу да поткрепљава, ако су раде да обе власти постојане буду. Ако ли једна над другом неко преимућство тражи, то су обе код простог народа слабе, и или касно или скоро обе пропале.

Грбовић и Бирчанин Илија заједно по с неколико кметова дођу у Ваљево и донесу сваки од своје кнежине рачуне на суд, ако је преко кога кнежине прешао какав паша, или други какав Турчин, на кога се млого на дочекивање потрошило, или су

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

више пута облиле сузе од кијања, па му је једном чак и запретио да ће му омлатити о уши и чибук и симсију, само ако још који пут задимани пред њим. Таман Паја задимио већ увелике, док ти стаде дрека газда-Раке из куће: — Павле!

— Нека још, док оде. кмет — одговори други, а испод стола склонио руку и у њој пакло улепљених карата. — Ако је кмет! Што ти презаш од кмета?... Де, ко изгуби да дâ полоканик ракије — прихвати трећи. — Ама хоће да зановета.

— Много је четири, чича-Стеване, вере ми! — упаде му у реч Сима. — Ево у живот, ако су моја назимад и два струка оборила. То му је све стара потра.

— Нећу да чујем! То је по атеру! То није право осечено! — удари у вику газда Рака. — Ако ти није право, а ти апелирај! — подвикну му Стеван, па се окрете Сими: — Ето тако, Симо!

Ту затече Симу, испсова се опет с њиме због оне потре и рече да ће га тужити капетану ако му данас не донесе две вреће.

— Има један те ће моћи — прихватити Спасоје. — Голем је зијанћар — рече Ђура — па му ваља подобру ударити. Ако буде голема, ласно је пократити... А откле ти с тим врећама? — Та однесох оном угурсузу потру.

— Е хоћемо ли кући? Сад ће и мрак. Хајде и ти, Симо, ако ћеш наниже. И сва три пођоше низ осоје. Сима се одвоји те оде својој кући, а Спасоје и Ђура, упутише се својим

— Не питај, мој брате... Зло ти чиним! Снађе ме, видиш, беда! Сима се обазре да не иде ко, па упита: — Ако те то тако јутрос убради? — Није, брате, јутрос, него још ноћас... Оне лоле Ђура и Спасоје...

Оне лоле Ђура и Спасоје... Никуд ти нисам пристао овако грдан!... Молим те, брате, ако бога знаш, скини ми ову беду! — Е, е...

Дознати власт, па да ја будем крив... — Даћу ти десет дуката, Симо брате, курталиши ме ове напасти! Ако бога знаш — ето ти у гуњцу шест дуката, узми... Немам све код себе, богами!

Рака то и не чује, него окупи молити Симу: — Молим те као брата, немој да се чује ова брука! Ако се разгласи, не смем ти изићи на бео дан... Уврати се пред ручак на моју кућу да ти дам паре...

— Како бих ја то казао?... Ти знаш да смо ми увек... Ето тако, богами, увек као комшије... Куд бих ја то казао?... Ако смо се и споречкали... људи смо! богами, газда-Рако, не брини се ти!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Томе она отвара своја недра и даје своју милошту... А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља.

Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... Ето, таква је била Мачва. На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву

Уосталом, то име готово и доликује. Село је са свију страна опкољено, а средином промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.

И... ејвала његовом „Требнику”!... Ако кога ухвати грозница, тролетна грозница, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!

Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим. За њу се у то доба није ни знало. Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу нецпећну”, „крв материну” итд.

Живели су сложно. То не беше село ни општина, то је била једна кућа. Ако је весеље, весеље је свију њиx: ако је жалост, и она је општа. Били су сви узовници.

Живели су сложно. То не беше село ни општина, то је била једна кућа. Ако је весеље, весеље је свију њиx: ако је жалост, и она је општа. Били су сви узовници. Није се питало је ли богат или сиромах, неро је ли Црнобарац.

А то издевање имена беше тако духовито!... Ако је ко добио падимак од неког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио.

Страсно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати. Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”.

Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих. О свему је водио рачуна. Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...

А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... С пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице

И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... —— Маринко! Брате! Човјече!... Ако то урадиш, бићеш ми брат!... Учинићу те најчеститијим човјеком!... Хоћеш духана?... Ево! Дај дуванкесу!... Тако!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Јесмо ли као у исконске сате Налик на твоје обличје и данас? Ако ли нисмо, каква туга за нас, Ако ли јесмо, каква беда за те. Мој дух човеков откуд је и шта је?

Јесмо ли као у исконске сате Налик на твоје обличје и данас? Ако ли нисмо, каква туга за нас, Ако ли јесмо, каква беда за те. Мој дух човеков откуд је и шта је? Твој део или противност од тебе — Јер треће нема!

Но том вечном болу и тој тамној срећи И реч једну нову ако буде дао — Ко ће знати да сам некад ишчезао Јер ту реч чудесну не умедох рећи!

Јер правда и милост, сав су појам Бога: Где је циљ ван добра? Где је хармонија, Осим у љубави? И знак вечитога, Ако не у срећи свемира?

— Отруј га, свештенице љубави, јер ми се руга. Ако га отрујеш, даћу ти златан појас и седам најлепших паунова из мога парка, и мога коња, и мога кувара.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам ура

Мене као стид: — Е, богати, мамо, боже здравља! Док будем имао већу плату! — Доста је, хвала богу, паметноме. Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.

— Бог с тобом, не говори тако! А чиме други свет своју децу храни? — Јесте, али ако ја узмем сироту? Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа: — Бог с тобом!

Ја се сасвим ослободим: — Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца? — Бог с тобом, шта говориш којешта? Нека је само теби драга и нека је честита.

Помоћник, светски човек, трља руке: — Па како је, газда-Ђоко, како је? — Добро ће бити, ако бог да. Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.

У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. Их, ала сам глуп! Па где је, опет, та квака?

Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан. Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.

Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан. Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.

— али ћемо бар проћеретати. Све је то лепо, али где је он сад?... Па ако га још не нађем? Чисто сам се дао у бригу. Али чим ја из куће, а он на капију. С малим га нисам загрлио!

Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? Усиљавао сам се да „дођем у

— Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! — Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш! Бог га убио ко ти у том стане на пут!

— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш! Бог га убио ко ти у том стане на пут!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица. Та колик је само онај Велики сокак с краја на крај, па колико тек малих

кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: »А-а-а, драги брате комшија, ако ’оћеш весео бити, а ти мораш с нама пити«, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан), — онда зло и наопако, да се

»Јао, терету мој!« виче жена и диже га. А господин попа само седи. У двадесет и четири часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци, или какво ће време сутра бити.

У јануару... е, а сад имамо јулиј месец. Х-е-е-е! — врти господин попа главом. — Ви’ш, молим те! А-а-а! враг им баби! Ако је Ирош, баш се ирошки и владао! А, обешењаци једни!... Но, ништа, ништа; шта је, ту је! Могло је бити и горе!

А деси ли се каква несрећа у селу да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро. Ако богатији умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.

Ако богатији умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп. Иде, па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.

Овај несретни надимак, на који се поп Спира онако исто тужио као и поп Ћира на свој, добио је он одавно. Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница (а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из

Ух, сав ми је црвен кад га видим; па и онај ко га спомене. Ко ти још неће добити црвен појас!« А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.

— вели, а измакао испред попа. — Па шта сад да радимо, брат-Аркадија? Помагај, ако бога знаш, — рече јако задувано поп Спира кад стигоше у порту.

— говорила би госпођа Ћириница кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја. Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп Ћириница.

— Молим, молим, да чујем. — Само тако ћу вам показати ако ви мене научите како се прави онај мелшпајз што се зове: Саће од зоље од квасца, јер сте ви у томе, морам признати,

Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан ако се бар увече не виде и не обиђу. Па тако је то било и лети и зими.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А нарочито да гледа, ако које слепо, кљасто просјаче личи по годинама на њено умрло чедо, она да њега највише гости, позива. — ’Оди чедо!

А најрадије су били око порте, уз зидове и ту се вукли, лежали. Дању би, ако је лепо време, ишли у реку, и тамо испод врба седели, или се прали, чистили.

Клисарица, ма да је била слободна, ипак ово јој је било најтеже. Ако јој није било ту мужа, она би скупила њих, просјаке, и заједно с њима ишла би и извлачила из гроба тога што се био

проси, он седа у крај, напослетку, и само гледа где ће моћи да испружи комотно своје дугачке, пуне ноге и наслони се. Ако му ко удели — добро, ако не — ништа. Лежи једнако.

Ако му ко удели — добро, ако не — ништа. Лежи једнако. А откада почела она, Наза, да му од свога одваја и даје, отада још мање је просио а још

— Нека, жива била. Иди сад. Она пошла. Али се опет вратила. — А ако ли да се спремам? — Шта? — Па не ли дâр? Ете за тебе што ћеш да нас венчаш. Па за кума, старојка...

дошао на гробље она се увек налазила око њега, услуживала га само да би му пала у очи те да се он сети ње и каже јој ако је што од владике дошло. Али од владике не долазило. А међутим, долазила зима.

Знала је: да какав је он, па ако наиђе на какву добру кућу, где ће да га пусте у шталу и да му дају само по комад хлеба, да, какав је лењ, више отуда

Али на све то Љуба, и не гледајући у хаљине, једва ако би одговорио: — Тесне су! — И онда би се опет окренуо од Назе и од хаљина што му их нуди и као стрепећи да му не

И лаже: како се он разболео, па лежи болестан. А и не једе... Већ ако имају да јој даду ракије или новаца те да она купи и однесе му. А после од тога се она напије.

А зар и године дођоше. Више није јео. Само, кад га пустише у собу, леже. Више ништа. Ако би га који понудио — добро, јео је; ако не — гладовао је и сам не знајући и не осећајући да гладује.

Више није јео. Само, кад га пустише у собу, леже. Више ништа. Ако би га који понудио — добро, јео је; ако не — гладовао је и сам не знајући и не осећајући да гладује. Само се увијао својим крпама и дроњцима од одела...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

ИИ Љуба је код куће време добро проводио. У матере је остало нешто имања; даће се ваљда с њим што чинити. Љуба, ако и није у свему не знам до каквог савршенства дотерао, ипак је много знао, више него ма који грк у његовом месту.

Љуба је знао да за њега у месту нема изгледа, али зато није изгубио надежду. „Док је момака, биће девојака, ако не овде, оно на страни!” — била му је лозинка. ИИИ У селу Х. млада дућанџиница изгледа на дућанским вратима.

— запита га између осталог госпа. — Допада ми се. — Па хоћете ли да јој то кажем? — Немојте, ако бога знате! — А зашто? — Бар сад још не, док се и о другоме не поразговарамо. — А шта је то друго?

Сестре шапућу, смеју се, једна другу испиткује шта је Љуба говорио. Љуба прислушкује, али се не осврће. Замоле га да ако не тера. Љуба пусти коњима узде, па се мало к њима окрене да се може што разговарати.

Будући да ја вашу кћер Савку радо имам и желео би' је, ако је могуће, за жену узети, ако би ви на то саизволети изволели, изволите ми јавити.

Будући да ја вашу кћер Савку радо имам и желео би' је, ако је могуће, за жену узети, ако би ви на то саизволети изволели, изволите ми јавити. Очекујући ваш одговор, остајем слуга покорни.

— Не знам ништа. — Е, па добро, господар-Чекмеџијићу. Ако није још уговорено, а оно се може уговорити; још може бити ваша Савка.

— Врло. — Шта судите сад? — Ја ништа друго не судим нег' да узмем фрајлаСоку, само ако она хоће, и — ако се погодимо. — Што се ње тиче, то ћемо лако; нег' да видимо ону другу страну. Шта ви иштете?

— Врло. — Шта судите сад? — Ја ништа друго не судим нег' да узмем фрајлаСоку, само ако она хоће, и — ако се погодимо. — Што се ње тиче, то ћемо лако; нег' да видимо ону другу страну. Шта ви иштете?

— Што се ње тиче, то ћемо лако; нег' да видимо ону другу страну. Шта ви иштете? — Тако око три хиљаде; ако има више — још боље. — Моја Сока засад неће добити више од две хиљаде и штафирунг.

— Сад сам вас чуо, и ако је судбина да буде, добро; ал морам најпре пропитати. Тиме се договор сврши и Љуба отпутује.

Редић је био такав човек да није трпео много визите, особито што се кћери тиче. Ако може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостане. После неколико дана пропутује кроз С.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

тако се и овде живо нешто коментарисало, предвиђало, препирало и нагађало о даљем развоју ужасно непријатне ствари, и ако се баш ништа није знало о бесу и смеровима оних слепих и невидљивих сила, од којих је онај развој догађаја даље морао

И ако уверени да не вреди одазивати се, јер нема ни времена да се све изведе по упуту о мобилизацији, они су опет дошли да чу

— Јел' која сам комендија? — Команда, брате, команда — Остав'те ме, човече божији, која сам да сам — А ви? — Ако важе стари распореди онда знам, ако не важе... — Људи, ништа се не зна. — Ужас! — Ја сам четврти прекобројни.

— Ако важе стари распореди онда знам, ако не важе... — Људи, ништа се не зна. — Ужас! — Ја сам четврти прекобројни. — А место мобилизације? — Торлак.

— А место мобилизације? — Торлак. — Грозно. Магацини у граду. Знате ли то? — Па шта? — Па лепо, ако они шчепају магацине и она места где се мобилише, шта ће бити? — Шта ће бити? Па кажите ми да вам кажем.

Блед, и ако нешто боље уравнотежен, са изразом неког суморног поноса Јуришић је журио ка станици. Незапамћена живост владала је

На његовом белом и болесном лицу дрхтале су сетно паучине брига. Нешто се догађало у њему. Али он оста непомичан и ако осетио Христића. И тек доцније: — Шта је? упита он натмурено и без воље за разговор. — Посматрао сам залазак сунчев.

ћу гледати своју бригу и колико сутра писаћу вереници да јој признам погрешку што се нисмо венчали пре мојих испита; и ако би, ко зна, и то, можда, била велика моја погрешка...” А тамо у другом шатору очајно и лудо кидао се Христић.

цело биће. Ја се мучим, ја лудујем ја сам смрвљена, ја не умем већ да се изразим. У јутру кад се пробудим, ако сам нешто мало спавала, ја... као кад неко на хируршком столу осети, да је без најдражих својих удова.

прља лепоту оних рâнâ мушки стечених и како би сав онај срам што му је онако упљувао душу могао да уклони само тако, ако би јавно, ту пред свима, просто и поштено признао све што је урадио те би му тек тако, попљуваном од свију, било,

захваљује и очи му наједанпут заводне — Нема шта, продужује онај, сад ти је Карађорђева звезда сигурна као у воску. Ако ико, ти си је заслужио. Ти, мислим, имаш златну медаљу? Па јест, имаш је!

Кажу јој да је луда и да се она вара.. ако мисли да су мужеви тамо на фронту свеци. Па прелази у напад: — У место да ме вређаш боле кажи ти мени: да ниси и ти,

Африка

пута сиреном, пролазећи поред једнога црначког села, што су црнци из околине Табуа пристали да раде на броду једино ако њихово село буде тако поздрављено. Тиме су се они опростили од породица.

довео чак до мора; пријатељ господарев хтео је да га узме к себи, на шта бој није, из ко зна каквих разлога, пристао. Ако успе да боја ухапси, он ће га извући из хапсе и узети себи за слугу.

Ујед најљуће отровнице не би пробудио тај израз ужаса у његовим очима. И, ако се све сврши то вече само грозницом, главобољом и повраћањем он сматра да је одвише мало платио за своју несмотреност.

Занимљиво је видети на колико начина црнац носи ову одећу; ако жели да је елегантан, он је обавија око себе као тогу; треба ли му да има обе руке слободне, он је завије само око

да је елегантан, он је обавија око себе као тогу; треба ли му да има обе руке слободне, он је завије само око бедара; ако има да запне, онда је стави само око врата као ешарпу. Пошто голотиња није срамотна, многи је уопште и немају.

свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве чистоће; да се овде вода не сме пити; воћка јести ако је непозната, јер оно што вари стомак црнаца може да отрује белца; да је све вруће, влажно, опасно.

„То је такође удешено; јаја су мућкови. Требало је да пробате, да ли тону или не у воду. Ја увек тако чиним, и, ако је поклон добар, враћам тачно оним што поклон вреди; јер је, верујте, иза њега прост шеретлук, а ако је поклон рђав,

тако чиним, и, ако је поклон добар, враћам тачно оним што поклон вреди; јер је, верујте, иза њега прост шеретлук, а ако је поклон рђав, онда га остављам на тако видном месту да је очито да нисам насамарен.

“ У ствари, при повратку са шетње, тражио је да му се закунем на пријатељство до смрти и на пријатељство после смрти, ако се опет сретнемо. Све то једино што смо читали исте књиге, и знали почетке истих песама напамет.

жене овде служе само у једну сврху, и пријатељи се чак могу и послужити њима, или им бар не указивати никакву пажњу ако неће, Швајцарац захтева да је слуге пробуде и преместе на какво друго место.

Велики бог Зегеле је гладан. Хтео би једну чисту чедну девицу; можда две, можда три, ако их толико има у Зегелу. И морају ове бити ретке лепоте, и намазане уљем, и накићене.

ногом у земљу, што значи да зове све болести које су ту у земљу закопане, нека се приближе сасвим и нека га освете, ако му Зегеле не да жртве.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

доктором Пекаровичем, о среброљубију беседећи, њему тврдо обећао Тврдицу написати и, ако вредно буде, печатњи предати.

Но ни по чуда! Положеније бо Србаља засада је таково да, ако би се који — изузимам имућне, или оне који су у призрјенију начина живота с друге стране обезбјеђени — искључително на

се и код нас театри заведу) на зевање не натерало, но паче часове брига и домашњи незгода пуне разгалило, а при том — ако уши слишати има — и науку живлења придодало.

Да си возиш на четири коњи, да ти служи катану? Сучи рукаву, кукавицо, па чувај твоја кућа, ако мислиш да имаш леба и сол. ЈУЦА: Кад сте ме просили, ви нисте тако говорили. ЈАЊА: Што сум говорио?

ЈАЊА: Хе, хе, хе! Пак после, кад си не милуи, да си вучи за косу! МИШИЋ: И за тај је случај састарано. Ако се девојка, која је трефер начинила, момку, или момак девојки не би допао, таки на овај случај добива девојка своји

Знаите да нисум видио крајцара пребијена од месец дана. МИШИЋ: Наћи ће кир Јања, знам ја, само ако оће. ЈАЊА: Да ми дјавол носи ако имам једна крајцара у моју кућу! МИШИЋ: Та ви ваљда ме нећете празна отпустити.

МИШИЋ: Наћи ће кир Јања, знам ја, само ако оће. ЈАЊА: Да ми дјавол носи ако имам једна крајцара у моју кућу! МИШИЋ: Та ви ваљда ме нећете празна отпустити.

ЈУЦА, (мало зашим) КАТИЦА ЈУЦА: Ово чудо јошт нико није видио; онде се циганише и штеди гди је највећа опасност. Ако овај човек с његовом тврдоћом прође добро, то ће сваки на свету добро проћи. КАТИЦА (ступи). ЈУЦА: Шта је, Катице?

Забога, девојко, ево ти већ деветнаест година! КАТИЦА: Ах! Мица се јошт јесенас удала! ЈУЦА: Ако овако устраје, ти се нећеш ни удати. Ко ће тебе без новаца да узме? Ниси јошт ни оправљена као што ваља.

ЈУЦА: Зашт не пазиш како друге раде? КАТИЦА: Ја могу три године пазити како се везе, па опет, ако ми се не покаже, све бадава. ЈУЦА: Ајде да те ја научим. КАТИЦА: О, кад би тако добри били!

Да треба право ићи, то знаш; но најлепше ћеш право ићи ако угнеш крштине унутра. Што више, то боље. КАТИЦА (пробира): Богме лепо!

) Кажите ми, слатка мамице, медена мамице. Знате како нисам оно папи казала! ЈУЦА: (Проклета девојчура!) добро. Ако ти није млого наједанпут, не браним. Де, да видимо најпре ход и уста. КАТИЦА (продуцира се).

Црњански, Милош - Сеобе 2

Он мисли да је требао да их пошаље код профоза. И да их окује, ако устреба.“ Енгелсхофен се осмехну. При помисли да Грк и не сања да је он ишао код тих официра и у затвор, да са њима

“ „Сам Бог је решио“, узвикивао је Гарсули, „да се из Европе истерају Турци, а и ти Расцијани, ако треба, са њима. Живот овде има да се уреди према памети, према реду који у Цркви влада, а нарочито има да се исуше ове

Кад му се нареди, војник ће по глави, и рођеног оца, али та заповест је жалосна. Ако ти Расцијани воле да носе своје црвене гуњеве, па шта онда? Он би им то дозволио, и на парадама.

Ако ти Расцијани воле да носе своје црвене гуњеве, па шта онда? Он би им то дозволио, и на парадама. А ако ће да сахрањују своје мртве и голе, шта то смета? Он, Енгелсхофен, дозволио би им то и насред Беча.

А ако ће да сахрањују своје мртве и голе, шта то смета? Он, Енгелсхофен, дозволио би им то и насред Беча. Ако своје мртваце носе кроз варош и цмачу, па шта онда? Не траже они то и од Бечлија.

То је да се бабе лакше исплачу. Људи се множе као и мишеви, и голубови, којих увек има. Ако је Харах баш решио да те подунавске пукове касира, могао је то да сврши одмах после рата, а не сада.

Он је сматрао да их треба разместити у регуларне полкове и задржати, ако не пристану, у затвору. Исаковичи су се бранили да је, њима, после толико година часне, и верне, војне службе, у

после толико година часне, и верне, војне службе, у Ћесаревини, речено да ће ландмилицијски полкови да се касирају, па ако на то не пристају, да могу ићи куд им је драго.

Сви су писали по један, бечки, цванцик, а каткад – кад се играло хазардно – по један талир ћесарски. Ако би онај, који цима, погодио, све је носио, ако није, играло се даље и цимао је идући.

Ако би онај, који цима, погодио, све је носио, ако није, играло се даље и цимао је идући. Тако се, у затворима, време, некако, прекраћивало.

Адоптиран, Павел је тобоже био дупли Исакович и нарочито га треба помиловати, ако је то могуће. Пошто их је неко време, тако, одмеравао погледом, Гарсули поче сад да им, изблиза, очи у очи, лицем у

Пошто је он био у војсци испредњачио, а најбоље, међу њима, знао немецки, браћа су га изабрала да он, у њихово име – ако буде потребно – говори. Међутим, сад је Ђурђе стајао занемео, и ни у нос.

Теодосије - ЖИТИЈА

Предлажемо реч о мужу, не пишући о њему оно што није, ни да га многим похвалама више укоримо него похвалимо; већ, ако и оно што јесте једва могнемо изјаснити — бићемо блажени.

да учиним, оче, да бих могао побећи од многометежног живота овога света, па да се таква анђелскога живота удостојим? Ако ме кад родитељи усхтедну оженити, задржан љубављу према телу нећу достићи таква живота.

Хтео бих бежати, а пута не знам. Ако бих како далеко залутао, стигао би ме отац мој, пошто му је могуће, и вратио би ме, па бих и оца бацио у жалост и себе

молитву и благослов, говорећи: — Господари моји, рекоше ми да у оној гори — и поменуо јој име — има много звери; ако нађем милост, ви ћете ме благословити и пустити да идем у лов.

у оној гори — и поменуо јој име — има много звери; ако нађем милост, ви ћете ме благословити и пустити да идем у лов. Ако закаснимо, немојте се љутити, јер сам чуо да тамо има много јелена.

Зато, љубазни, ако ци икад примио какво добро од нас — сада је време да љубав покажеш. Ако се пожуриш те стигнеш и вратиш сина мојега, и

Зато, љубазни, ако ци икад примио какво добро од нас — сада је време да љубав покажеш. Ако се пожуриш те стигнеш и вратиш сина мојега, и тиме утешиш срце моје и матери душу од смрти ослободиш, заслужићеш многа

А написа и посланицу ипарху солунске области, да га отргне и из саме Свете Горе, и да га нему врати. „И ако овим, мили мој, утешиш срце моје, многе почасти од нас даром и љубављу примићеш; ако ли ппезпеш нашу молбу, знај да

„И ако овим, мили мој, утешиш срце моје, многе почасти од нас даром и љубављу примићеш; ако ли ппезпеш нашу молбу, знај да ћемо ти место љубави бити противници.

„Пошто ствар није обична када се ово тражи, просим и топло молим твоју преподобност, немој презрети ове молбе. Ако је тамо негде дошао син великога жупана, владара српскога, са сваком журбом нека се врати оцу својему, да не би како

А младић разумевши чврстину одлуке овога мужа, рече к њему: — Ако хоћеш, љубазни мој, ти би ме могао оставити на миру, и знам, како си моћан, да можеш стићи и умирити господина оца

А ја ћу га, написавши му, одвратити од такве помисли, само ако ми учиниш братску љубав и оставиш мене у ономе ради чега сам дошао.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Штавише, боље се запази цео значај једног проматрања о психичким особинама неког народа ако се посматра географски распоред ових особина у целој области тога народа.

За избор једног психичког профила потребна су претходна знања о становништву разних области. Ако се пређу пиндско-динарске и моравско-вардарске области у уздужном правцу, тј.

Али ако се хоће да послуже овим студијама, антрополошка мерења треба да су извршена рационално и у довољном броју. Велики број

Обраћајући се људима свог народа, чак и ако су им сасвим непознати, динарски сељаци их ословљавају са брате, рођаче или стриче, сестро или тетка.

„Нада нема права ни у кога, до у Бога и у своје руке“, каже народна песма. Ако мора пред већом силом попуштати, динарски човек ће уништити све што би непријатељ могао узети.

По правилу је ово достојанство било наследно у роду племенског старешине. Али ако би се његови потомци изметнули, одрасли племеници би се скупљали око „зборне главице“, збацивали би старог „војводу“ и

Област црногорских племена је, дакле, карсна тврђава у коју је великим војскама било гогово немогућно продрети, а ако би уз велике тешкоће и продрле, не би се могле задржати услед тешкоћа у саобраћају и оскудице у средствима за живот.

Постојао је једино јунак. Јуначка сујета, јуначки понос и охолост су, ако се тако може рећи, безгранично истицани. Оно што је испуњавало живот сваког члана племена, основна мисао у животу,

Младићи сањају да женидбом уђу у јуначки род, ако не непосредно, а оно бар преко неке од најдаљих рођака („преко девете одиве“).

Тако су осетљиви кад су у питању част и достојанство, племе и братство, да се сваки брижљиво чува од сваке увреде. Ако би се увреда ипак догодила, „падне глава“, чак и због најбезначајнијих ствари.

Родитељи не знају за жалост и тугу, ако су њихови јуначки погинули. Они знају да се тешко живи у њиховој сиромашној земљи, али се могу починити славна дела,

Нема интимног живота, никада се не говори о љубави, осим ако им се та реч у сну омакне. Сањари се најчешће о јуначком животу.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

сланину, сир и рибу, а џак ћете познати по томе што не воли ни сир, ни рибу, а у њему се налази један шарен мачак. Ако вам ни ово није довољно за препознавање, онда вам дајемо и овај опис и ознаке: Мачак Тошо у дјетињству био је врло

Може се извратити, и онда личи на извраћени џак, а кад се не изврати, личи потпуно на самог себе. Ако је празан, у њему баш ништа нема. Иако је ишчезао, нема ногу нити му требају.

— Овамо сваке ноћи долази Жућо пас да јури крчмареве мачке. На те ријечи мени се сва кожа најежи. Куку мени ако ме Жућо нађе овако у џаку! Одједном онај други зец пропишта најтишим шапатом: — Шшш, буразеру, ево једног џака!

Прориче и погађа и унапријед и уназад. За тебе је већ прорекао страшне ствари. — А шта је прорекао? — Казао је, ако још икада навратиш у ову њиву, бићеш затворен у велику пчелињу кошницу, па кад тамо пчелама платиш рачун, онда ће се и

— Пророчанство се неће испунити — утјеши га Шаров — зато што је Мачак лав обећао да ће те још вечерас појести ако те само улови. — Ум-ум, брр, а гдје је сад Мачак лав?! — сав се стресе Крушкотрес Кукурузовић и стаде се обзирати.

— Па шта да радим? — препаде се Шаров. — У срећки број четири каже се: „Не губи наду ни кад си везан.“ Ако некако пронађемо мачка Тошу жива и здрава, наћи ћемо и за те спас — рече Миш пророк. — Тошо је лукав и мудар.

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Љубивоје Ршумовић ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ Садржај НИ ПЕТ ПАРА 2 АКО ВИДИТЕ АЖДАЈУ 3 ШТА ЈЕДЕ МАЛА АЛА 4 ЗАШТО АЖДАЈА ПЛАЧЕ 5 ИДИЛА 6 ШТА МАЈКЕ ИЗ ЛИВНА НИСУ ЗНАЛЕ 7 ТУЖИЦА ЈЕДНОГ

од акрепа нема ништа, Ни посла за чудовишта. Сва страшила испод неба остаће без коре хлеба. АКО ВИДИТЕ АЖДАЈУ Ако видите аждају да седи у трави са прстом на слепом оку, знајте да су у њеној глави ове мисли у

Сва страшила испод неба остаће без коре хлеба. АКО ВИДИТЕ АЖДАЈУ Ако видите аждају да седи у трави са прстом на слепом оку, знајте да су у њеној глави ове мисли у току: БАШ МЕ УЖАСНО

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ (Марији): Идите, јавите госпођи! МАРИЈА (оде лево). ИИ ПАВЛЕ, И АГЕНТ ПАВЛЕ: Ако се не варам, ви сте из Управе града?

И АГЕНТ (пошто је мало размислио посматрајући и једно и друго): Ако је по вољи, ја могу повести званичну истрагу, али, ако дозволите, мислим да је боље не давати ствари шири значај но

АГЕНТ (пошто је мало размислио посматрајући и једно и друго): Ако је по вољи, ја могу повести званичну истрагу, али, ако дозволите, мислим да је боље не давати ствари шири значај но што је има. ПАВЛЕ и РИНА (ћуте).

(Чита.) „Зделај одолженије, перестањ думат обо мње, тим зделајеш мења счастљивејшеј женшчиној на свјетје”. ПАВЛЕ: Ако престанете мислити на њу, учинићете да буде најсрећнија жена на свету.

Зар се за љубав жене која вас је изневерила иде у смрт? Напротив, баш у том случају ваља живети, ваља постојати. Ако јој успавате савест, смејаће се вашој смрти; не, мој Аљоша, не иде се у смрт за љубав неверне жене. АЛОША: Не могу!

Тако учините и видећете како ће све то проћи. АЉОША: Њет, господине. ПАВЛЕ: Ви отуда са севера, и ако вас не греје довољно сунце, некако сте мекани, топлије сте душе, сањалице сте.

Ми нисмо, ми смо трезвенији и, ако хоћете, отпорнији смо. Зато послушајте мој савет; видећете касније да је био умесан.

ПАВЛЕ: Послушајте ме ипак, Аљоша! АЉОША: Ја њој писал. ПАВЛЕ: Бар ме данас послушајте, па ако вас не прође то расположење, ако и сутра останете при тој одлуци, онда ваша судбина биће јача од вас, ја вас не могу

АЉОША: Ја њој писал. ПАВЛЕ: Бар ме данас послушајте, па ако вас не прође то расположење, ако и сутра останете при тој одлуци, онда ваша судбина биће јача од вас, ја вас не могу зауставити.

(Марији.) Идите! МАРИЈА (оде). Х ЉУБОМИР, ПАВЛЕ ЉУБОМИР: Тако ми је непријатно. (Хоће да пође.) Ако дозвољавате? ПАВЛЕ: Та останите кад вам кажем. Затекли сте ме у једном тренутку узбућења...

Хвала вам, пријатељу, ви сте ми дали добар савет. ЉУБОМИР: Ако вам је потребна каква моја услуга? ПАВЛЕ (сети се). Да, добро поменусте, могли бисте ми учинити једну услугу.

НОВАКОВИЋ (пошто се мало приближио): Па добро, Павле, говорићемо отворено о ствари. ПАВЛЕ: Ако ти мислиш да је то отворен разговор што ћеш ми учинити признање, онда се вараш. Мени твоје признање није потребно.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Издресираћу једнога да људима завлачи шапу у џепове и довести га у Караново, ако се вратим, мада мислим да се нећу вратити. А зашто бих? Нико неће цркавати због тога што ме нема.

Друга слева, она висока с црвенкастом косом и пегицама, моја је сестра Весна, ако вас то занима. Она има шашаво име, кад га викнете у неком разреду, бар десетак девојчица одговори „ту сам”, има и

- Ко је то, Весна? - чух Маркоту како пита и један, башмебрига глас како одговара даје то Веснин брат. - Полубрат, ако баш хоћете! - спазих у полуокрету једно дечачки витко тело и два зелена ока која као да су сигналисала нешто.

Оно које је наилазило није нудило богзна каква усхићења. Ја бар нисам видео да нуди, а ако нешто не видите, оно и не постоји за вас.

Да ли је данас њен ред? Јуче је био уторак; знам то по сарми. Станика је шугава ако у уторак не скува сарму. Мамин ред на мене је сутра.

- рече. - Више ништа није хтела да каже, али сам од Атамана, касније, сазнао да су се кладили у пољубац. Ако пређемо, она ће нас пољубити, ако не пређемо, мораћемо скочити у воду без обзира на то што је тек почетак маја.

Ако пређемо, она ће нас пољубити, ако не пређемо, мораћемо скочити у воду без обзира на то што је тек почетак маја.

Она рече да зна, али да је то из навике: у њиховој кући, ако не једеш брзо, рачунај да ниси ни јео. Са хиподрома се чуло како неко виче а затим поновни топот коња.

Нико никоме не може да буде мајка ако га није родио, или бар подигао од киле меса. Постоје ту разлике, на пример, да се ово што се десило вечерас десило

Јер то је тако, и ако је могуће да се бира и ако човек за било шта гласа, ја гласам за љубав, мада је и она унапред изгубљена ствар.

Јер то је тако, и ако је могуће да се бира и ако човек за било шта гласа, ја гласам за љубав, мада је и она унапред изгубљена ствар.

До ђавола, од када ти верујеш у Бога? - У нешто бих и ја морао да верујем, замисли! - У реду! У реду! Не вришти! Ако мораш да верујеш, веруј бар у нешто што постоји!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ни сам праотац Поје на свом броду није био тако „сортиран”. Тек ако би у Видину или Пироту таково што видео. Штета што не беше фотографије да се код потомства овековечи.

Милан дође. — Да знаш, сад ћу мало отићи, а ти пази; вино неће до вечере пролазити, али опет нешто ћу ти оставити, ако ко узиште. Хајдмо!

— Не би згорег било, онда би’ и ја ишао. — Па и сам би’ ишао. Нешто новаца имам, а још би’ нешто подигао, и ако не би’ могао као и ви, а ја би покрај вас профитирао, јер кад се у већем квантуму купи, јефтиније стоји.

— Јесам. Господар гледа га напреко; Милан стрепи. — Још једаред ако те ухфатим, отераћу те, знаш! Господар Софра био је строг, али праведан према млађима.

Но и господар Софра у другоме чему по вољи им је чинио. Тако купио им је каруце и лепе коње, па ако у суботу у дућану продају, у недељу се на каруцама возају.

Господар Софра пак тек онда се на каруцама возио кад је требало велику господу у депутацији пратити, или ако иде у већу варош, и онда без доламе не иде.

Размишља. — Е, па добро, нек буде фишкал; ако баш и не буде терао процесе, он ће бар своје бранити. Добро, нека буде фишкал. Ту је већ судба Шамикина решена.

да не узмем која је јектичава, ама за никакве новце, него ћу узети ма сироту, само да је честита, здрава и вредна, па ако је још и лепа, утолико боље. Право да ти кажем, и ја сам волео имати лепу жену, па још ако је мудра к томе.

Право да ти кажем, и ја сам волео имати лепу жену, па још ако је мудра к томе. — Ипак нисам се хтео женити, док се нисам од дуга опростио, па кад сам погледао на моје мало,

Одговори ми: „Нека, ако бог да; желите ли је видети?” — „За то сам дошао”. — Кад наједаред искрсне девојка као пеливан, не могу ти исказати

Допада ми се, и много сам добра о њој слушао, зато сам дошао да је видим, и без сваке церемоније запросим, ако би’ корпу добио да ми се свет не смеје. Шта мислите?

ал’ мати волела је зрелог имућног човека, нег’ младог ветропировића, који ништ’ нема осим оно мало дућанца празна, па ако банкротира, да јој дође кћи на врат.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Сетивши се њега, честњејши Исакович се реши, по узору братовљевом, да напије себе. Мишљаше, ако га и буду покрстили силом, нека га бар не добију трезног. Зато поче страховито да пије, нашто бискуп ућута, зачуђен.

Млађи од брата, Аранђел Исакович понашао се према старијем брату, као што се понаша према млађем. Ако је стајао крај њега, гледао га је некако сажаљиво, ако је седео крај њега, препуштао му је благонаклоно место, мада је

Ако је стајао крај њега, гледао га је некако сажаљиво, ако је седео крај њега, препуштао му је благонаклоно место, мада је он био сув као штап, а онај тежак као буре.

Чинила се као да јој је потпуно непознат и питала га је ствари које га пре никад није питала. О, ако му сад брат погине у рату – помисли и згрози се, па му дође да се прекрсти.

Чинио се као сасушена слика и прилика њеног мужа, скоро нечујног хода и корака. Ако је икада, при тој неприлици са девером, осетила пожуду, осетила је за мужем.

Најпосле, можда је после оног првог, страшног и обесног, и требао да дође овај који јој се сад учини ако не и драг, али свакако врло умешан да јој се додвори и омили.

Особито ако би јој се муж изненада вратио. Осетила је и то да јој прељуба неће доносити неке радости. Могла је то учинити исто

Зато поче да размишља и да се теши богатством у коме ће од сада живети, ако се преуда за девера. Промисли, какве ће нове хаљине да поручи, и, као да их је већ имала, осети свилене комаде на свом

ноздрва, помишљао и на то да ће та грешна страст бити загушена, чим са својом снахом проживи неколико ноћи; и, ако је, каткад, огорчен, помишљао чак и на то да је затим одбаци, као што је своје употребљене, младе слушкиње одбацивао,

људи у рат, да је предвиђао сваки, и најмањи, догађај који ће се десити и могао, унапред, да прориче и ситнице. Ако му се десило да се преварио у понеком дурашном, влашком коњу, или каквој тешкој, немачкој кобили, што имају недокучиве

Но ако је судбина хтела да му измучи душу, на овом одласку на војну, више него икад пре, случај је хтео да му понизи и тело,

Али ако ту војску није марио Карло Лотариншки, волео је барон Беренклау, који је са њом упропастио Баварску, покоривши земљу

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Тако, на пример, сматра се да ако девојка ломи посуђе у кући, брзо ће се удати.¹ Много је, међутим, чешће да гатара намерно изведе неку врсту пробе или

Сутрадан, ако је то перо веће од онога другога — удаће се, а ако су једнака, остаће још да чека.“² Поступци у систему љубавног

Сутрадан, ако је то перо веће од онога другога — удаће се, а ако су једнака, остаће још да чека.“² Поступци у систему љубавног прорицања имају три засебна, специфична циља, односно

се то ради овако: „Девојка, како на Божић с јутрења иде, треба управо да иде на дрвљаник, па да понесе у кућу дрва, ако унесе цепанице с паром она ће се ти’ месојеђа удати, ако не унесе, онда неће.

треба управо да иде на дрвљаник, па да понесе у кућу дрва, ако унесе цепанице с паром она ће се ти’ месојеђа удати, ако не унесе, онда неће.

изиђе из куће „Да истресе ’троје’ (трохе, мрве), па се том приликом мало задржи и прислушкује што се у кући говори. Ако се чује реч ’ајде’, удаће се те зиме; чује ли реч ’чекај’, неће се удати те зиме.“ Слично се гата и у Босни.

„Увече, кад се смркне, засади сва три чешња у башти, па сутрадан гледа које је изникло. Ако изникне које од именованих, онда ће поћи за момка који има исто име; а ако изникне ’незнани’, онда ће се удати за

Ако изникне које од именованих, онда ће поћи за момка који има исто име; а ако изникне ’незнани’, онда ће се удати за непознатог момка.

хоће ли се удати за момка или удовца: „Уочи Ђурђевдана узме девојка мотовило, па њиме дирне у ћумез, гдје кокоши леже. Ако се на то први јави ороз (пијетао), онда ће се удати за момка, — ако ли се јави прво кокош, удаће се за удовца.“¹⁴ 2.

Ако се на то први јави ороз (пијетао), онда ће се удати за момка, — ако ли се јави прво кокош, удаће се за удовца.“¹⁴ 2.

Касније, „ако ли се њом такне девојка, она ће се страствено заљубити у оног младића који ју је дотакао.“) ЈЕЗИК И ЛОГИКА ЉУБАВНЕ

магијским поступцима и бираним говорним формулама (басмама) како би ток појава окренуо у своју корист, на своје добро. Ако овим поступцима човек и не постиже стварни успех, он макар субјективно осећа олакшање и то му помаже да сачува своју

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

О ОДБЕГЛУ РОБУ Ако одбегли роб, био од Срба, Грка или Арбанаса, из моћне Византије, или било кога краја, потражи уточиште на двору цара,

За себра увек верна животу, за себра који сунце воли. Ако живот изда и шева, и гуштери, сунца уживачи, и песникиња мириса, зова, за себра, себар издати неће, за себра који у

да га дворе сви одреда у родбини, да му с планине воду носе, да му певају песме старе, да му соко крилом хлад чини; ако има братучеда, да му они коња тимаре.

властелин, или било који други, дође с војске кући, порука му од цара, три недеље да се одмара, да се не одзива и ако га зову да се суди, или ако игуман по њега поручи; да га време на вратницама чека, да га чекају и царски и црквени

други, дође с војске кући, порука му од цара, три недеље да се одмара, да се не одзива и ако га зову да се суди, или ако игуман по њега поручи; да га време на вратницама чека, да га чекају и царски и црквени људи, и поклисар што стигне

О ОБОРЕНОЈ ЦРКВИ Ко на војсци обори цркву, да се хртови напусте за њим, и да се обеси о првом храсту. Ако се гране на храсту сломе и одреши се везано уже, да се грешном војнику томе у срце гађа зрном пушчаним.

Ако се гране на храсту сломе и одреши се везано уже, да се грешном војнику томе у срце гађа зрном пушчаним. Ако ли анђели шаку пруже и заклоне му прса њоме, да му се обе руке одсеку, и да се рањен пусти у трави о пелену и гујину

шаку пруже и заклоне му прса њоме, да му се обе руке одсеку, и да се рањен пусти у трави о пелену и гујину млеку. Ако га прехране шумски мрави семеном што се с биља просу, да му се у огањ нареди босу.

Ако га прехране шумски мрави семеном што се с биља просу, да му се у огањ нареди босу. Ако огањ плаха киша омете, значи, небо га гледа без љутње, јер је некада спасао дете из набујале воде мутне.

О ОЛТАРУ У олтар да не улазе жене Ни трудне, ни нероткиње, ни удове, ни неудате. Ако преко прага часних двери кроче властелинке, госпођа царица или царске кћери, нека их свештеници врате и нека им

А ако женско себарско чељаде у олтар стане, нека се заведе далеко у гору међу јеле сиње, одакле не може натраг да се прокраде

кад главу напоље не помаљају ни траве, да црква у олтар пусти голуба, да не разгони сетних гугутака са звонара. Ако за трпезом коме од игумана и митрополита не буде гладних путника из даљина, ако се оглуши о бескућништво птица, да се

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

ИВ Тражи се нада. У овом малом огласу тражи се она давна нада полагана у себе саме и у време које долази. Ако та нада изневери, ако се та нада не врати, њене дугове не признајемо за своје.

У овом малом огласу тражи се она давна нада полагана у себе саме и у време које долази. Ако та нада изневери, ако се та нада не врати, њене дугове не признајемо за своје.

је умањен и далек, смештен на површину титраве мембране, па им Империо Аргентина личи на царицу патуљака, коју човек, ако има мало среће, може чути кад прислони уво на земљу изнад кртичњака.

Тако ћутимо и премештамо се с ноге на ногу, а онда Мики тресну све у лице: Ако оћеш нови филм, каже, а немаш чиме да масираш народ, каже, дођи, каже.

кад неко ко обилази све те фестивале по венецијама и лондонима, почне да кука како је некада давно одвајао неки ћошак, ако схватите шта оћу да кажем. У чему је штос?

Јер, шта ако тамо нема ничега? Враћали смо се пешке са станице у град, шутирајући празну конзерву. Хтели смо да свратимо у »Балкан«

Виђао понекад како пали свећу— мали треперави пламичак у земљи смрти. Ако оде, казала ми је једанпут, ко ће их обилазити? Биће сами. Заборављени.

Само ако успели момци преведу са овог малог језика моју причу на неки огроман језик. Само ако Хелен, Лу и Меги буду хтеле да је

Само ако успели момци преведу са овог малог језика моју причу на неки огроман језик. Само ако Хелен, Лу и Меги буду хтеле да је саслушају...

и најтужнији предео на свету, због једног младог човека и једне младе жене, који доводе своју децу у Кинотеку. Ако се не виде пред улазом, траже се очима по дворани. Кинотека мирише на дечје капуте!

Возите без заустављања, казао је, ако желите да уопште стигнете кући! Кренули смо преко планина, кроз кишу. У колима је било суво и безбедно.

»Добро је овако...« мисли даље. »Овде је добро. Ништа се није догодило, нити се може догодити у овој досадној улици. Ако будем седео још само два и по сата, град ће се поново напунити људима. Позајмићу цигарете; неко ће ми платити лимунаду.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Па, погледав по дружини, додаде: — Ја мним познавате и ви, ако не сви по виђању, а оно по чувењу, кнеза Марка Богданова Мајину? Потврдише.

На све стране, веле, жбири и уходе, те може чоек прав правцит заглавити, ако га један од тијех макне на душу! А у суду је, веле, једна мјера за Латине, а друга за наше! Ето, кнеже, на што се туже!

Маркиша се наљути: — Валај, ако је и лукаво није јуначки ни чојски! У тај мах вјетар јаче зазвижда. Умукоше. Примицаху се ка Крсцу.

— Ха! — викну Перо. — Пуче топ, утече роб! — Утече, ако бог дâ, млади принцип! — викну Крцун Сердарев. — Хеј, што бих се обрадовâ, да по срећи погодим!

Ђе остави удовицу, жалосницу! Да подиже лудо д’јете, само сама! Ал’ ће Јоке дић’ Милуна, ако бог дâ! Да оружја и мејдана, ја се надам! Те ће бити кâ и тата, ја се надам! И осветит’ тајка свога, како треба!...

И то бјеше милосни помен ђеци, али, тврда ти вјера, посад ако и нећеш чути пјесме, нећеш ни тужбалице! Затим домаћин наточи чашицу и наздрави госту: Е, дакле, здрав си ми, ускоче

Ти си велики кућић и човјек учеван, те можеш господару и требати, али, ево одмах ти кажем, ако хоћеш, остани одмах са мном, или, ако ти се не буде стојало на Цетиње, врати се: мој дом биће и твој, и што имам,

кућић и човјек учеван, те можеш господару и требати, али, ево одмах ти кажем, ако хоћеш, остани одмах са мном, или, ако ти се не буде стојало на Цетиње, врати се: мој дом биће и твој, и што имам, дијелићемо довијека!

би тамо у твојој земљи, ни какви су ти јади дојадили, ни шта си радио, нити ће те ко нагонити да ишта о томе поменеш, ако сâм нећеш! Знам само е те је витешка невоља пригнала да бјежиш у ове наше јадне кршеве!

На, виђи што ће ти ђед дати, ако му лијепо сједнеш на кољено и ако га целиш! Драгић се обазрије и, видјевши лијепу облу јабучицу, хтједе пријећи ка

На, виђи што ће ти ђед дати, ако му лијепо сједнеш на кољено и ако га целиш! Драгић се обазрије и, видјевши лијепу облу јабучицу, хтједе пријећи ка дједу, али се намах сјети да је

Још ти дарива јабуку! А-ну, ђедо, дај мени, ја ћу те целити! — На, ови час даћу је њеком, ако грдов не дође! Та пријетња сломи упорство Драгићево, те пољуби дједа и сједе му на кољено.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

И МЛАДОЖЕЊА ПРОВОДАЏИЈА: Као што вам реко, педесет управо које мушки, које женски, ја сам, то јест, усрећио; и ако Бог да, мислим, још толико. МЛАДОЖЕЊА: Али зар се може наклоност тако брзо набавити? ПРОВОДАЏИЈА: Шта наклоност!

Момак оће да се жени, девојка треба да се удаје, то је све. Кад се венчаду, онда ће доћи наклоност, ако су паметни, то јест. Није ли тако? МЛАДОЖЕЊА: Ви имате право. Али ту мора тешко ићи, гди нема познанства издаље.

Сад ко је луђи, то јест? - Моје је скрпити и Проводаџија је као аљинар, то јест, који је задовољан ако се аљина допадне кад се однесе.

МАТИ: Хуј, кад помислим да се покладе приближују, грозница ме вата. ОТАЦ: Уби се, ако можеш. МАТИ: Кукавна девојка, осушила се од плача. ОТАЦ: Шта знам. МАТИ: Ти све „Шта знам, шта знам“, па тако.

Најпосле видимо није вајде; пет, шест стотина форинти више или мање, што му драго. МАТИ: Пропада, богме, господару! Ако се нигди не пази, то се пази код нас, и ја, и мој муж непрестано код млађи; а сирота девојка и не види нам се од посла.

Наумио је, ако буде божија воља, себи друга тражити, а и треба да се, то јест, ожени. Без жене бити, то није ништа.

ОТАЦ: Ја вам благодарим, али ви знате, као што сам и казао, ништа не може силом него ако буде од Бога суђено. ПРОВОДАЦИЈА: Да, да! Ако буде, то јест, од Бога суђено. Ја мислим да му немате шта забавити.

ПРОВОДАЦИЈА: Да, да! Ако буде, то јест, од Бога суђено. Ја мислим да му немате шта забавити. ОТАЦ: Боже сахрани! Ви сте Девојку видили;

ОТАЦ: Боже сахрани! Ви сте Девојку видили; распитајте и даље, а и ми ћемо распитати, пак ако буде од Бога суђено. ПРОВОДАЏИЈА (младожењи): Како вам се допада девојка? МЛАДОЖЕЊА: Она се мени врло допада.

МАТИ: Само срећу од Бога! ОТАЦ: То и ја кажем. МЛАДОЖЕЊА (проводаџији тихо): Новце, забога! ПРОВОДАЏИЈА: Ако буду паметни и вредни, то јест, биће и среће.

- уверићете се, то јест, свашта доста. Али ви знате, то јест, какав је свет: ако узме без новаца, срамота. Зато да знамо напред, колико девојка има. ОТАЦ: За то ћемо најлакше.

ОТАЦ: Е, фала Богу, у нас су новци увек готови! МАТИ: Ви сте наше дете, коме ћемо ако нећемо вама. Само нек је среће!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Он се, при првом кораку, запутио ка ближим и нижим циљевима, и себе искључио из праве игре. То изгледа уверљиво; ако, пак, аргумент обрнемо, закључивање ће показати једну слабу тачку: излази да танка, досадна, незанимљива дела, само

Јер, ако се ваљане дечје књиге не пишу искључиво због деце, она их, што милом, што силом, ипак читају. Њихова стална и стварна

У сваком случају, корисније ће бити ако неки дванаестогодишњак чита Одисеју или Рат и мир него детињасте песмице специјализованог дечјег писца које му школа,

Али на срећу мати није увек питала и неке песме остале су разумљиве.”6 Ако, ипак, писац унеколико помишља на дете-читаоца, ваљало би утврдити колико је то обраћање спонтано и искрено, и долази

неке поступке, теме и интелектуална искуства, они не дају ни лажну, ни окрњену, ни глупо упрошћену слику света: ако је визија изворна, она мора бити целовита и на том нивоу спознаје.

”12 На овој Калоовој тврдњи вреди се задржати. Ако је запажање тачно, то би значило да истинске опседнутости васпитном проблематиком или моралним осећањем код педагошки

свако налази оно што може или хоће, ево песме у којој је вртоглавица пред бескрајним и недостижним битно ублажена, ако не и излечена.

Љубомир Недић, у једном проницљивом и зловољном чланку о Змају, вели: ако ишта код Змаја ваља, онда су му то дечје песме.

Напомиње да су то, на неки начин, ствари вредне, изузетне. „Али ако он у својим песмама најчешће није прави песник, он је зато, у накнаду за оно што не пружа одраслима, песник за децу.

дечја отвореност према свету не могу се опонашати, а то је оно што лоши дечји песници упорно и узалудно покушавају. Ако се говори о дечјој читалачкој публици, те о детету као читаоцу поезије, ваљало би посебно разматрати његове потребе,

и претеривања; битно је да тако, то јест мање-више потресно и напето, изгледа позадина на којој се дечја песма јавља. Ако је свим песницима заједничка дечја невиност гледања, ако су они, по речима А. Б.

Ако је свим песницима заједничка дечја невиност гледања, ако су они, по речима А. Б. Шимића (1898—1925) чуђење у свету, модерни песници су своју зачуђеност уградили у моћну,

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ГАВРИЛОВИЋ: Идите ви с богом! Ја издајица отечества, што кажем да једем за своје новце лебац! ЖУТИЛОВ: Најмање је, ако вам се каже да сте конзервативац. ГАВРИЛОВИЋ: То је онда желети, да сви буду конзервативци. ЖУТИЛОВ: Шта, шта?

(МИЛЧИКА се поклони.) ШЕРБУЛИЋ: А Фрајла Милчи, за ово заслужујете белобунгс-декрет. МИЛЧИКА: Ако заповедате, господо, могу сваког служити. (Отвори кутију с кокардама.) ШЕРБУЛИЋ: Иљен!

Ено, у Прагу се оснива славенско царство! ШЕРБУЛИЋ: Истина? ЛЕПРШИЋ: Зар не читате новине? На Ракошу, ако бог да, поделићемо с Маџарима колаче. ШЕРБУЛИЋ: Живио!

НАНЧИКА: Ако ће на кокардама бити архангел Михаил, то ја не умем начинити. ШЕРБУЛИЋ: То није нужно; само српске боје, па мир.

СМРДИЋ: Ја канда сам знао, те сам био умерен. ШЕРБУЛИЋ: Шта, умерен? Нисте ли ми једно парче из руке истргли? О, ако дође до чега, све ћу редом исказати. СМРДИЋ: Ја се могу заклети да нисам ни руку метнуо.

ЛЕПРШИЋ: У Карловцима била је скупштина. Изабрали су патријарха и војводу. Што не вичете „живили“? ШЕРБУЛИЋ: Ако нас, међутим, овде окупе Маџари за протоколе? ЛЕПРШИЋ: Ха, ха, ха!

! ЛЕПРШИЋ: Е, како сад стојимо? Видите да је ту политика русијска. Славјанско царство, и ништа друго! ШЕРБУЛИЋ: Ако се Русија умеша, онда је добро. ЛЕПРШИЋ: Ви јошт сумњате?

ЛЕПРШИЋ: Шта, тако подло? Нипошто, него барјак српски да се диже! ЖУТИЛОВ: Ви, ако ћете дизати, можете на вашу ризику. Но ја би реко да се претрпимо, док нам не дође помоћ.

Вама је народност будалаштина? ГАВРИЛОВИЋ: Народност није будалаштина; али да човек није народан ако не метне кокарду, то је будалаштина. ШЕРБУЛИЋ: Па зашто Маџари носе?

ГАВРИЛОВИЋ: Даћемо им квартир и ранићемо и. Шта знамо? ШЕРБУЛИЋ: Ако се успита за протоколе? ГАВРИЛОВИЋ: Ја мислим да неће. А и шта знаду чинити? Народ се огорчио, па поцепао.

Чекајте само док настане Душаново царство. ГАВРИЛОВИЋ: Већ ако га ви не подигнете, други неће. ЛЕПРШИЋ: И оћу и умем. А по мађаронима пропали би одавно.

НАНЧИКА: Видиш, па срдиш се што ти отац држи са Србљима. МИЛЧИКА: Мени је било због партије. НАНЧИКА: Ако Србљи добију, први ће у вароши бити Жутилов; а код Маџара знаш да је морао оставити службу.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Нека ова књига задовољи потребу овога времена, и ја ћу бити задовољан. Ако доживи друго издање, она ће бити још потпунија и тачнија.

апокрифних дела и болесне црквене романтике, све је то било више писменост но књижевност у правом смислу речи, и ако се данас броји у књижевност то је у недостатку чега другог, и зато што је то тако досада примљено.

За ту књижевност у Срба се готово није ни знало, и ако је ко од образованих Срба и познавао није је сматрао као своју.

осећао се сталан и знатан културни напредак у свима правцима народнога живота и у свима слојевима српскога народа. Ако се племство одрођивало, а војничке старешине постајале национално равнодушне, остали сталежи су напредовали и

На неколико дана пред смрт писао је он: »...ако је што достојно било у мојим начертанијам, све то приписати ваља оним шчастљивим опстојатељствам и оној великој,

То је за оно доба била нова и смела мисао, од првореднога значаја за будућност. И ако је што жалити то је што се у XИX веку та мисао није довољно схватила и што је српски национализам још задуго задржао

Словеначки писац Урбан Јарник, 1838, исто тако назвао га је »преславним нашим илирским Анахарзисом скупа и Сократом«. Ако се вредност једнога писца одређује по плодности и дуготрајности утицаја који је вршио на духове, по трагу који је

са државном независношћу све је то нестало. Када је 1815. Србија дошла ако не до пуне слободе а оно бар до аутономије, духовни живот се у њој био готово сасвим угасио.

— Прођимо се већ једанпут неуместног употребљавања митологије, ако не желимо да нам производи наши на одећу од сами закрпа разне боје и материје састављену, наличе.

Хорацијеве песме, и преводио га толико, тако да му је митрополит Стратимировић запретио да ће га искључити из цркве ако и даље преводи једног »јазичника«.

ПЕСНИЧКИ РАД. — Милутиновић је почео писати врло рано, још око 1810, ако не и раније.57 Али главни његов песнички рад пада у доба од 1826. до 1844.

године (Лајпциг, 1837; друго издање, Београд, 1888). Он је живео у том добу, учествовао и сам у том устанку, и ако није дао систематску и сигурну историју, дао је, као у Сербианци, низ корисних података којима су се доцније

Милићевић, Вук - Беспуће

Мишљаху да усијеку које дрво још тога јутра; неће ваљда Манојло бити толики душманин да их оптужи ако оздрави. И кад се понапише ракије, одоше кућама прије свитања.

да се напију угријане воде, не видећи у њима људе него раднике који морају да га слушају и да му се покоравају, ако хоће да заслуже коју крваву пару, гледајући само свој посао пред собом који треба да се сврши.

Панек се није много журио да отпутује, а није ни имао разлога да хита; његове су дневнице, и ако се није више радило, расле, а Јандрић довезао из Далмације ново вино, којега се Панек није могао довољно нахвалити ни

Па и ако му се чинило да не обраћа довољно пажње игри, ради Ирене поред себе, — опет није хтио да вјерује да је тако рђав играч,

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже ако ме мико не позове. Кад ме позову, бојим се да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја

Кад ме позову, бојим се да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.

А мати га гледа само, па ужива. »Ако бог само дâ нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за медиционара!

«, а то би се Јове тицало. У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.

Није ме ни пит’о, ако ћеш ми веровати... — Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај! За једно влакно ја одерем руно

— А, ти јуче крадила много! — смеје се Шваба. — Јуче је јуче, а данас је данас. Него, у шта ћемо да играмо? Ако ти добијеш, да узмеш моју Кају. — О, за мене добра моја Кати; она мене прави кнедле, мени не треба тве жене.

Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан. — Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана. Погледај само како сам прасе купио!

Зато, никако друкше него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница. А слободно, чикам свакога совјетника ако његова печеница буде оваква! Погле, прико! А? Пљушти ти вода на уста к’о бандисту на расечен лимун. Хехе!!

Хехе!! Уживај, прико. Дакле, гилта? Па, прико, нећу ти бога назовем ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш. — Добро, стоји! — рече Павле и рукова се с Јовом.

Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио (»јер тој поганој секти не може се веровати«, — говорио је Јова).

Шта је даље с њим било, дознаће читатељ ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу. С поносом је пролазио наш Јова поред комшија, који, како се њему

— рече и показа прасећу главу — да ме олижеш, прико! Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико. Е, не дам, прико, ја, па то ти је. Ја сам ти од арнаутске сорте...

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

ви, пребеле виле, Ви јој богме не би друге биле, Ао Боже, чуј што зборим сада, Ја т' анђела не виде никада, Ал' ако је на небу каквога, Лепшег' нема од чеда овога.

стазо, сада, Само сада, само једареда Да га јоште моје око згледа, Боже, једном још је амо стави, Па ме онда, ако оћеш, смлави. Стојим, чекам, ето већ сутона, Боже благи, де остаде она?

Шта ћу сада, Боже, и како ћу? Ако горе, погинути оћу, Ако доле — среће изненада! Ту се сетим нашије одара И њиовог убавога сада, Сада, брате, та

Шта ћу сада, Боже, и како ћу? Ако горе, погинути оћу, Ако доле — среће изненада! Ту се сетим нашије одара И њиовог убавога сада, Сада, брате, та нема му пара, Све коприве

Боже вели, чудна дела твоја! Али гледај куд ћеш, главо моја, Јер ако те то јерје довати, Оћеш богме грко оплакати.

тек што она сукну, А он ти је пијучином фукну, Она паде, ветру душу даде, Ако душу какову имаде. Оде сова, брате, најстарија, Најстарија и најглаватија, Дика, понос свој и другарица, А царица

Ко те младу догнао овамо, Где живују дивље зверке само? Кажи брату ако си девојка И људска те одојила дојка, Кажи брату, ол' девојка била, Оли чарне ове горе вила, Јера чуда, веруј ми,

Та мислиш ли о Цвети мојојзи? Нађе л' мане ти какве на њојзи? Кажи, брате, ако Бога знадеш, Што на срцу својему имадеш, Мој по Богу ти си побратим — Казуј брже, да се не мучим.

Турци опасаше, Баш из земље кâ да поникоше — Све бих рекô, издаде нас неко, Баш издаде, другаче никако, Ево главе ако није тако.

И ако је као што се збори, Онда богме у час понајгори, Е ђауру није још до мира, Војску купи, све најбоље бира, Гради спр

кардаш, то бојак бејаше, Није шала, баш нас покрхаше, Баш кô да се сваки помамио, И чујте ме, а што бих вам крио: Ако буде кâ што неки слуте, И ђаури амо се упуте, Ко год хоће нека куша срећу, Нек их чека, ја их чекат нећу, С пола

Две-три страже њима укинули, Поред града прошли странпутице, Хватили се зелене горице, Ту запали згодно у потају, Ако Турци нагну завичају.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

спектар сводио се на свега четири основне боје, а оно остало — то није ни постојало или се сводило, у најмању руку (ако је чича добре воље!), на неки врло неодређен опис: „Жуто је, а као и није жуто, него нешто онако — и јест и није.

Оно, истина, на сљезову цвијету једва да је негдје и било трагова модре боје, али ако је дјед казао да је модра, онда има да буде модра и квит.

„гледање у сат“ за мог је дједа била једна исто тако тајанствена и помало натприродна умјешност као и гатање у длан. Ако си рођен за то, ти ћеш ту работу и научити, ако пак ниси, џабе ти је.

Ако си рођен за то, ти ћеш ту работу и научити, ако пак ниси, џабе ти је. Да жене не знају у сат и да то нису женска посла, то је за дједа било нешто што се само по себи

— Како само овако спретном коњчићу можеш рећи да је парипина ...Угађаћу му, јашта нег угађати. Ком би другом ако њему нећу. Начинићу му нешто, има да видиш. — Их, ти као да човјеку правиш самар, тако говориш.

— Пази га! Па шта ћу друго и знати ако нећу то. Коњ је Раде Ћопић, то си и сам казао. — Е, видиш, побро, да си бацио чифте у празно. Није тако.

Раде, брате мој ... — Ено га сад види. Ма немој ми ту кварити унука. — Е, Раде, Раде ...ако је за нас двојицу касно, није за овога дјечака.

Даље се или не може или се не иде, ако већ путник није будала и „вантазија“, што би казао мој дјед, предобри душевни старац чија ме љубав грије и овдје, на

у топлој долини, чека ме и мисли на мене онај други, добри, драго гунђало, који ће до краја туговати и помињати ме ако се изгубим у свом чудесном походу. — Ђеде Петраче ...

Па још ако је тај случајни намјерник неки кићени писменко (један од старијих, аустријских, који зна латиницу, или можда помлађи,

Какав крај, и питом и дивљи, пун изненађења од сваке руке. Дође ти некад шешир да накривиш (ако га имаш) и да запјеваш како већ умијеш, а некад ти опет мука припадне, па би да пљунеш и окренеш натраг, иако ни тамо

Вјери неће нашкодити, мислио је, а на поручиоца оставља добар утисак: ваљда ће и помоћи кад је овако наоружан. Ако се вук не боји крста, пуцаљке се, бели, плаши.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

И овакав живот, и злостављање! Не вреди да пожелиш, ако он није пожелео! Не вреди да кажеш, ако он није казао! ХУСО: И баш разјурио? СУЉО: Ма, као кокоши!

И овакав живот, и злостављање! Не вреди да пожелиш, ако он није пожелео! Не вреди да кажеш, ако он није казао! ХУСО: И баш разјурио? СУЉО: Ма, као кокоши!

Ваљале су му и обилне, и ситне, и нетакнуте, и овејанке, и турске, и ђаурске, и млетачке, па и средовечне, ако су још држеће! И увек му је било мало! А ово што кажеш, ово је велика промена! Шта мислиш, да није на нешто нагазио?

Његов алат, његова и работа! Нисам Хасанагиница па да се жалим ако и мени не дотекне. Али, да знаш, ово ћу да му упамтим! Биће још неких пазара, затребаће му и моји грошеви!

Ноге су ми се пресекле! Седи сад и ти, још мало па ћемо заједно да се смејемо! ХАСАНАГА: Ако ти се с коца смеје, смејаћеш се! ЈУСУФ: Сад још и колац! Али о твоме разлогу не вреди ни да се говори!

Бре! Па да сам јој слуга толике године, дошла би, да је за мене коња везивала, дошла би, ако не због мене, оно због моји рана, ако не због рана, оно барем због оног детета, да се барем због њега, и због

сам јој слуга толике године, дошла би, да је за мене коња везивала, дошла би, ако не због мене, оно због моји рана, ако не због рана, оно барем због оног детета, да се барем због њега, и због Алаха, самилосном покаже!

ХАСАНАГИНИЦА: Разумем шта хоћеш да кажеш; ал злом се ништа не доказује. Зар се снага није доказала ако се није злом доказала? ЈУСУФ: Ја то не тврдим, ја само кажем шта мислим.

У оној првој љутњи, свашта је могао... Ево га, фала Алаху... ЈУСУФ: Сад се прибери, Хасанагинице. Ако несрећа не може да се избегне, барем се одмотава и пролази.

Хоћу да те питам можеш ли да нам помогнеш. Можда је теби спас у рукама. Ако можеш, помози, душу ћеш себи олакшати! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: А од чега, претпоставимо, да је олакшавам?

Још сам се једино теби од јутрос надала. И Хасанаги се треба смиловати. Ако се помео, није се ниодчег помео. Њему је увек морало бити најтеже.

Зашто? Зато што је тако рекао Хасанага! Од таквог ЗАТО не може се ни прапорац! Ал ти се не бој. Разумеш? Ако се овде угасило није се на целом свету угасило. Нећемо се ни ми обртати онако како Хасанага дува!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А и сам попа томе се слатко смејао. Кад је добре воље он га зовне, па, шалећи се, обећава му, да ће, ако буде вредан и тако леп, узети га за зета; попадија пак да ће му тад дати свилену кошуљу и гаће.

И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа. Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.

— Хајде, ’аџике. Дај ако има што да ти понесем. — Па нема ништа, Маријо. Све сам послала. Али хајдемо, можда ћеш ми уз пут што затребати.

Ја те не слушам већ једнако узимам и једем. Ти се љутиш. — Немој. Сад ћемо заједно да једемо. Ако ли не? — нећу ни ја! Ево, чекај!

као рођену брату угађаш и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш. За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће. Колико пута ме затичеш.

Бојала си се. Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете. — Ако могу... — одговори ти збуњено. Ја планух. — Онда не долази! — И хтедох да се удаљим. — Не, не... доћи ћу. Хоћу!

— И то „да знаш“ нагласи. — Знам ја све, ’аџике — поче мајка ти прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам. Али, што ја...

— упита је мати. — Јавља се. Сваки дан. Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику. Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит... — Момак добар?... — Као сваки човек. Одслужио војску.

— И узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те је и утишавала. — Ћути, ћути... Господа имаш, ако мајке немаш... Ћути чедо моје!... — Нана моја! И њу он... ох!... — грцаше ти.

Остави ме... Одједном чу се крхање плота, пуцање грања и глас: — А чекај ћерко мајчина. Ако је ’аџика није Бог! Чекај ти! ...

Ми никоме не сметамо. Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...

Ми никоме не сметамо. Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи... Све ћемо, само нас не дирај и остави“ ...

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Но гледај те ми пошљи за моје молитве један саландар новаца; знаш добро да су молитве за новце. Ако ли пренебрежеш, тешко теби!

стари књижевни језик, но простире се и достиже и до сељана, преподавајући се најпростијему народу и чобаном, само ако знаду читати. А колико је ласно на свом језику научити читати!

Знам да ми може ко против рећи; да ако почнемо на простом дијалекту писати, стари ће се језик у немарност довести, пак мало помало изгубити.

| Французи и Италијанци нису се бојали да ће латински језик пропасти, ако они почну на своји језици писати; како и није пропао.

Које је вере? Оне које би и ти био да си се у истој родио, ако би поштен човек био. С чијом вољом и допуштењем људи се плоде и рађају, расту, живу и сладости овога света уживају у

Ти гледај, те распошљи неколико од ови(х) писама којекуда. Време ће ме научити јесам ли се у мојеј надежди преварио. Ако ли и то буде, нећу се уплашити, нити ћу, оно што је с моје стране могуће, изоставити.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Јер ако вас спојит неће мога раја плетицвеће, хоће да вас обавије клупче змије враголије!” Прислушкујем божјем слову, довијам

Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, о чему сниваш? Ако још има крилатих снова испод окова, ох онда сањај облаке црне што ће их врели јуже да згрне, облаке црне, олује

— Ил' ако не мо'ш од среће ружне замислит, друже, топлоте јужне, бујице лужне, вихоре кружне: а ти бар усни северне стеге, мећаве

Ти науч' нас том! Ал' ако мислиш, силних слава сит, да, лакоми на блага твога мит, изневеримо драго име Срб, у онај народ де се прелије ливена

Ал' да га чује, живе душе нема, са неме горе тога гласа нема; и ако каткад с оне стране горе де се још теже молитвице оре, ако га тамо који јунак чује, верно га чува, верно га

да га чује, живе душе нема, са неме горе тога гласа нема; и ако каткад с оне стране горе де се још теже молитвице оре, ако га тамо који јунак чује, верно га чува, верно га штује; жалостан с њиме, с њиме је волан, са њега само здрав је и

смо крили туђе битангаше, немилост навукли Османа паше, зар ниси чуо како паша прети, ниси га чуо богом се клети, ако још једног примимо бегунца, нећемо више гледати сунца, већ само можда умирућ' срамно спаљеног стана гариште пламно!?

Ал' ако му була не буде на крилу Док не стигне зора преходницу чилу, честит ће вас паша лепо да обдари: коцева добрих неколико

Ћерко, чуј! И ноћас ако дође несретник, нек искаже на загрљајни љуљ чиновној снази шта му бива виг. А кад се слегне слатки санак у њ, чувару

” Набрекну роба, роб с' удаљује и тамница се одмандаљује. „Ој сужњу, робе, робе неробе, ево ти носим гусле кедрове, ако ти глас од песме ослаби да уз њих сутра певаш о слави.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ВУКА НА БАБУ 221 ЗА НУЖДУ СЕ ЛАЖЕ 222 ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ 225 ЋОСА И УГУРСУЗ 228 ПАМЕТАН КАДИЈА 233 БИСТРА БРАЋА 235 АКО ПРЕВАЛИ — НИШТА!

искрено осећање, деценијама је била нрипремана и на крају учвршћена најауторитативнијим мишљењима, у свету и код нас. Ако бисмо том схватању тражили археолошку дубину и настојали да издвојимо камене темељце, ваљало би нам поћи од енглеске

Вук је мало збуњен. »Волкѕѕаген — одговара он Копитару — ја управо и не знам шта је то; него ако су то оне приповијетке, које народ прости приповиједа, таквих у Срба има као и пјесана.

Ја ћу их донети Вама (које у глави, које написаних) неколико за примјер; пак ако Вам се допадну, ласно ћемо их и више добити« (Вуково писмо из Карловаца од 8/20 априла 1815).

При томе, приповетку смо уносили у целини, без икаквих измена и поправака, ако је задовољавала наш критеријум, или је одбацивали ако ма по чему није могла издржати то мерило.

приповетку смо уносили у целини, без икаквих измена и поправака, ако је задовољавала наш критеријум, или је одбацивали ако ма по чему није могла издржати то мерило.

и поправака, ако је задовољавала наш критеријум, или је одбацивали ако ма по чему није могла издржати то мерило. Ако је до неке оправдане, углавном техничке промене морало доћи, она је назначена у белешкама.

Средњи вели: — Ја не дам сестре ноћас да се води. Али најмлађи вели: — Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате шта је наш отац казао?

На то рече брат најмлађи: — Ја је дајем, ако је ви не дате; зар сте заборавили шта је отац на смрти нама препоручио, то није давно било?

код једног великог језера, и договоре се да даље не путују, него ту код језера да преноће, „јер, — веле, — може бити ако даље одемо, да воде не нађемо ђе би могли заноћити“, — па тако ту и остану.

а ја чувах стражу, наједанпут аждаха пође из језера да нас прождере, а ја онда повадим нож и одсијечем јој главу: ако се не вјерујете, ево јој увета од главе! — па извади уши и на сто их баци.

то чу онај средњи брат, и он рече: — Ја сам, кад сам чувао стражу на другом конаку, посјекао аждаху од двије главе: ако се не вјерујете, ево увета од обје главе! — па извади уши и њима их покаже. Онај најмлађи ћути.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Нисам ли сто пута говорио, да се меће поред оџака. СОФИЈА: Ја сам чула: у крају до олука. Али ако ти није ту по вољи, лако ћу га преместити. МАКСИМ: Тако је; сад иди, те квари наново аљине.

СОФИЈА: Ти си казао да ти јошт требају. МАКСИМ: Ако сам казао јучер, то да се годину дана не дигну. Али, наравно, лакше је седити код прозора и шити.

Тешко мени, то ја знам! (Одлази.) СОФИЈА (сама): Сам бог може теби угодити. Ако што урадим, не ваља; ако не урадим, опет не ваља. Ако ходим, не ваља; ако седнем, не ваља; ако стојим, не ваља.

Тешко мени, то ја знам! (Одлази.) СОФИЈА (сама): Сам бог може теби угодити. Ако што урадим, не ваља; ако не урадим, опет не ваља. Ако ходим, не ваља; ако седнем, не ваља; ако стојим, не ваља.

(Одлази.) СОФИЈА (сама): Сам бог може теби угодити. Ако што урадим, не ваља; ако не урадим, опет не ваља. Ако ходим, не ваља; ако седнем, не ваља; ако стојим, не ваља. Ако је бело, „зашто је бело“; ако је црно, „зашто није бело“.

) СОФИЈА (сама): Сам бог може теби угодити. Ако што урадим, не ваља; ако не урадим, опет не ваља. Ако ходим, не ваља; ако седнем, не ваља; ако стојим, не ваља. Ако је бело, „зашто је бело“; ако је црно, „зашто није бело“.

Ако што урадим, не ваља; ако не урадим, опет не ваља. Ако ходим, не ваља; ако седнем, не ваља; ако стојим, не ваља. Ако је бело, „зашто је бело“; ако је црно, „зашто није бело“.

Ако што урадим, не ваља; ако не урадим, опет не ваља. Ако ходим, не ваља; ако седнем, не ваља; ако стојим, не ваља. Ако је бело, „зашто је бело“; ако је црно, „зашто није бело“.

Ако ходим, не ваља; ако седнем, не ваља; ако стојим, не ваља. Ако је бело, „зашто је бело“; ако је црно, „зашто није бело“. Ако ћутим, „зашто не говориш“; ако проговорим, „шта торочеш којешта?

Ако је бело, „зашто је бело“; ако је црно, „зашто није бело“. Ако ћутим, „зашто не говориш“; ако проговорим, „шта торочеш којешта?“ Овакве нарави ваљда нема нигди на свету. з.

Ако је бело, „зашто је бело“; ако је црно, „зашто није бело“. Ако ћутим, „зашто не говориш“; ако проговорим, „шта торочеш којешта?“ Овакве нарави ваљда нема нигди на свету. з.

Сада тога нема. МАКСИМ: Та богме; сад стоји чаша у подруму. Ти ћеш ме довести до паса, то ја знам. СОФИЈА: Ако желиш, ја му нећу давати више, и подрум ћу држати затворен. МАКСИМ: О, сад ћеш му укидати, кад си га једанпут научила.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

слушати како је гдикоја лепа господична свој удивленија достојни језик против мене пружила, али — ружа остаје ружа, ако ће нас двадесет реди на дан убости.

Ја сам момак, ако не леп, а оно нити ружан (који је момак ружан, онај ли коме су рапави образи, а провидљиво срце, или онај који с финим

матроне, да се сада не расрдим и у љутини штогод против женског пола напишем, за које се после увек од срца кајем. Ако сте дакле, моје миле читатељке, раде да се више против вас ништа не пише, ви знате лек: пишите ми и ја ћу абије у

— Даље мојим читатељкама за утјешеније јавити имам да ћу скорим временом Џандрљивог човека издати, које дјело, ако ништа друго, а оно ће бар достаточно показати колико љубитељица књига српски род броји.

СУЛТАНА: Први ће ми посао бити да те срамно из вароши протерам. ТРИФИЋ: Али, шта сад имаш опет с њиме? СУЛТАНА: Ако си ти просијак, нисам ја. ТРИФИЋ (неповољно): Султана!

докле год ја не дођем, ти остајеш овде место мене. Поватаће Султана свима крајеве! ПЕЛА: Али ако ме познаду? СУЛАТАНА (лупи ногом): Опет почињеш? Оћеш и ја да почнем? Ниси чула ко сам ја? ПОЗОРЈЕ 7.

Шта ће бити ако дође милостиви господин? Ево некога! Еј, тешко си га теби, Пело! (Пребаци вал преко шешира.) ПЕРСИДА (ступи на

Ала баш идем код њега у овим аљинама, да видим оће ли ме познати. Јест! Али ако Срети дође ћуд, па окупи батином? Охо, милостиву госпођу батином?

Благо оном који је велики господин! Ту свакојака јела, ту по две-три слушкиње, а ја сирота? Пасуља, па и то ако скувам сама, ако оперем сама. Али, забога, гди ми је милостива госпоја, ево већ дан увелико.

Ту свакојака јела, ту по две-три слушкиње, а ја сирота? Пасуља, па и то ако скувам сама, ако оперем сама. Али, забога, гди ми је милостива госпоја, ево већ дан увелико.

ПЕЛА: Само, молим те, Персо, немој заборавити питу од јабука месити; пак ако и не будем овде, опет ми мало пошљи, зашто је врло радо једем. ПЕРСИДА: Биће све по вашој заповести...

СТЕВАН: О, ја би јој приповедио како такове жене и од асне могу бити. На пример. Ако ко радо не части, а долазе му гости, само нека узме злу жену.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Можда твоје лице, Ти нерођена, рођена да трајеш у телу што се претвара у пчеле. (23. В 1989) 9 ДОКАЗИ Д окажи, ако можеш, да те нема — То неће бити доказ да ја јесам. Докажи опет, јер доказе све сам Заборавио. Зато трајем, земан.

Шта ли смо овде некад оставили у залог, Што сада нам се нуди као благослов и плач? Ако недовршено сведочи савршенство, Онда несавршено има довршен облик; Зато је онај мудри неимар Пантеона Пробио куполу

правда нас пред светом у овом убрзању, Кад увећани детаљ сведочи нам о слици Чију целину можеш да наслутиш у трену — Ако постоји та слика, ако постоји тај трен. А блажена је сумња, јер истиче суштину.

у овом убрзању, Кад увећани детаљ сведочи нам о слици Чију целину можеш да наслутиш у трену — Ако постоји та слика, ако постоји тај трен. А блажена је сумња, јер истиче суштину.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Пустили те напоље са ланца и казали да се вратиш до деветке, а ако се не вратиш — да ћеш наћи кућу закључату па спавај где оћеш, јер овде ће бити онако како ја кажем, док си под мојим

јутарњи смог да купите кило полубелог, пакет бутера, јогурт, кифле мортаделу и, „молим вас, триста грама млевеног, ако може мешано, за сармицу ...

Што сам мислила о вама? Боже! Крепавала сам од страха да нисте какав надувенко, ако разумете шта оћу да кажем, мада се то не би слагало са оним што пишете, схватате?

Оне дивне, заборављене шлагере ... На пример, „Звездану прашину“ и те фазоне! То звучи тако некако поспано, ако разумете шта хоћу да кажем. Колико ми је година? А колико бисте ми ви уваљали? Осамнаест?

Хоћу да кажем — није лако уватити слатку птицу младости. Ево зашто: ако се, на пример дружите с неким месечарем из свог оделења који је цакан и све што уз то фура, то вам отприлике изгледа

Јер, уопште узевши, наши су клинци, знате, потпуно без ловијановића. Узмимо другу могућност! Ако неко може да вас отфура на једно овако максимално место, где сваки сто има лампу са абажуром, онда је он као по

вас не гледају у очи, већ непрестано зиркају лево-десно, као радар на аеродрому, да би на време могли да убију тутањ ако искрсне неко познат.

Мислим, не пишем због тога боље, али важно је да ми је увек као мало непријатно кад пишем лоше, ако већ оћете да знате шта желим да кажем!

човек у животу непрестано у некој својој фиоци чува по једног старог Фокнера испод свега, да се не избламира сувише, ако разумете шта оћу да кажем? Мислим ... А, ево стиже и мој бифтек!

Нисам вас упозорила да мажњавам пепељаре где год стигнем? Не, не бојте се, неће приметити да сам је мазнула! Наравно, ако ме лично ви не откуцате? Али нећете ви, то се не би слагало с оним што пишете! Шта могу, то је јаче од мене!

од ове ваше скупе винчуге (а да знате, мој матори пије ону најјефтинију, и много је боља од овог отменог сирћета, ако већ хоћете да знате!) — али, шта сам оно хтела да кажем?

и... и... ви се, наравно, нећете љутити ако ја...мислим, ако вам поклонимо нешто, то јест овде ми је у ташни, само се негде затурило... Боже, чега све нема унутра!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

По моди људи кијају, по моди носе штап, држе нож и виљушку; по моди жене намештају уста, особито ако не уму по моди да говоре.

Но гле, ја забрбљао, а не питам те како си досад животарио. МИТА: Како? По нашем обичају: ако се ко жени, ја проводаџија; ако је даћа, ја држим слово почившем; ако је слава, ја веселим госте.

МИТА: Како? По нашем обичају: ако се ко жени, ја проводаџија; ако је даћа, ја држим слово почившем; ако је слава, ја веселим госте. Али ми је све то мало помогло.

МИТА: Како? По нашем обичају: ако се ко жени, ја проводаџија; ако је даћа, ја држим слово почившем; ако је слава, ја веселим госте. Али ми је све то мало помогло.

Највише је било ако сам покоји батак или покоји колач у џеп спустио. АЛЕКСА: Па и то је добро. МИТА: Добро као наопако, кад морам другда

Ја ћу бити барон Голић; ти си мој бединтер. Какав је газда, онако ћемо се и владати. Ако буде девојка у кући, знаш како треба. Ајде, стави се у позитуру, пак да им јавиш визиту од барона Голића.

МИТА: Али зашто баш Голић? АЛЕКСА: Име не чини ништа, него титула. Одлази! МИТА: Бре, ја идем у кујну најпре, ако могу што од слушкиње изварати. (Пође.) АЛЕКСА: Само пази на „абије“ МИТА: Гди су? АЛЕКСА: Шта, гди су?

Потом устану с ручка, аусфарују, у полак осам иду у театер, после тога вечерају, или, ако је бал, иду на бал. МАРКО: Ако то није лудо, онда не знам шта је.

Потом устану с ручка, аусфарују, у полак осам иду у театер, после тога вечерају, или, ако је бал, иду на бал. МАРКО: Ако то није лудо, онда не знам шта је.

Зато баци те лакрдије, па гледај преслицу, ако мислиш да будеш честита и срећна. 3. БАТИЋ, ПРЕЂАШЊИ МАРКО; Баш како ваља!

3. БАТИЋ, ПРЕЂАШЊИ МАРКО; Баш како ваља! Јес чуо, Батићу, ја сам теби Јелицу обећао, и она је твоја. Али ако желиш да добро живите, не дај јој нипошто да ове врашке књиге чита. БАТИЋ: Ја ћу гледати да се слажем с њоме.

Гледај ти ње, јошт би изрекла да ја стар не разумем, него она, јучерашње дете! Синко, ја сам ти дао совета; ако се по њему не узвладаш, сам ћеш бити крив.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Пуна је варки његова глава, подвале смишља и када спава; ако ли падне у сан дубоко, још увијек шкиљи на једно око.

) зубе сам дао на поклон Жући.“ Нато ће Пијетлић: „Ти можда шараш. По души кажи да ли ме вараш?“ „Ако ти лажем — Лисац му вели — печен ми батак на главу пао, ваздан ми зуби јестиво мљели, читав ми ћуран у трбух стао.

Тајанствени фењер у мрклој тами кога ли зове, кога ли мами, коме ли даје на мору знак? Ако у кулу завириш крадом, тамо ћеш наћи чичу са брадом, гледа кроз прозор у црну ноћ. Зашто је тужан самотни дека?

“ Јежурка Јежић лукаво шкиљи, прегледа бодље и сваку шиљи. „Ако би успут дошло до боја, нек буде спремна одбрана моја.

“ „Од штуке чорбу! — старина виче, на ноге скаче с великом буком. — Ако ти спремим, брка ми мога, опанак свој ћу појести с луком! Нећу да ловим, нећу да спремам, милости немам!

„Пожури, соме, чека те мачка!“ Наједном Тоша допаде трком, у крило чичи лупи ко врећа. „Помагај, стари, ако си другар, долази, ево, најезда псећа!“ Поскочи чича, престрашен вас, па истог трена у воду — пљас!

“ „Од нашег млина до краја села где стоји врба пет, од старе шуме до врха брега дотле се стере свет. Ако би даље некуда макȏ, ничега нема — ја мислим тако.

Далек је Север од леда чиста, на Југу песак ужарен блиста. Весело момци, дигните главе, ведар сам, ево, и ја, ако су овде магла и туга, негде нам сунце сија. Негде у свету све је зелено, а сутра к вама пролећа ено.

Читаве ноћи тупите зубе, лети вам језик у гневу љутом, ако вас није сложила вила, сложиће чича — врбовим прутом.

пљуска, кричи у магли путница гуска, бежи од мрзлог зимскога вала, зове у друштво високог ждрала: „Развијај крила, ако си друг, крећемо ноћас на топли југ!“ Прогунђа Жућа крај топла пања: „Дере се гуска, лисицу сања!

Баштован Крум, Шабачки друм. КУПОВИНА Купујем слона од чоколаде! Ако га неко бесплатно даде. Јасле број осам, Ранковић Раде.

Учтив Трудбеник Мрав. СТРШЉЕНОВ ОГЛАС Стршљен се јавља да мегдан дели с бумбаром, храбрим Бурком. Ако је јунак, нек сутра дође! Састанак — под печурком. КРАВИН ОГЛАС Јавите вуку: жива сам, здрава, добро се чувам!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Има ли доброг вина тамо? — Да, али бисмо га морали пити у мраку. Идем да питам сина.. Ако он пристаје, довешћемо чамац до вас и поћи. Нисам веровао да ће син пристати; личило ми је више на уљудно одбијање.

Брише клупу где ћу сести. — Чувајте ноге од џакова, — каже човек, — из њих испада цемент и ако падне на влажну обућу тешко ћете га скинути. Киша почиње крупним, ретким капљама. Муж и жена одлазе по нове џакове.

Ипак ми ово врло прија. — Код кога идете на острво? — Никога не познајем. Мислим да преноћим у гостионици, ако је има, и да потражим некога ко би ме превезао ујутру рано у Ескалону. — Ја почињем рад у седам.

— Ја почињем рад у седам. Ако пођете у пет, могао бих вас и ја превести; тако бих за посао задоцнио само око пола сата.

— Кад год хоћете. Обично једемо у осам. Шта да вам спремимо за вечеру? — Оно што обично спремате за себе. Ако је могућно, рибу. Волео бих да је зготовљена како је рибари обично справљају на острву. За друго ми је свеједно.

— Они су необично гостољубиви и радо покажу све странцима. Писмо вам не треба. Штета је ако не видите оружје. Кажу да у свету ретко ко има такву збирку. — Чуо сам да је врло велика.

— О, моја снаја је силна жена, права матрона. Када она реши, ствари иду увек добро и с љубављу. Ако желите да читате попните се горе где постављају сто за вечеру. Морали су упалити велику петролну лампу.

— Изволите овде, господине. — Ако ми дозволите, ја бих овде, а ви изволите у чело. Иначе ћу се осећати као туђин. Имам девојку прекопута себе и два

— Ви станујете у Белмонтеси? — Не, ја Белмонтеху нисам ни видео. Али ако икад сретнем неког дерана оданде, рећи ћу му одакле им прети пропаст.

Онај што тера лађицу није се још ниједанпут окренуо, тако да могу замислити, ако ми је мило, да има лик чудовишта. Због тих људи који се до краја не осврну, детињство је пуно фабулозних бића.

Хоћете ли сада да прошетате? Волео бих да вам покажем рибњаке, ако хоћете. — Врло добро. Имамо и иначе још добар сат до ручка. — Чекајте да догурам барку. Пазите! — Нисте у риболову?

Синоћ су говорили да би могло доћи до рата. Чак деца у Ескалони... Верујете ли ви то? Њему синуше ОЧИ: — Ако би било рата и ако бих из њега изишао жив, никада се више не бих вратио на језеро.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

То беше немирни Павле. Памтим га и сада лепо, И ако то беше давно, у младим данима мојим. Хиљаду осамсто... (Сад не знам којега лета, Ал' Бунопарта је онда на Руса пошао

И када је издахнуо, Награда му синџир беше; Но ако му одузеше Царску славу и слободу, Крепка воља опет оста, И то њему беше доста.

Пет столећа већ се бори Мрачно ропство и слобода; Ал' већ данас Србин слави Васкрсење свога рода — И ако му нису овде У Крушевцу код олтара, Искупљене браћа дивна, Које гони судба кивна; Врла браћа са Миљацке, Са Неретве и

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

само путе у подножју памети моје и дуж напева дугих што ме с једне обале на другу преведу, за руку као облак. Ако ме гласници на коња ставе и скоротече поведу ко зна у којој ће ме земљи на престо попети.

Добро је, рече, ако је таква воља да поново видим земљу своју и воћке у мом крају, крећем! Ено познатог тела стене и покрета реке што

Не постоји оно што се не зна, па се то што се не зна не може ни сазнати. Ако сазнамо више стварности но што постоји и стварност ће се увећати. Оно што се може сазнати, дакле, бескрајно је.

да труби хоће да уништава и после све уништено скупи и да се пепелом поспе по огњеној глави Зар ће се неко спасти ако у овај пламени стуб успе да уђе и стане! Уздај се у без-стање, у безбивање, безлисност и безност.

У светом свету створени свет постоји још једном, друкчије, ако не супротно: чистије, светлије, мирније. На изглед, тај свети свет је много бољи стан за обитавање него свет створеног.

Можемо слободно рећи: и не знамо. Са светом светости човек се не опходи помоћу знања. И друго питање се поставља: ако има света који је свет, зашто онда овај мањи, мање достојан и зависан свет свега створеног?

У светом свету створени свет постоји још једном, друкчије, ако не супротно: чистије, светлије, мирније. На изглед, тај свети свет је много бољи стан за обитавање него свет створеног.

Можемо слободно рећи: и не знамо. Са светом светости човек се не опходи помоћу знања. И друго питање се поставља: ако има света који је свет, зашто онда овај мањи, мање достојан и зависан свет свега створеног?

Не треба да нас чуди да се са једним не-светом мора рачунати. Не знам да ли се може рећи и да он постоји, да га има. Ако делује, не мора да буде да га има. Оно чега има, то је створено, то је део твари, творења, стварности.

јединог часа и нови часовник и древни оквир на рубу видика и песма која тренут чара лепа је старином али данашња је ако и то данас није песма стара О духу 1 Духа да спазим док ври и преображава твар Или кад гори над главама и умност

је бити прозрачан па јасан и безгласан ослонац је потребан у молитви другог за ту се молитву молим и за молиоце ако скриве.

да нама остаје да видимо шта то значи остају дакле природне силе међу којима сунце највише се јуначи а смрт ако је бог умро није ли то стога што је смрт лепа (шта сунце вечерас чека) иначе ко би га натерао да сиђе испод својих

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Па он да је ваљао, ваљао би најпре себи, а не би пао под стечај. ТАНАСИЈЕ (буни се): Па шта ако сам пао?! Данас мало већи и јачи падају под стечај, па зашто не бих ја?

ТАНАСИЈЕ (буни се): Па шта ако сам пао?! Данас мало већи и јачи падају под стечај, па зашто не бих ја? ВИДА: И ако је пао, пријатељ-Агатоне, теби није ништа зајео.

Али ти никако не умеш, спетљао си се. Ето, пронашли ти и неко лажно вођење књига. ТАНАСИЈЕ: Ако су и пронашли, нисам ја водио књиге, него књиговођа. АГАТОН: Па књиговођа, дабоме!

ПРОКА (буни се): Зашто, кобајаги? ГИНА: Ако можеш ти, пријатељ-Агатоне, може и он. АГАТОН: Ама, може, не кажем да не може, само погледај га какав је.

САРКА: Па има нас ваљда још рода? ТРИФУН: А има жена можда и меко срце. ПРОКА: Па има, дабоме! САРКА: Ако је по томе, Трифуне, ја баш имам меко срце; цео свет зна да ја имам меко срце, па ето ја не плачем.

То је онако, само примера ради. Ал' ако ти то примаш срцу, ево не морамо ни говорити о Проки. Можемо узети за пример Трифуна. ТРИФУН: 'Ајд' баш да чујемо?

Е, 'ајд сад, ако можеш, да не штрпнеш кирију. ТРИФУН: А, то никад! АГАТОН: Ама, не кажем ја да би ти то урадио од твоје воље, али

МИЋА: Али се мора признати да је лепушкаста! САРКА: Море, остави то, него кажи ти мени, пријатељ-Агатоне, ако знаш, како му онако дође ова девојка? АГАТОН: Шта знам ја?

Знам, одрасла је код тетке, учи и сад још школу, канда филозофију или тако нешто... ето, то је све што знам! САРКА: Ако још учи школу, добро, него да није она већ нешто свршила школу? ПРОКА: Чини ми се, прија-Сарка, ти на ружно навијаш?

ПРОКА: Чини ми се, прија-Сарка, ти на ружно навијаш? САРКА: Па ако ћемо истину да говоримо, покојник је волео онако... како да кажем, де... помозите ми. ТРИФУН: Волео је да врде.

МИЋА: Да, таква би се комбинација могла узети у обзир. САРКА: И ако хоћете, право да вам кажем: мени ова девојка, кад је човек мало боље загледа, помало личи на покојног Мату.

Мени је баш пао у очи њен нос, исти покојников нос. САРКА: Е, баш си потрефила, прија-Видо, ако је почему другом, а по носу... Пре свега, покојник није ни имао нос. ГИНА: Ју, Сарка, како да није имао нос?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Од њих су се већ и отуђили... Ван домашаја свога погледа, они као да не знају ни за људе, ни за земљу. — А ако непријатељ дође и покупи вам стадо? — рече неко. Њихове очи синуше горштачком дивљином...

Али ево ти сад прилике да са тим шкартовима рашчистиш... Прво бих њих пустио у борбу. Ако нема једно око, а има здраве ноге, натовари му муницију на леђа, па нека носи дотле док не погине.

Ако нема једно око, а има здраве ноге, натовари му муницију на леђа, па нека носи дотле док не погине. Ако има здраве очи, а нема једну ногу, стави га негде у заседу и подај му митраљез... — А шта ћемо са оним „цвећкама“...

А ако сви изгину и остане митраљез... опет добро: мање је три до четири шкарта. — Слушај, народе — скочи онај са риђим брков

Закрвављених очију, претио је једном редову да ће му јабучицу ишчупати ако се још једном саплете о колац за који је утврђен шатор.

Јер он то тражи. Замерка мора да се стави и кад је све исправно. Али ако командант однекуда изненади, онда би се све сручило на главу водника. — Окрените се, окрените.

— Први је услов готовости за борбу једне батерије да су коњи здрави. Ако су они неспособни за вучу, неупотребљиви су топови и оне гранате. Људи су мртви — Говорио је командир често војницима.

А неком возару првог вода украли ћебе, па псује на сав глас и прети да ће лопову коске поломити, ако га само ухвати. — Куш!... Ни речи да нисам чуо! — загрме из баса потпоручник Александар... Војници занемеше наједном.

Не дајте, децо, да нам душман пороби земљу. Не дајте... Пратио сам све мушко из куће у рат, па ако треба и ја ћу! — и стари претећи диже штап, док му је ветар лелујао седе власи. — Стараћемо се, дедо!

Не маре они за себе, боже сачувај, него им је стало до материјала. — Вала, ако они преко нас живих или мртвих дођу до вас — рече мој командир једном капетану приликом застанка — онда им слободно

Још чисто не верују. Све мисле да ће нас ипак ова чаша на некоји начин мимоићи... Тамо се гине... Најзад, ако се мора, а мора се, мора... Отаџбина, деца, жене... робље. Да, да... — ако је судбина, од ње се не може умаћи.

Тамо се гине... Најзад, ако се мора, а мора се, мора... Отаџбина, деца, жене... робље. Да, да... — ако је судбина, од ње се не може умаћи. А грозно грува, пуцњи се сустижу и ваздух дрхти...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

рече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати. »Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке. Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...

са једном великом собом и »кућом«, а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.

Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина... Чек-чек, наћи ћу те ја. Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може он рукама да те напипа...

Тако добисмо осам за грош!... ИИИ Учитељица се журно приближаваше школи. Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.

Љубица приђе к столу и наже се Гојку: — Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она. — Ето...

— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану. Ако си сањао да те буве пецају, биће батина. Тако је то, братићу мој !... Упис се већ завршује.

За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу

сећајући се јучерашњег призора, кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци. — Хе, оно је било изненада... био сам збуњен.

рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада. — А, хвала! ... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.

— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш. Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.

течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, који се код почетника дуго задржава, над ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.

За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно. — Е, немој баш тако, братићу. Имамо и Ми по нешто, и ако смо сиротиња. Тако је то. Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

7. Дјевојка је Сунцу говорила: “Јарко Сунце љепша сам од тебе! Ако ли се томе не вјерујеш, Ти изиђи на то равно небо, Ја ћу изић’ за гору на воду.

Мислила су два брата рођена За кога би сестрицу удали. — Ако ће је дати за Месеца, Он се мења за годину дана Пуно право до дванаест пута, Дванајст пута сестра удовица; Ако ће

— Ако ће је дати за Месеца, Он се мења за годину дана Пуно право до дванаест пута, Дванајст пута сестра удовица; Ако ће је удати за Сунце, И Сунце је нагло и жестоко, Припалиће сеји нашој лице — Даћемо је Муњи из облака, Кад

Сви у колу весело, весело! Хајд’ у коло коледо, коледо! 20. Божић зове с оне стране: “Превезите ме. Ако нису људи дома, оно су жене.

Не разбира моје око. Ах! сатвори ово море У зелено равно поље! У кошуљи босонога Преиграћу преко поља; Ако буе сиви соко, Рећи ћу му: Поглед’ с оком Пут истрка удно поља, Ту ћеш виђет’ сваког лова; Ако буде млад на коња,

преко поља; Ако буе сиви соко, Рећи ћу му: Поглед’ с оком Пут истрка удно поља, Ту ћеш виђет’ сваког лова; Ако буде млад на коња, Рећи ћу му: Вод’ ме дома.“ КРАЉИЧКЕ ПЕСМЕ 34. Ој Девојко плава!

51. Погледај, војно, погледај, Јели ти слика прилика; Ако ти није прилика, Уседни коња, па бежи, Да ми не речеш до после: Превара што ме превари Јоште у двору таштином.

Погледај, мори девојко! Јели ти слика прилика; Ако ти није прилика, Узметни венце, па бежи, До после да не говориш: Превара што ме превари Јоште у двору мајчином.

“ 67. Млад младожења, ружо румена! Предадосмо ти струк рузмарина; Ако увене струк рузмарина, Твоја срамота, наша греота; Често заливај струк рузмарина, Да не увене струк рузмарина. 68.

Ко ли би ми водице донео — Дала би му моје чарне очи. Ако би ми ладак начинио — Ја би њему верна љуба била.“ Она мисли нико је не слуша; Слушао је овчар од оваца: Рогозом

“ Ал’ девојка полукава била, Пак се онда млада одговара: “Ид’ одатле, млади чобанине! Ако си ми снопље повезао — Твоје овце по стрњики пасу. Ако си ми водице донео — И ти си се лађане напио.

Ако си ми снопље повезао — Твоје овце по стрњики пасу. Ако си ми водице донео — И ти си се лађане напио. Ако си ми ладак начинио — И ти си се под њим одморио.“ 99.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

” СОФИЈА: „Никад!” ВАСИЛИЈЕ: „Силом ћу те, ако треба, одвући у своју постељу, брутално ћу одузети твоје девичанство, и бацићу у блато твоју лепоту!

Филип: Све ћете сазнати вечерас, ако дођете на премијеру трагедије Разбојници од славног Фридриха Шилера, коју ће вам приказати... ВАСИЛИЈЕ: ...

ЈЕЛИСАВЕТА: Ко си ти да ми забрањујеш? ВАСИЛИЈЕ: Па ваљда и ми од нечега треба да живимо! ДАРА: Ако ћете да живите, копајте гробове! Бар тог посла има данас на претек! ЈЕЛИСАВЕТА: Нећеш ти да ме учиш шта да радим!

Стварност није позориште, нису облаци! ЈЕЛИСАВЕТА: За њега би и овај рат постојао само ако би се догађао на позорници! ВАСИЛИЈЕ: Теби ће тај дрвени мач доћи главе! МАЈЦЕН: Ваше расправе оставите за касније!

ЈЕЛИСАВЕТА: Ја вам се дивим како издржавате! СОФИЈА: Ако хапсите људе због дрвених мачева, на којима једино може да се испржи јаје или скува чај — наравно, под условом да

ЈЕЛИСАВЕТА: Тога сам се и плашила! МАЈЦЕН: Значи, ни дозволу немате? ВАСИЛИЈЕ: Ако ви мислите да је нека административна и бирократска хартијица са некаквим љубичастим штамбиљима и парафима важнија од

МАЈЦЕН: Ти ћути! А ти седи ту! ВАСИЛИЈЕ: Кад баш инсистирате... МАЈЦЕН: Ако немате дозволу, значи радите илегално! Човече, ово су ратне прилике! Ваша је земља окупирана!

Човече, ово су ратне прилике! Ваша је земља окупирана! Овде владају окупацијски закони! Ратни закони! ВАСИЛИЈЕ: Ако ви мислите да је то тако преко потребно... МАЈЦЕН: Ако ја мислим да је потребно? А ти не мислиш?

Овде владају окупацијски закони! Ратни закони! ВАСИЛИЈЕ: Ако ви мислите да је то тако преко потребно... МАЈЦЕН: Ако ја мислим да је потребно? А ти не мислиш? О томе нема шта да се мисли!

О томе нема шта да се мисли! То је по уредби немачког војног заповедника за Србију! И вама, као глумцима, ако сте ви уопште глумци, то мора да је познато! ЈЕЛИСАВЕТА: А поготову оном ко води трупу!

Бањицом, господо, ако нисте знали! То је прво! ЈЕЛИСАВЕТА: Сад само кажи да ти то ниси знао! (Седне на Мајценов сто и запали цигарету)

ни лица која су у браку са Јеврејима... дозвољава се... драма Разбојници од Фридриха Шилера...” СОФИЈА: То је, ако нисте знали, немачки писац! ЈЕЛИСАВЕТА: Зар мислиш да то господину није познато? МАЈЦЕН (наставља са читањем): „..

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Дужност је лаж из прикрајка за нас што болно гледамо. Не чини ништа ако сте мајка од тог је лепша сласт. О само је тужан човек чист, слободан, нежан и драг, ко звоно у пољу, и благ ко

Ви сте моја буна. Знам да вас драган зове, за ништа вас не питам. Ако вас живот боли, ако вас неко воли, ја вам честитам. ЊЕГОШ У ВЕНЕЦИЈИ Насмешио се последњи пут.

Ви сте моја буна. Знам да вас драган зове, за ништа вас не питам. Ако вас живот боли, ако вас неко воли, ја вам честитам. ЊЕГОШ У ВЕНЕЦИЈИ Насмешио се последњи пут.

Предамном на отоку тамном и црном, са једним манастиром невеселим, као тајном. И мислим: и да га има тамо горе, ако ме види под јадром саног, у ком се зраци плоде. Море, и ја остајем тужан ипак сваке зоре.

Иго, Хајне, Мајаковски, да споменем неколико великих песника, још су интересантнији у својим политичким стиховима ако се зна нешто биографских података о њима. Песник сматра да то вреди и за политичке песме мањих песника.

Мати ме је повијала у једном кориту у ком је хлеб месила. Ако је читалац читао Фројда и Јунга, имаће, кад моје књиге чита, много, свакојаких асоцијација.

у мачевању, ја сам од њега научио лепу реч Петра Зрињског, коју сам, после, као узречицу, и философију, понављао: „Ако ти је сабља кратка приступи корак ближе!

Лакше се, међутим, мре, у заједници, у бици, па смо зато сва тројица били се зарекли да ћемо, ако буде могуће, заједно, предати се Русима, или бар заједно гинути. Вишњички се био зарекао да неће симулирати.

На пример, аустријски пешак имао је, тада, да носи на леђима терет, који ни за живу главу није смео да збаци, тежак (ако ме сећање не вара) 47 кг.

Да будем дакле нека врста Наполеона на мосту код села Арколе. А ако читалац мисли да сам трчао према непријатељу као неки Шаплин, коме спадају чакшире, то нимало неће да ме растужи.

Не знам шта је тај човек при томе мислио. Редовно их је доносио. Код Поткамијена (ако ме сећање не вара), поред ловачког пука бр. 28 из Аустрије, грдно смо настрадали.

Да би се таква храна припремила, било је потребно да станица добије у телеграму, преко телефона, једну шифру. Ако би та шифра, случајно, изостала, Турке би у Сегедину сачекала чорба од чварака, а у вагоне би им се корпама убацивала

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— Али, пријатељу, ваља да знаш да у свету, па и у овој пустој гори, има много ствари које те могу наљутити. Ако нема људи, ту су комарци, ту мушице, а оне су кадре довести љута човека, као што си ти, у велику јарост...

Заоравај, каже, дубље земљу ако хоћеш да ти буде чиста и да ти племените биљке не угуше штир и коровина.“ Старац заврши говор, а кад Агатон хтеде још

„Ето!“ — мислио је ђаво — „овај моли Бога да Му сачува краву, и сад, ако крава остане на миру, он ће за то да захвали Богу, а да јој се нешто деси какво зло, онда ћу ја бити крив.

Ја плаћам порез на своју радњу, а он, кажу, на чудотворан начин умножава хлебове и дели их бесплатно народу. Ако је то истина, онда најпосле нико неће ни долазити да купује од мене хлеба... Баш му не дам!...

царева, а народ није мислио на буну; јер је тувио реч старчеву: да треба да буду кротки и трпељиви, без роптања, а ако им се чини насиље и неправда, за то ће одговарати Богу они који је чине.

већ га љутито прекиде: — А знаш ли ти да сам ја цар па ти могу заповедити да новац узмеш, а ти знаш шта те чека ако не извршиш моју заповест — заврши цар срдито.

Једног дана газди липше магарац. Газда пошаље слугу на вашар да му купи другог магарца и обећа му награду ако му нађе магарца по вољи. Слуга пође.

Једног јутра дозва к се би мудрог слугу. — Ја сам ти — рече му — обећао награду ако ми купиш магарца по вољи. — Ево ти — рече — награде што си ми с вашара донео причу о магарцу с пауновим репом.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

причати о том срећном племену, иако унапред знам да ми нико живи неће веровати, ни сада Нити икад после моје смрти, ако коме дође ово до руку те ушчита...

Где би шеф и остали чиновници кланцали по буџацима. Овако је лакше за нас, и прегледније. Завади се двоје и, ако хоће да се туку, дођу ту. Оне што су правили шкандале доле на улици, на ненадлежном месту, морамо казнити.

За остала места имамо, дао бог, странце. Имамо Јевреје, Грке, Цинцаре (отуд они?!)... А које сте ви народности, ако смем питати? — Па, ја, управо, како да вам кажем, и сам још не знам!...

Публика се разиђе, а ја приђем момку с речима: — Ако је могуће, јавите господину министру да један странац жели њему.

Немам посла, па од дуга времена просто не знам шта ћу. — У каквим сте односима са суседним земљама, ако смем питати, господине министре? — Е, како да вам кажем?... Добро, добро, на сваки начин...

А није ми се ни указивала потреба за знањем страног језика. Нарочито на овом положају, то ми није потребно; а ако би искрсла таква прилика, лако је поручити стручњака са стране. — Сасвим тако!

— одговори министар и направи лице важно, достојанствено. — Лепо, — приметим — али ако то буде каква неповољна ствар по народ и његове интересе, као и по интерес земље?

— За сваки случај, ако би народ баш нешто и заборавио да врши своју обавезу према закону, то сам ја већ, предвиђајући и тај најгори случај,

— А ако се кроз који дан отвори извоз свиња, шта онда мислите? — упитам учтиво и радознало. — Ништа простије: пошаљем други

— Нека важна ствар, ако смем питати! — Врло важна. Управо неодложна; и ја сам учинио потребне кораке. Ево, видите рече и пружи ми у руку

— упитам пренеражен од чуда. — Разуме се, јер то је већ крупнија ствар. За овакав случај казни се кривац, ако се његова погрешка докаже сведоцима, од десет до петнаест дана затвора!

Тај закон, којим имамо права да кажњавамо сваког ако неправилно употребљава речи и прави граматичке погрешке, има неоцењиве вредности још и са финансијског и политичког

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... Окрећеш главу на другу страну.

— Мене, вала, све'дно. — Знам, знам како ти је све'дно. А не би се љутио на Станицу? — Па, ако она вели.... — Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: »Љубили се два

бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' 'оћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео...

Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи... — Е, па не могу сви да пласте и копају.

Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу.

се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. — Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја.

Сркну двапут па дрекну: — Ух, пос' му његов, ко је ово?!.... Неколико њих стадоше се смејати. — Даћу му надницу, ако ми каже који је ово... — Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. — 'Оћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!

— Чујеш, Јовице, не причај! — 'Оћеш дати надницу? — Не дам! — Е, ја ћу да причам. — Де, ако смеш! — Причај, причај слободно, вичу сви. — Што да не смем!

Но већ и цуре се умирише. А чега да се плаше, кад нема ништа страшно! Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на каквим лепим, пуначким груд'ма...

Уосталом, момци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. — Јаој!... зачу се из помрчине.

— Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? — А 'оћеш ти обећати Мићи? — Откуд знам. Није код мене ни долазио. — Ама ако дође? — Е не знам; кажи ти мене. — Не знам! — Очију ти, кажи ми. — Кажи ти мене. — Е, па 'оћу, ет'.

— Ко си ти? пита Милица. — Ја сам. — Јес' ти, Мићо? — Ја. — Ево је, до мене. — Ћути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред. У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Не дам, разумеш ли ме... ДАНИЦА: Боже, мајка, какав реп? ПАВКА: Него шта, ако те узме свет у уста? ДАНИЦА: Ех, већ свет... ПАВКА: Свет, дабоме!

СИМА: Хтео сам, знаш... а ти си његова роцпођа? ПАВКА: Јесте! СИМА: Хтео сам, знаш, да га замолим за нешто. Баш... ако хоћеш, роцпођо, молим ти се, проговори му и ти. Реци му, кумим га богом, нека ме не гони толико!

СИМА:... Реци му: није човек крив! Једанпут-двапут што је испребијао жену, то толико. А ко ће је и испребијати ако неће муж? ПАВКА: Ја не знам о чему ти то говориш? СИМА: Ама, ево шта је. Одбегла ми, знаш, жена.

А ти баш мислиш: неће Илић бити биран? ИВКОВИЋ: Оно, знате како је, и Илић има своје људе, па ако удари устрану, може свашта бити! ЈЕВРЕМ: А то би ви као волели, да он удари устрану?

О чему ћеш друго да разговараш кад су избори? ИВКОВИЋ: Па ако проговоримо и о изборима, газда-Јевреме, будите уверени да ћу ја увек умети да сачувам према вама све поштовање.

ИВКОВИЋ: Тако се чује! ЈЕВРЕМ: Може! Може! ИВКОВИЋ: Дозволите, одох ја да закуцам ову таблу. ЈЕВРЕМ: Е, ако, ако! Збогом, господине Ивковићу! ИВКОВИЋ: Збогом, газда-Јевреме! (Одлази).

ИВКОВИЋ: Тако се чује! ЈЕВРЕМ: Може! Може! ИВКОВИЋ: Дозволите, одох ја да закуцам ову таблу. ЈЕВРЕМ: Е, ако, ако! Збогом, господине Ивковићу! ИВКОВИЋ: Збогом, газда-Јевреме! (Одлази).

Него, ако си дошао за неки посао, а ти говори! ЈОВИЦА: Па... па и за посао. Ти имаш, знаш, неке јареће коже. Једанпут си ми се

ЈОВИЦА: Ја смео с ума. ДАНИЦА (доноси кафу, оставља и одлази). ЈЕВРЕМ: Море, ниси смео с ума, него — знам ја тебе. Ако хоћеш да купиш коња, а ти прво почнеш разговор о обручима и бурадима.

ЈОВИЦА: А Јова Црвљанин? ЈЕВРЕМ: Па је л' украо тестамент и био у 'апсу? ЈОВИЦА: А поп Пера? ЈЕВРЕМ: Он јесте. Ако тамо у скупштини треба зинути, поп уме да зине, па да га мајци олако не затвори уста.

ЈЕВРЕМ: Ког шпиритуса? ЈОВИЦА: Оног, знаш, што кажу да си шверцовао. ЈЕВРЕМ (увређен): Слушај ти, ако и кажу за мене да сам шверцовао шпиритус, ја државу нисам оштетио.

ЈОВИЦА: Па нема, дабоме, кад их је писар за пет банке појео. ЈЕВРЕМ: Ако их је и појео, акта је јео, а није цркнуто месо.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити! И од онога доба кад се ово десило, па до

Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити! И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад

Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају. Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.

Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском

Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао. Тада није ништа из новина читао, само оно његово.

Тада није ништа из новина читао, само оно његово. Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!

Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис. Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и

ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.

А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијен

Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.

очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога

— Је л’ мени? — Теби, да. — Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког. Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. — А јеси ли писмен?

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Можда је заборавила да Мити каже: Хвала. ...Можда та ни хлеба купити није знала! А шта ако ју је нека рђава жена украла?! У неко црно доба, на крају улице, Плану боја познате хаљинице: — Ево Цице!

Шта то чух? Озбиљни старци, имају и браду, — Ух, ух... — А понекад краду! Ако ми ко од вас не поклања вере, Мислећи да се бавим интригама, Нек буде! Од таквог не треба ми плата!

” Радојица жмирка: „Нека нова свирка?” Па ће, гласом преболним: „Ни ја тучу не волим, Али шта ћу ако ме Нападну у Гацкоме?

Не, неће те напасти!” „Више је вероватноће Ако сматраш да хоће, Бићеш боље среће Ако држиш да неће...” Одоше обојица — Цига и Радојица — Загрљени ко да су

Не, неће те напасти!” „Више је вероватноће Ако сматраш да хоће, Бићеш боље среће Ако држиш да неће...” Одоше обојица — Цига и Радојица — Загрљени ко да су Сликани на прогласу На којем пише: „Доле рат!

Американци? Ваља: Америчани. Јер није Ликанци него Личани! Личанин може постати Америчанин, али странац Ако се и насели у Лици, неће бити Ликанац!

Мајка је најлепши осмех живота, и не треба се љутити Ако понекад нешто и згреши. Додуше, понеку маму требало би упутити У то: како да се смеши.

Али шта ако је татина плата мала плата, Ако ни за храну не може доспети? — Ако је тата добар тата, Треба га и са малом платом

Али шта ако је татина плата мала плата, Ако ни за храну не може доспети? — Ако је тата добар тата, Треба га и са малом платом волети.

Али шта ако је татина плата мала плата, Ако ни за храну не може доспети? — Ако је тата добар тата, Треба га и са малом платом волети.

) На сунце не излазе оне никада: Чија је, ако није њина ливада? И напослетку — а последњи Играч у колу зове се кец — Ту је и главни земљопоседник Акса Аксић,

Сад то више никог и не потреса: Пси плаћају цену људског прогреса, А он, Прогрес, гази сваког, без речи Ако му се насред пута препречи.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Мистерија јегуље Ако наука и поезија могу имати чега заједничког, оне ће га неоспорно наћи у роману и мистеријама живота јегуље.

на острво да наплати порез, увек је био приман са негодовањем од стране урођеника који су му претили да ће зло проћи ако још који пут дође.

Често се каже да се јегуља рађа у Саргаском Мору, што није погрешно ако се под тиме подразумева западна област тога мора.

Оне, кад то устреба, прелазе свој пут и ван воде, често преко блата, па и сувим, ако има ма и најмање влажности на томе путу.

И тада на њој отпочне трећа метаморфоза, спрема за дуги свадбени пут на који ће се ускоро кренути ако јој прилике то допусте.

Таква се јегуља тада зарије у блато да ту проведе зиму, као што је то чинила и ранијих година. Ако се то понови још које године, јегуља остаје да стално живи у дотадашњој води и постаје изгубљена за расплођавање.

Међутим, тачно је то да сваки предмет тежи од воде стиже на дно мора и ту упадне у муљ; шупаљ предмет, ако је затворен а није довољно јак, бива спљоштен или здробљен, али ипак пада на дно; ако је предмет тежак а масиван, или

ту упадне у муљ; шупаљ предмет, ако је затворен а није довољно јак, бива спљоштен или здробљен, али ипак пада на дно; ако је предмет тежак а масиван, или шупаљ али отворен (као н. пр. јака стаклена боца), он стиже на дно непромењен.

А оваква каква су, ако наглим силаском у дубину компресија није и сувише брза да би се могла успоставити равнотежа између унутарњих течности

Краба, на пример, подноси притисак од 800 атмосфера ако не наступе нагле промене тог притиска. Али је истина и то да у океану ствари се често дешавају другојаче но у

те две силе; терет ће или у спуштању застати, или се тако лагано спуштати, да се неће ни осетити његов ударац о дно. Ако се употреби већи терет, мора се употребити и дебље уже, што опет повећава површину која се таре и производи јаче трење.

и кад је ова на њима аутоматски забележена, та се белега више не помера па ма како се температура од тада мењала. Ако се такав термометар утврди за терет који се спушта на дно мора, он ће, извучен на брод, показивати температуру воде на

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

у дан доласка твојега, јер пређе суда твојега, Господе, осуђена сам савешћу мојом, ниједне наде спасења нема у мени ако милосрђе твоје не победи мноштво безакоња мојих.

И приложи се ова катапетазма храму пресвете Богородице хиландарске лета 6907, индикта 8. А ако ће је ко однети од храма пресвете Богородице хиландарске, да је одлучен од јединосушне и нераздељиве њене Тројице и да

Но ако си и прешао из живота овога, бриге и страдања чеда својих знаш и као мученик слободу имаш пред Господом. Преклони коле

моли победитеља Бога да победу подари вољеним ти чедима, кнезу Стефану и Вуку, за невидљиве и видљиве непријатеље, јер ако помоћ примимо с Богом, теби ћемо похвалу и благодарење дати.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Сад знаш. Па ако хоћеш да се ласка Теби ко свакој другој жени, драга, Ако ти годи празних речи праска, У изобиљу имам тога блага: Речима

Сад знаш. Па ако хоћеш да се ласка Теби ко свакој другој жени, драга, Ако ти годи празних речи праска, У изобиљу имам тога блага: Речима финим као ваза саска Показаћу ти ја како се ласка!

душе моје миле, Јадне Прометеје без полета смела! О, ако је тако, драге душе, ако Ви живите сада за вечито време Непомичне, хладне, немоћне, и неме, — Ваш је други живот

душе моје миле, Јадне Прометеје без полета смела! О, ако је тако, драге душе, ако Ви живите сада за вечито време Непомичне, хладне, немоћне, и неме, — Ваш је други живот страшнији но пак̓о.

Ја сад, ако плачем кад се месец крене С ореолом модрим низ небесне путе, Ил̓ кад старе шуме, чаробне сирене, Једно тужно вече

Ја не тражим ништа и не желим ништа, И ко мирни стражар, без рока и смене, Ја брижљиво чувам стара пепелишта. Но ако и прошлост изневери мене, Буде ли и она варка пуна рана, — Заклопићу очи своје намучене С ужасом што икад видех

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВУК МИЋУНОВИЋ ЛЕЖИ БЛИЗУ ВЛАДИКЕ, ПРИТАЈИО СЕ КАО ДА СПАВА, АЛИ СВЕ ЧУЈЕ ДИВНО. ВУК МИЋУНОВИЋ Не, владико, ако Бога знадеш! Каква те је спопала несрећа тено кукаш као кукавица и топиш се у српске несреће?

Видите ли, ако Бога знате, колико је мора и приморја, равне Босне и Херцеговине, Арбаније управо до мора, колико је наше Горе Црне,

Што ће ђаво у кршћену земљу? Што гојимо змију у њедрима? Каква браћа, ако Бога знате, када газе образ црногорски, када јавно на крст часни пљују!

Погибосмо овђе чекајући, нестаде ни арча у торбице, а духана неста у тобоце; врат искривих уз поље гледећи да ако се низ њег' помолите.

И чујте ме добро, Црногорци: траг по трагу мени погинуо, да је бјеше Србин уграбио ако хоћах главе обратити, та невоља како ме бољела!

Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к позванију права, то је људска дужност најсветија! Ако сабљу пољубиш крваву и запловиш у ноћне валове, сљедује ти праху светковање.

КНЕЗ ЈАНКО Кад ме жена пита ђе сам био, казаћу јој да сам со сијао. Куку њојзи ако не вјерова! КНЕЗ БАЈКО Сад ми паде на ум она прича кад онога из јаме вадише: пô му лица црно, пô бијело.

Даћу вола за њега из јарма. АРСЛАН-АГА МУХАДИНОВИЋ Ја ћу ти га поклонити, Вуче, тек ако ћеш да се окумимо; мило ми је с таквијем јунаком.

ВУК МАНДУШИЋ Нема кумства без крштена кумства, ако хоћеш и четвороструко. АРСЛАН-АГА МУХАДИНОВИЋ Шишано је исто кâ кршћено.

ВЛАДИКА ГА ЧИТА. ЗАМИШЉЕН. ВОЈВОДА БАТРИЋ Каж', владико, што ти везир пише. Већ нећемо да се крије ништа, сви ако ће окрилатит Турци!

“ „Ђе изјести, ако Бога знадеш, кâ човјек изјести човјека?“ „Ма сам чуо — опет ми говори — један народ тамо змије једе“.

ЈЕДАН ЦУЦА Причаћемо, а имамо доста! Проста сабља по сто путах турска, од Косова која нас сијече, при злу томе, ако је истина. Ево има шест-седам годинах кâ доходи једна пророчица међу нама. Из Бара се каже.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.

Он би то брзо извршивао. Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.

пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати: — Ако му је до тога — беснео је — зна и за то хаџи Трифун. И он је некада био млад.

Није, жив ми ти! Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу. И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.

И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда

Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице

мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила: — Ако, ако, Тоне! — Па, снашке, како ја више нисам код вас...

да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила: — Ако, ако, Тоне! — Па, снашке, како ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу.

И не превари се. А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.

јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од

Она то никад није радила. Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са

и пратила, тако да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се. Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И ако живот овај вео скине Некад с равница, неба и брегова, – Ја знам да опет неће ми помоћи. ...Сећам се да је мирна била

ИИИ Помирићу се. Ако лежиш мирно, И с тобом твоје цвеће и лепота, Мртва и горда, краљица живота, На теби свилно одело прозирно И вео

ових дана: Бићемо, ипак, темељ својим гробом Новом животу, без данашњих мéна, Бољем животу што бар нечем води: Ако не часном миру оно рату, Ако не срећи, а оно слободи.

својим гробом Новом животу, без данашњих мéна, Бољем животу што бар нечем води: Ако не часном миру оно рату, Ако не срећи, а оно слободи.

Јер то нам треба, да би живот био Ако не разумљив, а оно бар мио, Да би се — и кратак — издржати мог’о. НАША ПЕСМА Кад облаци сумње нечујно прелете

До тог муклог места тајне без открића — Ако им је овај задњи завет мио — Могу још поћи пет-шест драгих бића, Кад им је већ живот мој посвећен био.

— Ако им је овај задњи завет мио — Могу још поћи пет-шест драгих бића, Кад им је већ живот мој посвећен био. Ако буду жива, — ја ћу их већ рећи.

Било је, дакле, доба кад се зида; Сад је друго, кад се ништи и обара; Ако смо данас без милости, стида, Па ко жали још та осећања стара!

А ако би рука зликовца ил’ луде Покоја нам вечног скровиште пронашла – Најстрашнија казна преступнике снашла! Одмаздом Изи

— Хвала... ПОРУКА Не, друже! Нека и то знаш на крају, Да ништа не мрзим што сам некад вол’о. Ако је срце сад пусто и голо, — Бедници се само и ништавни кају.

Дане наше среће у живота мају, Дане позне туге води судбе коло; Ако сам много штошта већ пребол’о, Споменици драги о томе још трају.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Неки загризао чибук попријеко, посред сриједе, не марећи што би му пролазници могли поломити зубе, ако запну о крај, па тако, пребира нешто за коланом.

“ то рекавши, Радоје узе дијете са Станина крила па га сједе на своје и пољуби у главу. „Ево нам Милуна, ако Бог да! Глава је иста Милунова а и срце ће бити очево! А да како!

Ко видио није како Црногорци, уопште, дјецу милују особито дјецу познатијех јунакâ, а особито пак ако је јединче, тај појма нема о њежности тијех (по изгледу) окорјелих брђана! „Па ћемо те оженити, је ли де Милуне?

Цијелу су божију ноћ вијали, а сад је у прозорје два пута студеније но око по ноћи, (ако не знаш из искуства) па и они урликали два пута јаче, да се по свем пољу разлијегало.

Да, читаоче поштовани, то бјеше главом Он. Ако си икад замишљао величину људску у највишој простоти и смјерности, ето ти је сада пред душевним очима.

„А ви двије старе куће“, рече, обративши се сердарима Саву Пламенцу и Петру Ђурашковићу, „ако ћемо по госпоству, требало је онда да најпрви уљегнете; ако ћемо по богаству, требало је...

обративши се сердарима Саву Пламенцу и Петру Ђурашковићу, „ако ћемо по госпоству, требало је онда да најпрви уљегнете; ако ћемо по богаству, требало је... да ми дате неколико жутаца, е ви се пљешњаве, не остали вам пусти!

„Па што!“ понови и он. „Ваистину, ако не умијем у пјесми, умијем овако да вам кажем шта је затијем било!“ „А да кажи!

„Остави тај поклич, дијете, за доцније“, рече озбиљно Оташ. „Но ходи да једеш, ако ћеш, јер нам није дангубити!“ „А хоћу ли пробудити овог лацманина?“ „Не крећи у њ! Не примичи му се, чујеш!

“ „А хоћу ли пробудити овог лацманина?“ „Не крећи у њ! Не примичи му се, чујеш!“ рече Крцун и он озбиљно. „Ваистину ако гладан погине, о души вам, а погинуће одиста, јер ми се уснило“, преузе Мишан. „А шта си то снио мајчићу?

“ запита Радоје. „То је и мени замисао иако ме Крцун слобођаше“, примјети Оташ. „Валај, јамац вам моја ријеч, ако му не буде Владика допустио“, прихвати Крцун.

земље што га шака вас чепље, срце је српскијех бановина, као што сте и ви цвијет народа тога, па док је срце здраво да ако не погине ни тијело...“ „Е ма лијепо ли збориш, Јанко! Не чух те тако до сад!“ прекиде га Спасоје.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

). Да се клетва не обистини, ублажава се са „не“ (Бог те не убио!) или се условно изриче (Гром ме спалио, ако сам ја то урадио). Али постоје и нарочите формуле којима се клетва сузбија, омета, отклања (У кам упрла!

). Неретко заклетве могу да буду и условне (Не дочекао сутрашњи дан, ако сам ја то рекао). Заклетве се изричу у разним приликама свакидашњег живота: а) од лица које само себе заклиње и б)

; — Шта? — Штакара на две ноге!); ђ) шаљиви говорни изрази (пошалице) — служе за узгредно збијање шале. Такви су: ако је скупо, оно и не ваља; и го и бос и опет му хладно; ова и она кућа само што нису моје, а остале све су туђе; из

Бајаличке басме имају своју специјалну стилизацију, — свој ред излагања и чак своју уобичајену технику. Ако и одбацимо оно што оне значе као исцелитељско средство, остаје њихова вредност посебних, и стилских и књижевних

п. жени се или узима слугу) за кога се мисли да неће дуго заједно живјети. 2) ЗАКЛЕТВЕ Ако сам, од мене остâ траг Бранковића! Ако сам (укрâ паре) ишâ куда и оне (паре) оду!

2) ЗАКЛЕТВЕ Ако сам, од мене остâ траг Бранковића! Ако сам (укрâ паре) ишâ куда и оне (паре) оду! Дабогда ми свака срећа посахнула и не имала напретка као сламка по јутрос!

Да бог да и моба божја, волови му не букали, коњи му не хрзали, дјетињи и од гусала глас му се у кући не чуо, ако бог да! — куне се непознат кривац кад се „чине амини“. Дабогда се станио ђе се море кукама до’ваћало!

Царује као гуја на леду. В) ПРЕНЕСЕНОГ ЗНАЧЕЊА 1) ОЗБИЉНИ А) ЧОВЕК (ЊЕГОВЕ ОСОБИНЕ И СВОЈСТВА) Ако му кокош по два јаја не носи, он је не храни. Би се на сребрној пари обрнуо. Бржи је од срне, хитрији од куне.

Би се на сребрној пари обрнуо. Бржи је од срне, хитрији од куне. Већ ако се превари, па рекне истину. Више би попио него би бискуп благословио. Више има дуга, него власи на глави.

О кукову дне. Онога света, првог вашара. Платићу ти пола на оном свијету, а пола кад се вратим. 2) ШАЉИВИ Ако је и скупо, оно и не ваља. Боли га зуб па рамље. Боље мртав пијан, него мртав трезан.

Боли га зуб па рамље. Боље мртав пијан, него мртав трезан. Валај си чојек, ако ја и лажем! Вредан за два лена. Вредан је: више уради за два дана, него за дан.

Правога, боже! (Рекне се у шали кад грми, јер се мисли да су сви људи грешни, и да бог ниједнога неће убити ако стане правога тражити). Ржу му новци по кеси (кад се као с подсмехом хоће за кога да каже да нема новаца).

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Послије неколика дана ражали се човеку, па | стане у себи говорити: „Ајде да је извадим, ако још буде жива! кака је така је; а може бити, да ће се у напредак што и поправити;“ па узме уже и отиде над рупу, па

Човек се уплаши, и пође да упусти уже, а ђаво повиче: „Држи, да си ми по Богу брат! извуци ме на поље, па ме убиј, ако ми нећеш живот поклонити; само ме избави одавде.“ Човек прими за Бога, и извуче ђавола на поље.

каже, да му је ту прије неколика дана упала жена, и да је дошао сад, да је извади: онда ђаво повиче: „Шта побратиме, ако Бога знаш! Па то твоја жена! и ти могао с њом живити! И опет дошао да је извадиш!

! — Прођи је се, ако Бога знаш! Остави је ту, ђе је; а ево ја ћу тебе учинити честита, што си ме од ње избавио (па ишчупа из земље једну

Кад то одговоре ономе цару, а он пошље другу књигу, и каже, да ће дигнути војску и заметнути крајину, ако му цар не пошље свога љекара.

што је? Ову погачу ако подијелимо, нема ни мени ни теби, већ ајде да лажемо, па који кога надлаже, онај нека носи сву погачу.

“ Онда ћосо почне којешта лагати, овамо, онамо, а кад се већ излаже и умори, онда му дијете рече: „Е мој ћосо! ако ти више што не знаш, то је све ништа; стани да ја теби кажем једну праву истину: Кад ја бија у младо доба стари човек,

Ја повичем на њега: То је мој челац, од куд теби мој челац? А човек одговори: Брате! ако је твој, ето ти га. Па ми да и челца, и још пуну торбу проје од изора.

Онда му премудри одговори: „Ако | узмеш ђевојку, ти знаш; ако узмеш удовицу, она зна; ако ли узмеш пуштеницу, чувај се мога коња!

Онда му премудри одговори: „Ако | узмеш ђевојку, ти знаш; ако узмеш удовицу, она зна; ако ли узмеш пуштеницу, чувај се мога коња!

Онда му премудри одговори: „Ако | узмеш ђевојку, ти знаш; ако узмеш удовицу, она зна; ако ли узмеш пуштеницу, чувај се мога коња!

није то премудри ништа онако рекао: ако узмеш ђевојку, ти знаш, т.ј. она ће држати, да ти све знаш боље од ње, па ће те слушати какогођ ти оћеш; ако узмеш

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А за све друго остављам на вољу игуману и свој братији. Ако буду имали чиме помоћи брату који живи у ћелији овој, верујем у Бога да вам неће недостати прегршт брашна нити чанак

имали чиме помоћи брату који живи у ћелији овој, верујем у Бога да вам неће недостати прегршт брашна нити чанак уља, ако и моју, макар и грешну молитву, хоћете имати за помоћ себи.

И потом се чита једна глава тетрајеванђеља. Ако ли буде немогуће, онда преполови. И потом почиње служба јутрења. Отпевавши после Шестопсалмија „Бог Господ“ а онда три

И потом канон васкрсни, као што имамо обичај, и светом — ако имаш. И потом се свршава као што треба. А свете и божаствене литургије према могућности да се служе.

“ (Мт. 26, 41; Мк. 14, 38) Због тога бдите, јер ћете у плоду трудова својих уживати ако ово испуните, и блажени ћете бити. Написасмо овај устав о појању и о јелу.

Написасмо овај устав о појању и о јелу. Молбом молим да не буде непромењен, осим ако се у болест падне. Тада колико крепост може.

Молбом молим да не буде непромењен, осим ако се у болест падне. Тада колико крепост може. О пићу и о јелу: ако се догоди да ти неко драг дође на утеху, тада нека се наруши пост — осим среде и петка.

овога: заклињем Господом нашим Исусом Христом и Пресветом његовом матером, као што писасмо овде да не буде измењено. Ако ли ко ово измени и смућује онога који живи у овом месту, или што узме што је у месту овом, или од књига, или од икона,

6, 21) покајмо се овде да милостивог Бога тамо нађемо. Ако и дође жалост, „сваку радост имајте, браћо моја, или када у напасти различите упадате, знајући да искушавање вере ваше

“ (Мт. 10, 22) Јер „не варајте се, браћо моја.“ (Јак. 1, 16) Говоре неки од вас да ако дела не чиним, али верујем у Бога и спашћу се, па и беси верују у Бога; (Јак.

И ово је вест који чух од њега и поведам вам да је Бог светлост и да таме у њему нема. Ако кажем да заједницу са њим имамо, а у тами ходимо, лажемо и не творимо истину.

Ако кажем да заједницу са њим имамо, а у тами ходимо, лажемо и не творимо истину. Ако ли у светлости његовој ходимо и заповести његове чувамо, да је и сам светлост, заједницу имамо са њим.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

СТАВРА: Дај Боже да има! ЦМИЉА: Што дај Боже? СТАВРА: За нас би добро било ако има! ЦМИЉА: Не знам због чега добро! СТАВРА: Лакше је кад се зна да постоји и нека друкчија памет!

ИКОНИЈА: Побогу, човече, па нисам блесава! Кажем вам да би се сетила да јесте! СКИТНИЦА: Ако се деси да некад случајно наврати, немојте ништа о мени да помињете! Оћу да је изненадим!

Оћу да је изненадим! Само испитајте, онако изокола, као случајно, где живи, и то. Ако вам није тешко. ИКОНИЈА: Што да ми буде тешко! Могли сте нешто и попити, док стојите! СКИТНИЦА: Други пут.

ПРОСЈАК: Понекад засја и оно од чега се не надаш! ГОСПАВА: Не знам ко ће, ако ти нећеш! ПРОСЈАК: Ти прво погледај себе, па онда друге! Запела си да пришијеш осми џеп!

ГОСПАВА: Море, шибе отале! ПРОСЈАК: Терај ме, терај, идем! Ал немој да се зачудиш ако ме зовнеш, а ја се не одазовем! (Излази) ГОСПАВА: Шта ти још нећеш овде да накотиш!

(Излази) ЦМИЉА: Да ми је димам неку собицу, собичак, макар најмањи, два са један, па и мање ако треба, ал нек је моје, да накупујем суботом новина, па до понедељка да не откључавам!

На вратима се чује снажно лупање.) ЦМИЉА: Затворено је, фајронт! ЈАГОДА: Одринглавај! Помагај! Ако Бога знаш! ЦМИЉА: Ма ко је то? ЈАГОДА: Ја сам! Она! Од вечерас! Она што се удаје! За профисора!

Ионако те мерка у деколте! ЦМИЉА: Нисам ја мала! ИКОНИЈА: Ако су га и пустили, неће дуго! Што дикла — навикла, брзо ће он опе дупе на киблу! По затворима тринес месеци годишње!

ИКОНИЈА: Немам, имам свећу. АНЂЕЛКО: Дај шта било! Остави врата, вако, отворена, да пада светлост! Па, ако не може, мајку му, подупри столицом! Гадне ли кише! Понеси кишобран, лије као из кабла!

АНЂЕЛКО: Каква сад говорница? ИКОНИЈА: Однели га зајдно са говорницом! Горела ко ова свећа, ако није! Да се трипута прекрстиш! АНЂЕЛКО: Помоз ти мени да овог унесем, а после се крсти! ЦМИЉА: Ал је тежак!

до војводе Путника, и до ђенералштаба, и до министра војног, и до регента, принца-наследника, па и до самог краља, ако треба! Да и не помињем команду Прве армије!

Знаш да смо овде по специјалном задатку! ТАНАСКО: Могла би жена дизнесе нешто чорбасто! МАНОЈЛО: А шта ако је Макензенова шпијунка? А шта ако сарађује сокупатором? А шта ако је намерно постављена?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Срећом, као да смо знали, те нас затече код куће, иначе ко зна... МАГДА Ако, ако. Зато онај мој, син, сигурно чуо у чаршији, па синоћ ето га кући и јутрос рано и право у дућан.

Срећом, као да смо знали, те нас затече код куће, иначе ко зна... МАГДА Ако, ако. Зато онај мој, син, сигурно чуо у чаршији, па синоћ ето га кући и јутрос рано и право у дућан.

Зато онај мој, син, сигурно чуо у чаршији, па синоћ ето га кући и јутрос рано и право у дућан. А не као други пут ако у зору ИЗ механе дође... (Желећи да се додвори Јовчи, рачунајући да он може чути, подиже глас): Ако, ако, дошао, ја!

(Желећи да се додвори Јовчи, рачунајући да он може чути, подиже глас): Ако, ако, дошао, ја! дошао свети Илија! МАРИЈА (уплашено): Ћути! Немој гласно. Немој да те чује!

(Желећи да се додвори Јовчи, рачунајући да он може чути, подиже глас): Ако, ако, дошао, ја! дошао свети Илија! МАРИЈА (уплашено): Ћути! Немој гласно. Немој да те чује!

И када знаш, бар ти ћути. И иди тамо, доле, ако сад ови, фамилија и родбина наша, долазе, задржавај, не дај да се овамо пењу, лармају. САУГА (одлази лево).

Где је? МАРИЈА Сигурно није још устала. Шта ћу? Знаш, ти си је тако размазио па и од тебе дуже спава. ЈОВЧА Ако, ако. Је ли чула да сам дошао? МАРИЈА Није. Нисам хтела да је будим. ЈОВЧА Ако, ако... Добро, што је ниси будила.

Где је? МАРИЈА Сигурно није још устала. Шта ћу? Знаш, ти си је тако размазио па и од тебе дуже спава. ЈОВЧА Ако, ако. Је ли чула да сам дошао? МАРИЈА Није. Нисам хтела да је будим. ЈОВЧА Ако, ако... Добро, што је ниси будила.

ЈОВЧА Ако, ако. Је ли чула да сам дошао? МАРИЈА Није. Нисам хтела да је будим. ЈОВЧА Ако, ако... Добро, што је ниси будила. Нека спава, нека се одмара.

ЈОВЧА Ако, ако. Је ли чула да сам дошао? МАРИЈА Није. Нисам хтела да је будим. ЈОВЧА Ако, ако... Добро, што је ниси будила. Нека спава, нека се одмара.

МАРИЈА Није, није никад била болесна, увек је била здрава. ЈОВЧА Е, ако... Добро само кад то није. (Одобровољен): Сада иди тамо (показује собу) и тамо из бисага извади неке свиле и басме што

Требао си свима у кући по нешто да донесеш а не само њој, па овима да је жао. ЈОВЧА Ако је коме жао нека иде одавде. МАРИЈА Сви су твоји. Па немој тако. Деца су ти како они тако и Васка.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

које сам од младости моје желио и тражио, српској јуности препоручити и тако српске кћери прсима, које су ме одојиле, ако не колико би[х] рад, барем колико могу, благодаран јавити се.

А како ћемо један с другим пребивати, ако један другога не познамо? Лашње је живити с једним народом којега језик не знамо, (премда и то није малена мука), него

Но, ако је што добра у нами, то нам је мило гледати, то добро видимо и томе се чудимо; а што нам није мило видити, то за леђа

Ја, колико сам могао познати људе, по вишој части познао сам и[х] добре; и ако гди погрешавају, или чинећи оно што не би ваљало, или изостављајући оно што би ваљало, у том погрешавају или из

у миру, покоју и љубави један с другим живити не презирући, не трпећи и не праштајући један другота погрешке; обаче, ако би се свак са своје стране старао за познати своје недостатке и за исправљати се, много би мање погрешавали, и

и чина млого добра учинили, а зла нимало или врло мало; ја нејмам никаква узрока с моје стране на њи[х] тужити се. Ако ли гди будем то чинити, заисто нећу ради мене, но ползе ради моји[х] читатеља: да ако ко што таково при себи позна, да

Ако ли гди будем то чинити, заисто нећу ради мене, но ползе ради моји[х] читатеља: да ако ко што таково при себи позна, да се исправи.

можемо људе миловати и љубити похуждавајући и осуђавајући њи[х]ове кривопутице, зашто иначе није могуће исправити се. Ако ли се ко нађе ко буде моје простосрдачно намереније и беспристрасно писање на зло толмачити, примајући за обиду и

Ваља се мало и усудити и почети мислити како ће људи на сто година после нас мислити, ако нисмо ради остати всегда у првој простоти и детињству.

остроумни[х] и правосудни[х] лица између браће моје који ће познати чији сам ја интерес и ползу пишући желио и искао. Ако ли што гди буде погрешено, учени ће људи после мене исправити и мени ће человекољубно као чловеку простити.

| да толики многочислени народ остаје без књига на свом језику у време у које наука близу нас сија како небесно сунце. Ако ништа, познаће браћа моја усердије моје к њима после моје смрти и то је таман време за које се ваља старати и писати.

Толико могу јоште придати, да ако ко буде само забаву искати у ове књижице читању, неће без ње бити. Шта је забавније него знати како живу људи по

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

То је, дакле, просто обичај, њеки зао обичај ако ћете, али ништа друго. А да је кућа Јерковића заиста у пуку штована као света лоза томе има сила потврда, а ми ћемо

Кушмељ се могаше исхранити својим житом до Божића, а од тада до Петрова дне намириваше кутње потребе продавши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду.

Рекосмо попријед да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло! Сад да пријеђемо на оно што је претежније. Кушмељ као да бјеше и најпоштенији међу својим земљацима.

— рече фратар. Бакоња пољуби стрица у руку. — Па шта мислиш, а? Оћеш ли галијотати, ако те поведем у манастир, а? — Ја ћу те слушати и бићу добар! — одговори Бакоња гледајући стрица отворено у очи.

— Таа-ко! Доста сад! — прекиде дујо. — Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг! А сад доста и за доста!

— да се бијете?! Прида мном?! Тааако!? А зашто?! — Прије свега, реци овој магарчини да се не загони, јер ако га сваки прстом довати, неће остати папричка од њега! — вели Чагљина. — Таа-ко!...

— вели Кљако. — Таа-ко!... — А њему, шта ће бити од ричи? Зашто се јиди, ако му је душа мирна? — вели Рдало. — Таа-ко!...

) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас свију! — Таа-ко! А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то.

) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас свију! — Таа-ко! А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то. — Зло је и да пође! — рече Рора. — Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити!

Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде могâ, кâ што ће и право имати! — Доста, гришниче, доста! — прекиде га фратар, више жалостиво неголи оштро.

— А проклети антикристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас бог! А платићете, платити, ако жив буде Јере — говораше Кушмељ. — Јето, мој добри дивере! Јето какви су видиш сам, па још вируј њима!

Је ли оно каква тица? — запита возара шапатом. — Оно је једна велика звирка... — вели један. — Која ће те изисти, ако се не будеш чувâ! — дода други.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Од давна ли то слух издваја Шум спор — кад кап на кап пада Ко прастар часовник ван града Што време у себи раздваја. Ако за реч већ нема спаса О дај ми бар успаванку без гласа.

Затим: да слушам ветар и шум капи И задње сунце испратим кроз рачву Док мој дах тихо нестаје и хлапи... Ако од стабла не садељу бачву Ил кревет каквом младенцу не стешу — Нек буде бар за сандук моме лешу.

таван с тмином Промолим главу и пратим игру сена По гредама и низу прашних гоблена Већ пробушених, крпљених паучином. Ако ме ништа не прене (крик живине, Корак, пад чаше ил кашаљ у дубини) Стојим све тако док ми се не учини Како сам овде

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Кад би неко кроз прозор гледао, могао би само да. види: једна према другој клате се две браде. И ништа више. И ако ме на десетак дана нестане, увек ноћу, јер и травке ноћу расту, враћам се опет ноћу, тако и зверке чине, ја, јазавац с

Стално је по свету, одвојен од ње и куће. Ако. Она је овде газдарица, а он нека плаћа где заноћи. Ваљда није то. Где би сада, пред крај века, кад му је више прошло

— И јуче сам забадава презао коње — рече Мијат. — Ако си. Прежи их опет. — Па није јавио да долази. Аћим се окрену и, презриво прелетевши погледом по Мијатовом мршавом

га је после Божића попово водио у Паланку, пре НО ШТО су се попели у санке, одвео га је под вајат и рекао му строго: „Ако си мушко, женскоме ни пару не смеш да даш. Ни орах. Женскима је то посао.

Кочијаш климну главом и опомену коње да пођу. Њега овде неће сахранити. Никад. И ако сасвим пропадне. Умрла... Умреће и он. Шта би она имала од тога да јој сврати на гроб?

Скиде рукавице и одброја кочијашу са добрим бакшишом. — На кога ће син, ако неће на оца. Фала, господине. — Можеш одмах да идеш — брзо сиђе са санки. Пожури кроз двориште Куда ће?

(Са слугама? И с њима да се гњавим.) Добро сам, Мијате. Нисам остарио. Ако је хладна соба, Симка... снајка, после наложи, идем. (Брбљам, само брбљам. Вечерас морам све свршити. Моја соба...

Никад није дошао а да јој макар прегршт шећера не донесе. Ако. Само кад је дошао. Ђорђе неће смети даје мучи као прошле ноћи.

хтеде да каже, кајући се за љутњу према Вукашину, али у његовим очима као да нешто друго види. — А ако ја нећу? — рече. — Ја имам право то да захтевам. Уосталом, сутра путујем. Служба... (Не, вечерас се мора све свршити.

Да ли је само то? Строго се загледа у брата. — Ако си о женидби хтео, онда се тако не почиње са оцем и братом — шупљим гласом рече Аћим. — Живео сам да тај дан дочекам.

— Нисам ти више отац! — Ко је то видео и чуо да се отац и син посвађају због странке? — мирно рече Ђорђе. — Добро. Ако ме се одричеш, онда сам ти дужан ово објашњење: нећу ни у какве странке да улазим.

Жељно је чекала његова ретка писма и била данима срећна ако би је само поменуо и поздравио. Често би ноћу заплакала у бризи за њим што је негде далеко у свету, туђем и мрском, у

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Зашишта, запрашта огањ, а градске оце захвати ужас. Шта сада? — Ако овако потраје, ускоро неће бити ни града! — рекоше они. Сазван би Савет Мудраца. Без успеха. — Можда ће Ђисара знати?

— Пст! Татага спава! — Па шта ако спава? — заинати се девојчица. — Она не чује ни кад је будна! — Мислиш? — унесе јој се у лице лутка с очима њене

— А за лепињу ти хвала! Појешће је Татага кад се пробуди, а ти никоме ништа не причај ако желиш још једном да нас видиш!

Али до ње је тешко доћи. 3ато је оних који знају тајну речи тако мало! — Ако уопште и постоји Сребрна ружа? — обрати се дечак Вечерњем облаку са својом сумњом, а овај се наглас насмеја: —

На њој је јашила старица Рибља Глава и смејала се: — Стигни ме ако можеш! Тек тамо где се ја зауставим, наћи ћеш Сребрну ружу!

Високо! Више! Летео је све више, док не опази како се низ брег котрља златна лубеница са старицом. — Стигни ме ако можеш! — закикота се Рибља Глава, угледавши га. — Па, и стићи ћу те!

Старица с рибљом главом седела је на њему као на престолу, и ругала се: — Стигни ме ако можеш! Још и не изговори Рибља Глава ругање до краја, кад риба, на којој је дечак јашио, зину и прогута старицу.

Само што изговори Златоусти те речи, нешто блесну. — И хоће! — трже га нечији глас. — Али само ако се ти преобратиш у Звездана, а болеснику даш свој живот! — невидљиву за друге, опази Златоусти у куту собе Рибљу Главу.

Кад би га дечаци заокупили да прича, само би збуњено слегао раменима. А ако би и почео да прича, већ након првих речи имао је жељу да каже: видео сам Златну крабу... С лажима је било још горе.

Па ипак, радује је Сунце и ветар, очарава лет лептира и шум трске. Бела жаба се замисли: ако нестане локве — изумреће трске и жабе, одлетети вилин коњици и лептири. Како се тога раније није сетила? Лептири?

— Знам да није! — одговарао је старац. — Али у неком другом не би ме познали мој пас и мачка, па ни сељаци, ако наиђу! — Продај га, па пођи у свет. Много је других градова... — Шта ће ми други градови?

— рече Ташко Орашко свечано. — ОД сада ћемо ти сваке ноћи долазити... »А шта ако ме преваре?« — помисли старац, и осмехну се: — Како бисте и долазили кад је ово само сан! — Мислиш?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Такве су појединости, као и обично, просто ишчезавале у дармару пролазности. Али, ако су ситнија историјска присећања одгуркивана у непамћење, неисторијска су, ваљда сачувана у оној светлосној прашини што

му је ваљда било и жао младића па му је обећао да ће га, кад обојица буду у смрти, даривати невидимком какву пожели, ако мртви знају да желе. Очигледно је одржао обећање.

„Уосталом, ако ни та двојица неће заједно, нека дођу сваки за себе“, погађа се он и даље ни ца ким, без успеха. На углу Капетан-Мишине

Није марио што за великог брата обавља непријатне послове: где Милош неће, иде Јован. Ако у невреме треба напасти Турке, замисао је Милошева, дело Јованово. Онда је хајдук.

Ако у невреме треба напасти Турке, замисао је Милошева, дело Јованово. Онда је хајдук. Ако треба, кад је књаз Милош у немилости, код Порте задобити неку милост, опет иде Јован. Онда је дипломата.

Крагујевца у Београд, који је прешао пешице, ни за тренутак није осетио огорчење, само бојазан која га је морила: шта ако је и Милош поверовао Вучићу па посумњао у њега?

Шта ако све ово није само Вучићева паклена замисао него је, делом и Милошева? Те сумње су му одузимале снагу. Прашина кроз коју

А Милош је лако могао да прихвати такву помисао: зашто да га не изда и Јован ако га је Јеврем већ издао? О Господар-Јевремовом необичном понашању Јован је вероватно био обавештен и пре Милоша, али

Као и онај дечак, тако је и Сима терџуман веровао у снагу речи; као и онај дечак, знао је дејство унутарњег склада, ако се постигне.

И Сима терџуман хита ка чесми. Ако је у питању неспоразум, ко ће га разрешити боље од њега; ако је у питању несрећа, ко ће наћи праву реч брже од њега.

И Сима терџуман хита ка чесми. Ако је у питању неспоразум, ко ће га разрешити боље од њега; ако је у питању несрећа, ко ће наћи праву реч брже од њега.

Осећао је да ће му се то испунити ако га Турци не нађу сад, на голој Авали. Први пут, почео је да се погађа са оном тајном у небесима: нека смрт дође и

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

и ја сам међ' њима био! Но ти ми објасни сада: шта чиним ово, и гди сам? Ја видим да сам пијан, и ако - зашто бих крио? Дирнуо пехар нисам. В. Илић ЛВИИИ СОК У широком хладу палмине лепезе Лежи лепа Наксис.

Но ако сад их спазиш у даљини Гдје јуре с мржњом и кликтањем својим Пусти да и ја прије спазим самрт Нег' туђи пољуб на уснама

То беше немирни Павле. Памтим га и сада лепо, И ако то беше давно у младим данима мојим. Хиљаду осам сто... (сад не знам којега лета, Ал' Бунапарта је онда на Руса пошао

Биће доста ако, Куцнув и ја у узвишено звоно, У које куца поколење свако, Једно за другим, с вером или боно, „Видим како се, у магли

Нема ли цвета, није му време Храни заметак брижно у груд'ма К'о добра земља пшенично семе. Ако је твој Бог хтео да будеш Земаљски цветник рајских цветова, Унео ти је небеску прегршт У врело срце пре свих векова!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Твар је творца човјек изабрана! Ако исток сунце св'јетло рађа, ако биће ври у луче сјајне, ако земља привиђење није, душа људска јесте бесамртна, ми

Твар је творца човјек изабрана! Ако исток сунце св'јетло рађа, ако биће ври у луче сјајне, ако земља привиђење није, душа људска јесте бесамртна, ми смо искра у смртну прашину, ми

Твар је творца човјек изабрана! Ако исток сунце св'јетло рађа, ако биће ври у луче сјајне, ако земља привиђење није, душа људска јесте бесамртна, ми смо искра у смртну прашину, ми смо луча тамом обузета.

ћу му небесне љубави у његову земноме плођењу, да му тужну и кукавну судбу коликогод она ублажаје; јер он опет, ако и забуњен, свеђер умно остаје творење и цар земље, иако у ропству.

Попа, Васко - КОРА

смркнуло се Отворена рака на лицу земље На твоме на моме лицу 8 На раскрсницама Подочњаци дана Срећу нам се модри Ако окренем главу Сунце ће с гране пасти Сахранила си осмехе У длановима мојим Како да их оживим Сенка ми је све

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Но то ме није чинило нестрпљивим: ја сам свој посао завршио, а дело ће, ако вреди, наћи само себи своје место у науци.

Својим концептом задовољио бих се тек онда ако је створио утисак стварног догађаја или доживљаја. Мој посао није био лак.

корак на путу научничке каријере, увидео сам да се свака појединачна наука може схватити и прозрети до дна само онда, ако се упозна и њен постанак и постепени развитак до њеног савременог стања.

Самостални рад на којој год било области науке може се вршити само онда ако се има при руци не само оно што је у њој створено, већ и оно што се, из дана у дан, у њој ствара.

„Очигледно!“ „Ако су оба та цела броја дељива са једним те истим целим бројем, ми их смемо са њим поделити, па долазимо до размере двају

Он се трже из сна и појури за њима, поскакујући на левој нози. ДЕМОКРИТОС Било је то, ако се не варам, године 397 пре нове ере, претпоследњег дана месеца априла.

Па ако ти и није стало до тога да се презаситиш, ти ћеш по квалитету јела знати да оцениш културни степен наше средине која те

Он поче тим што зацвиле плачевним гласом. „Опрости, ако Бога знаш! - Слеп као што сам, нисам те одмах препознао, па ти дадох одговор са којим сам се сваког купца ратосиљао.

„Шта мислиш, брајко? - да примим робу коју нисам изабрао и премерио? Да ми подвалиш по свом обичају!“ „Ако хоћеш, господару, да се мало потрудиш и да пођеш са мном, можеш својом руком изабрати све што желиш.

„Ми можемо сада, господару, поћи кући“, рече један од његових тешко натоварених робова. „Ако вам не треба!“, одговори му номофилакс. „Поћи кући и успут појести најлепше воће!

Онај роб који носаше обе корпе, уздахну, погрби се што је боље могао и зацвиле тужним гласом: „Стропоштаћу се успут, ако овај терет морам носити тако далеко“.

Али нашем номофилаксу беше тешко око срца. „Шта онда“, размишљаше он, „ако риболов не успе? Препредени Милон сву одговорност за то свалио је на мене, а ја бејах тако блесав да је примим.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Пре рата, памтим, није било овако. Онда, ако бих нерасположен био, то је ипак трајало доста дуго; исто тако ако бих, на прилику, био добре воље.

Пре рата, памтим, није било овако. Онда, ако бих нерасположен био, то је ипак трајало доста дуго; исто тако ако бих, на прилику, био добре воље. Сад напротив: малочас суморан и снужден мењам се за трен ока и ево ме веселог.

Али ако и на њу распростирете своје свето посланичко право, онда... онда се покоравам и излазим у ходник. Дугачка фигура мога

Сваки данас може да заради, ако хоће и колико хоће. А ви сте врло неучтиви и дрски. — Могуће — одговори мирно студент као да је очекивао баш ове исте

Дакле две и по године доцније, једнога дана, добијем од њега писмо којим ме позива да неизоставно одем к њему, ако сам онај стари; да му је моја помоћ неопходно потребна и да ћу, можда, жалити ако се овом позиву не одазовем.

позива да неизоставно одем к њему, ако сам онај стари; да му је моја помоћ неопходно потребна и да ћу, можда, жалити ако се овом позиву не одазовем.

пука, где ми рекоше да је он за ту ноћ добио некакав специјалан задатак на извршење и да ћу морати, због тога, сем ако нисам љубитељ јуриша, ту остати да ноћим.

Има и ћевапчића. Баш као испод „Македоније“ где смо као студенти одлазили. Ако пристајеш да одбијемо онај позива тамо ћемо слатко поразговарати. Ја радо прихватих.

„Драги мој побратиме — писао ми је између осталога — изгибосмо пијући по овој Бачкој. Пијане земље, ако ко Бога зна! Ти знаш да на фронту никад ништа нисам пио. А сад, да ме видиш, не би ме познао.

Гнушај ме се, ако ти је мило, побратиме. Али не буди сувише строг и сети се како смо се патили, годинама живи сахрањени.

— Још само ово — рече он после мале почивке и поред свега што је изгледало да ће га Никола смрвити ако отвори уста — још само ово: Правник си, правник сам. Господа су ту. Расправићемо ово познатим путем.

А овде је добра ракија, нема говора. Па, богами. Погледаш у првог комшију, он болује од исте муке. Ако није жена, а оно је ћерка.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

и посљедњи пут: маска на лицу, доста угодна празнина која се све више шири у мислима, и, посљедњим трачком свијести: ако се више не пробудим, тим боље! ... Не знам како сам се вратио. Протекло је неколико дана без времена.

И данас, ако само затворим очи, могу да изазовем оне снажне свјетлосне представе и сивомодре замагљености које су ми се смјењивале

и злу неке појаве, неке мисли, одлуке, догађаја, доли по томе да ли се они јављају у једноме или у другом освјетљењу. Ако мало размислим, постаје ми јасно да сам се увијек, у сваком рјешавању и одабирању у животу, у свакој сумњи и пред

Ето, једна таква ствар као што је морска болест, ако је само довољно јака, кадра је да надвлада и династичке обзире, и дворску прагматику, и хиљадугодишњу дресуру.

А ако се та јасна и недвојбена истина садржана у морској болести и у зубобољи радо не признаје, то је само због поштеде људск

ријеч, али се осјећало да је то за дједа један од оних муклих болова који стално тиште и који трају читав живот, ако се никад и не спомињу.

да то кажем кад ме читав досадашњи живот, са свим његовим искуствима бола и доживљајима патње, не би на то овлашћивао. Ако човјек ни по коју цијену не би желио да се врати у дјетињство, ако би чак пристао да се врати у ма које друго доба и

Ако човјек ни по коју цијену не би желио да се врати у дјетињство, ако би чак пристао да се врати у ма које друго доба и ма коју другу ситуацију свог минулог живота радије него у

То је, најзад, и сасвим природно. Све друго и даље траје. И, најчешће, сасвим непомућено и непоремећено траје. Али ако ја затворим очи, одједном нестаје све. Просједа се читаво језеро. То није (та схватите, људи!

Једна јединка. Није умрло сâмō начело постојања! Али, ако умремо ми — е, тад је већ ствар сасвим другачија! Јер, на свијету (укључивши ту, дакако, и свемир), има свега

за какав физички предмет постаје пука сјена, и човјек убрзо почиње да сумња у ре- алну опстојаност свог оцјећаја, ако је доказују материјални предмет који га у себи утјеловљују.

А то је, ако се не варам, сам врхунац полтронства: не само увјеравати са сврхом да ти се не вјерује, увјеравати да би разувјерио,

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Момчадија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито општинска — није се тако радовала.

— »На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате. Све су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што

— Каквог курјака, 'натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. — Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.

— Ко, зар Јевђовић?... Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«... Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш. Чичу питај...

И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељак

или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине, па у гору!... Само да ме нико не види. Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судници.

Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: — Ако ће, ако ће; то баш и ја велим. Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости... Е ја...

Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: — Ако ће, ако ће; то баш и ја велим. Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости... Е ја...

Одмарајући се на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.

А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрестано и око себе и на себи самом.

Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... — Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа? И шта да радим сад?

И шта да радим сад? — Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа. Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. — Зар од оних што су са мном....

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И КАЛУЂЕР 298 НЕВЈЕСТА, ЗАОВА И КАЛУЂЕР 299 ЂАВОЛАК 300 СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ 301 БОНИК И БОЛЕСТ 302 АКО ЈЕ И БОГУ, МНОГО ЈЕ 303 ДЕРВИШ И КУВАР 304 А КИ ЈЕ ВРОГ ПЛОТ ЗДЕЛАЛ?

И ДИЊА 335 ЦИГАНСКО ДИЈЕТЕ У ХРИШЋАНКЕ 336 ДОБРА ХВАЛА 337 ЦИГАНСКА ПИТА 338 ОТАЦ ТУРЧИН, А МАЈКА ХРИШЋАНКА 339 АКО СТЕЧЕ ПАМЕТ, НЕЋЕ СЕ ОЖЕНИТИ 340 ЂЕВОЈКА, МАГАРЕ И БАБА 341 НЕМА БОЛЕЋЕГА 342 ЈУНАЧКО СРЦЕ 343 ЗЛА ЖЕНА САЧУВАЛА

Капу кад метнеш на главу, онда те нико не може видети; кад штаком прекрстиш, свашта се мора пред тобом окаменити, или, ако хоћеш, оживети; папучу кад обујеш, можеш прећи преко сваке воде.

Та је земља сва опкољена водом, па ако ко и пређе воду и на земљу корачи, тога ти њени џинови одмах осете и свег растргну.

— Бог помогао! одговори старац. Свети Петар му онда рече: — Мене је послао бог да му те овце продаш, ако хоћеш. — Боме не дам њему ни за какве новце, јер он је пустио мојијех пет синова да помру од глади, а није им дао

— Теби бих, — рече старац — али цамо ако нијеси с њим у кумпанији. А свети Петар рече: — Добро, па што тражиш за њих?

На то му чобан одговори: — Ако ћеш ми што дати, дај ми немушти језик; ако ли ми то не даш, а ти збогом остај! Мени друго не треба ништа.

На то му чобан одговори: — Ако ћеш ми што дати, дај ми немушти језик; ако ли ми то не даш, а ти збогом остај! Мени друго не треба ништа. — Па пође да иде.

Иди збогом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш коме год, одмах ћеш умрети. Чобан пође кроз шуму, и идући чујаше и разумеваше све што говоре тице и траве и све

Али што се он више брањаше, она све више наваљиваше на њ да јој каже зашто се насмејао. Најпосле јој човек рече: — Ако ти кажем, ја ћу одмах умрети.

У мене има сто жена, па их свабим све на једно зрно проје кад где нађем, а кад оне дођу, ја га прождерем; ако ли се која стане срдити, ја је одмах кљуном; а он није вредан једну да умири.

Пошто се малиша докопа коња, поче дрва гонити и продавати, те је некако животарио с матером. И ако нијесу имали да им се пресипље, нијесу били ни гладни, ни без ватре.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

злобан; Узеће вас на зуб — пошалица ту је, И ко може знати какав удес кобан Најближа будућност спрема вам и снује. Ако ништа против ви имали не би Стојим вам на служби без икакве плате: Ја не могу никад дозволити себи, Да ви, лепа дама,

Да сам збиља такав, ја вам добар стојим, А за речи своје и жирирам само; Јер њих увек гледам да с делима спојим. Ако је по вољи, заклон ено, тамо. Вид'те, сваки пос'о тражи труд и зноја — Ја сам сав у води. Да л' сте с Југа родом?

1916. НЕДОВРШЕНЕ ПЕСМЕ И Не јавља ми се. А има кад. Сем ако спава, ако не дише, Десет месеци равно је сад Од растанка нам, откако не пише. Још ћу чекати, иако сам дуго чек'о.

1916. НЕДОВРШЕНЕ ПЕСМЕ И Не јавља ми се. А има кад. Сем ако спава, ако не дише, Десет месеци равно је сад Од растанка нам, откако не пише. Још ћу чекати, иако сам дуго чек'о.

Од свог поступка не презах ја, Па макар да је поник'о у греху. Роб ако постах. Али нећу крити У страној земљи изгнаник сташно је бити.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

изузетно привилегованих људи, без којих би човечанство одавно ишчезло у љутој борби против немилосрдних сила природе. Ако говорим о себи, ја сам већ осетио пуну меру овог дивног задовољства које је било толико да сам у многим годинама свога

Тако сам растао са мало поверења у себе. Међутим, далеко од тога да су ме сматрали глупим дечаком, ако је судити по догађајима којих се ја још увек добро сећам.

Понекад би чак остајала тако постојана у простору иако сам могао руком да прођем кроз њу. Ако је моје објашњење исправно, требало би да је могуће приказати на платну и учинити видљивим слике било ког предмета

Сасвим ми је неважно да ли моја турбина ради у мислима или је тестирам у својој радионици. Чак и приметим ако није избалансирана. Било шта да је, нема разлике, резултати су исти.

Не бих дотакао косу неке друге особе, осим, можда, ако би неко у мене уперио револвер. Добијао бих грозницу само посматрајући брескву, а ако би се делић камфора нашао било

Добијао бих грозницу само посматрајући брескву, а ако би се делић камфора нашао било где у кући, осећао бих се веома нелагодно.

сам понављао морали су бити дељиви са три и уколико бих погрешио, био сам принуђен да све почнем од почетка, чак и ако је за то било потребно неколико сати. До осме године мој карактер је био слаб и колебљив.

А оно што је истина за једну особу, то важи мање-више за све људе. Сведок тога је, на пример, прохибиција. Драстична, ако не и противуставна мера спроводи се сада у овој земљи да би се спречило конзумирање алкохола, а ипак је чињеница да су

простору дели ту шупљину на два одељка која међусобно потпуно раздвајају клизни спојеви који не пропуштају ваздух. Ако се један од поменутих одељака запечати и једном заувек из њега извуче ваздух, а други остави отворен, уследиће стална

Рекох му: ”Можда бих могао да се опоравим, ако ми допустиш да студирам технику.” ”Ићи ћеш у најбољу техничку школу на свету”, одговорио ми је свечано, а знао сам да

За мене је то био свети завет, питање живота и смрти. Знао сам да ћу страдати ако не успем. Сада сам осетио да је битка добијена.

ни схватао да имам посебан изумитељски дар, али лорд Рејли кога сам увек сматрао идеалним научником је то рекао, и ако је то заиста било тачно, осетио сам да треба да се усредсредим на неку велику идеју.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

и није несрећа да се овде искрца без пребијене паре у џепу; за младог човека уопште није несрећа бити без новаца, ако се одлучио да сам себи крчи пут самосталном животу, под условом да у себи има довољно снаге да савлада све тешкоће са

шта је могао дечак од петнаест година, рођен и одгојен под таквим околностима, без икаквих средстава донети Америци ако би се нашле законске могућности да му се дозволи усељавање?

поред своје мајке и слушам речи мудрости и маште из уста старих људи, а понекад и из уста средовечних или младих, ако би им то старији дозволили.

Колико се данас сећам, она ми је говорила: “Дете моје, ако желиш да пођеш у свет, о коме си толико слушао на нашим поселима, мораш имати још један пар очију - очи за читање и

У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава

Колико се данас сећам, она ми је говорила: “Дете моје, ако желиш да пођеш у свет, о коме си толико слушао на нашим поселима, мораш имати још један пар очију - очи за читање и

У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава

таквих ноћи тешко је било уочити наше волове на испаши ни на неколико корака од нас, али смо их могли пратити но ходу, ако би наслонили ухо на земљу и ослушкивали. У тим приликама дечаци су разрадили специјалну тактику чувања.

Могли смо пратити сваки корак волова који су се кретали тамо-амо, а чак бисмо чули и како пасу, ако би се довољно приближили ”брисаном простору”.

Али ни песник, ни мудраци из Идвора, нити Словенац Кос нису никад поменули да је светлосни зрак треперење. А ако зрак светлости не трепери као завибрирано тело, како могу Сунце, Месец и звезде да изражавају славу бога и како може,

Сложили су се да би било добро да се из школе у Панчеву преместим у чувену прашку школу у Чешкој, ако ми отац и мајка буду сагласни да будем тако далеко од куће.

Прота и његова црквена општина обећаше да ће помоћи око мог школовања у Прагу, ако већ моји родитељи не могу смоћи довољно новаца.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Онда ћемо, брате, изгубити и сутрашњи дан... —Ради чега? Може нас когод освитком звати. —Знам ја шта је... Ако увече не нађеш радње и нема ништа! — Ко вели? Догоди ти се, те узму и зором, — умеша се неко момче у разговор.

Ноћ је ведра и хладна; ако тако остане сванућем, биће и мраза. Сигурно је и оној двојици дозлогрдила студен док се дигоше и мучке, згурени,

Уљене светиљке јасније горе, мање диме и заударају. Домало ваздух је прозирнији и хладнији. Полегоше да се одморе, ако ће и за мало време. У свикнуће нашли су се пред господаревим двориштем.

Тако је прошло неколико дана — један лепши од другога. Било је умора и смеха, уздисања и певања. Цвета се веселила: „Ако овако потраје, биће зараде!” — и већ је у глави срицала колико ће новаца донети болесном човеку.

” — и већ је у глави срицала колико ће новаца донети болесном човеку. Њих двоје добива шездесет новчића даномице; ако и потроше до половицу, опет ће се штогод прикупити, што ће за Божић добро пристати. Него, човек снује, а бог одређује!

Па ипак, уза све то, најгора је мука што се нешто мора јести, ако се и не добива. Ето, сада је требало потрошити и оно мало што се зарадило за благословених дана и што се мислило за

Лекарије, а још боље месо и црно вино, мислила је Цвета, помогоше, и Марко се другога дана подигао, ако се и осећао још слаб. Залуду уфање. Време није кренуло набоље. Опет се размахала југовина и запрети новом кишом.

Таман онолико колико је платила до амо. Лепо све срачуна у глави, помажући се прстима. Залуду, фали нешто, ако ће и мало. Свеједно се смири: мислила је да ће се и с тим лако превести.

Пароброд је имао да крене око једне, а већ звони подне. Цвета помисли да је боље да га причека, ако ће и дуже, да је не остави. Није ни сумњала да се неће превести и за нешто мање.

Свет се смијао том неретком случају. Даска је истегнута. Пароброд помало натрашке измиче. —Пустите ме, ако бога знате! — зајауче Цвета. Дајем вам све што имам! — И стаде молити и заклињати свакога ко би је погледао...

—Хоћемо ли махом кући? — упита Марко. —Без пара смо, сине, — одговори Цвета. Ако нађемо рада, да останемо овдје који дан... Дигоше се. Цвета иде прва, а за њом Марко с напрћеном торбом на леђима.

А што нам не поручи, већ си наредио да ме брат ти бије? — прослиједи Спасоје, и све више жести се. — И ја ћу, ако ми скривиш! — одговори он, и презриво махну руком. —Момче плану и чврсто прихвати за узду. —Море, мичи с пута!

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

лингвиста Вилхелма фон Хумболта: око свакога човека његов матерњи језик описује круг и из тог се круга може изаћи само ако се у неки други круг уђе.

Тако се исто сваки од нас налази у некоме културном кругу и из њега може да изађе само ако у неки други ступи. То је неминовност коју би било бесмислено порицати.

Овде, дакле, није довољно ако једино полазимо од уопштених добрих намера и голе добре воље према другим, ближим и даљим суседима по култури, него се

Позиције која је родно место многих наших немилих неспоразума. Ако сада из овога следа мисли пређемо на уметност уопште и књижевност посебно, лако се можемо суочити са проблемима које

целога модела културе, па зато ни о улози уметности у прожимању националних култура не можемо како ваља говорити ако се претходно не размотри једно друго питање, наиме какво место и функцију има уметност у систему културе.

Изгледа парадоксално, односно на главу изврнуто, али ми се чини да је тачно ако кажем да је поезија поново почела да стиче моћ говора о битним, што значи елементарнијим и општим стварима наше људске

И стога, гледано на чисто културној, па ако хоћете и књижевној равни, мислим да је то што данас називамо речју Косово, и због чега се окупљамо у овој просторији

и дужни су да нам отворе поглед на Косово не другачије него као на неразлучни део српскога културног простора. Ако се то може назвати службом како ју је некада Исидора Секулић схватила, ту службу прихватам.

зависи од сачуваних старих и најстаријих слојева искуства, али не треба заборављати да је она исто тако велика ако се познија искуства тако саобразе са старијима да се добијају нови а хомогени лирски производи.

Чекало је оно, као што видимо, у косовској ускршњој песми о манастиру Грачаници – као могуће, не и као стварно. Ако ову песму посматрамо у кругу блиских јој песама и варијаната – са средишњим мотивима црква као јеловито дрво и верници

Али ако је тешко заборавити везу, и паралелизам, косовске девојке и реке Ситнице, још је теже одолети једном по лепоти ретком

областима, наш суд не зависи само од природе појава које описујемо него и од становишта које заузимамо док описујемо. Ако је то становиште унутарње, ако описујемо своју културу осећајући је присно, може се веровати да је добијена изворна

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Платићемо ти поштено и интерес, а за три месеца имаш своје паре. Слушај, не била ја Живка ако га не натерам да се увуче у какву комисију. Шта ту партија! Ђока кума-Драгин назида кућу са овај мој растури кућу.

ЖИВКА: Ти сумњаш да ћемо ти вратити? САВКА: Није то, него знаш, не волим у тај новац да дирам, па, велим, ако не уђе у комисију... ЖИВКА: Па не мора да буде баш комисија, може он и друкче.

ЖИВКА: Па не мора да буде баш комисија, може он и друкче. Ако не може никако друкче, а ти да знаш, узајмићемо макар на друго место, па теби вратити. Теби твоје не гине.

Теби твоје не гине. САВКА: Ако је само за три месеца... ЖИВКА: Ни један дан више!... ИВ ПРЕЂАШЊИ, РАКА, АНКА РАКА (гимназиста, улази без књига и

ЖИВКА: Па де, што се присећаш, за зајам? САВКА: А за то? Па како да ти кажем: волела бих да не дирам у те паре, али ако је нужда... ЖИВКА: Ју, баш ти хвала, слатка тетка, никад ти то нећу заборавити. САВКА: Је л' да донесем предвече?...

Уосталом, видиш да су напољу и неке демонстрације, па ко зна да нису министри можда и због тога збуњени. ЧЕДА: Па ако су министри збуњени, шта имају ту министарке да се збуњују? ЖИВКА: Е, немој тако да кажеш.

ПЕРА: Ја сад идем на Теразије; шетаћу тамо под кестеновима, па ако још што опазим, ја ћу вам јавити. Само вас молим, кад дође господин Поповић, кажите му да сам ја први дошао и донео

ЖИВКА: Хоћу, господине! ПЕРА (већ на вратима): Ако би било што врло интересантно, ви ћете допустити...? ЧЕДА: О, молим... ПЕРА: Ви ћете ми допустити... (Оде.

Зар не видиш да ја држим оба палца стегнута? Стегла сам их крвнички, бојим се ишчашиће се, али ако, толико могу за мога мужа да учиним. ДАРА: Ох, боже, кад би се то десило...могао би онда и Чеда...

Камо срећа да си ти мене послушала... ДАРА: Шта да сам те послушала? ЖИВКА: Па ето то... ако би се десило да отац постане министар, да ниси пошла за тога, како би се лепо удала као министарска ћерка.

ДАРА: Али, забога, мајко, то не иде! ЖИВКА: Па јесте да не иде, право кажеш; јер ако је он већ министар, онда нема смисла да ја идем пешке. ДАРА: Ама није то, него због света.

ЖИВКА: Право кажеш! Десетка херц... велика радост. Бога ми, кћерко... ако је по картама... XX ПРЕЂАШЊИ, АНКА АНКА (долази са једном девојчицом, која носи хаљину увијену у бео чаршав):

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Из нешто другачијих, а чини се такође оправданих разлога, микроанализи се често прибегавало и у тумачењу Нечисте крви. Ако се гдегде у томе претеривало, крива је навика стечена у редовном бављењу стихом, односно песничким текстом.

Лик се тада већ при блажој промени места осећа несигурним, а при оштрој и наглој - изгубљеним. Ако, уосталом, нечега и има у превеликој мери код Борисава Станковића, онда има напола изгубљених, често или тренутно или

Дакле могу и чело и лице трептати, као очи, ако опажање протиче у описаним околностима и прелама се у доживљају нимало случајно - једног дечака.

што изискује извесну занатску спретност и код писаца који су у том погледу били много срећније руке од Станковића. Ако се може судити на основу само три објављена наставка, уз то и кратка, а мислимо да може, Станковић ни на самоме

Колебање, опет, нећемо довољно разумети ако га посматрамо само на занатској или, ако хоћете, техничкој равни. Јер је код Станковића било врло јако и превагу је

Колебање, опет, нећемо довољно разумети ако га посматрамо само на занатској или, ако хоћете, техничкој равни. Јер је код Станковића било врло јако и превагу је умело да однесе двоје: једно је кретање

Генеза књижевног дела, особито ако се она може пратити према рукописним варијантама, покаткад нам баца неочекивано светло на његове скривене стране.

Њена мислена активност, ако се о њој може говорити, стопљена је с телесном; њено сећање у оба случаја израња из јарко насликанога телесног

Више се не примењује, као чисто композициони поступак, смењивање проспективног и ретроспективног угла гледања. Али ако је уклоњен поступак, из текста није уклоњен, да тако кажемо, његов производ.

30 Готово да је сувишно кад аутор објасни да се то „Софка сећа”. А за текст, уопште узевши, значајно је ако га повремено проткива јунаково сећање - та прозрачна доживљајна (егзистенцијална) копрена кроз коју ми читаоци гледамо

Зна, и зато што зна прихвата, а у себи се дубоко и постепено распамећује. ИИ Ако у избору наслова роману Борисав Станковић можда и није био најсрећније руке, чини се да је то знатно више био у избору

рецимо, желео у десетак речи изнети садржај романа, оно што се о Младеновом животу приповеда, опет би најбоље учинио ако би поновио прву реченицу: „Целог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради”.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

се по могућству сви скупљају, који је већи и од Ускрса и Бајрама, и кад планинци готово неосетно осете да су једно, и ако их ова два празника деле у непомирљиве таборе. Најизразитији у овом погледу, Галичник, има свој Петровдан.

— Јесам. — Беше ли тој неки пут на нечаре? — Не знам, ага... — Не, не — збори право. Ако си ти Спаса Чемерикић од Призрен?... Тешко беше један пут и Суљ-капетан во Гора. Резил ће се направеше.

Пију и о женама не воде бригу: тешко тима ако их на сабору не часте мајке или тетке!... Горе у новим конацима чета низама са заповедником, безброј заптија са

— подвикнуше остали Турци, којима се придружише и готово пијани Колашинци. — Харам да ти је мој хлеб и со ако не појеш као што се пева у твојем селу! — узвикну Хамза најзад. гурајући му гусле у руке готово насилно.

А?.. Бог зна да ли ћу ја бити Турчин?.. О, куку мени ако не могнем бити!... Сутрадан је сам Хамза Вукашиновић весело помагао Колашинцима да товаре своју заслугу у грожђу и

Али се утом нешто присети: — Пићеш мало ракије? — Што да не, ако је Бог дао, Богдана!... То ми закон не забрањује... Е, Вино и крметину само не спомињи...

Ево још по једну — дим у дим: овесели Боже, а здрав си, Мој Милоје!... — Шта?... Какав Милоје, жено?... — Такав, ако Бог да!... Но испиј је најприје!... Тако!... На здравље!... Хоћемо да се напијемо вечерас.

Тур-чин, жено, до вијека и амина, ако ти очи помажу!... Закамени, па само дај ракије!.. Богдана се уздржа, јер виде да га ракија још није потпуно освојила.

Да Бог да мајка ни једнога код куће не затекла ако је ово лаж!.. А разуме те што не кукаш. Нека ти је просто материнство!.. О, о, да није урока, Боже!..

— Ће даде Господ добро, господине... добар је он — добро ће бидне, ако Бог да! — одговори ова прилика с вером и поуздањем у гласу и погледу. И окрепи ме да га слушам.

!... Па и глобе он харамбашама неће да даје. Ако га когод уцени, он нађе другога, два пута му више плати, али зато не може нико да се похвали да га је гло– био.

Није Друга... Бог је јак... Елбете... А душманин то прозире, па разапиње мреже. Ако не може грубо, он хоће вештином. Ту скоро његов други син вадио њиву. Дошли суседи Арнаути са женама и мотикама.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

ТРЕСКА... 34 И АКО ЈЕ НОЋ ВЕЧИТА... 36 ТИХЕ СУЗЕ 37 ЈЕСИ Л’ ГЛЕДÔ... 38 МОЈОЈ ДЕЦИ 39 СУЗА И УЗДАХ 40 У АТЕЉЕУ 41 АНЂЕО И ЂАВО 43 У

То ти не знаш, луда млада, Сад ти рекох, знај! Ако мислиш да те варам’, А ти покушај. Оно момче давно чека, На то навија; Мене шаље да му будем Проводаџија“.

— „Ајд’, не лудуј. Са мном пој: Свакој срећи има лека Ил’ на земљи, ил’ у њој »Јавор« 1888. И АКО ЈЕ НОЋ ВЕЧИТА...

Са мном пој: Свакој срећи има лека Ил’ на земљи, ил’ у њој »Јавор« 1888. И АКО ЈЕ НОЋ ВЕЧИТА... И ако је ноћ вечита У што тоне жића дан; И ако је живот ништа, Или само шарен сан; Па баш да се свако вара Мислећ’: „Ја

И АКО ЈЕ НОЋ ВЕЧИТА... И ако је ноћ вечита У што тоне жића дан; И ако је живот ништа, Или само шарен сан; Па баш да се свако вара Мислећ’: „Ја сам на то зван“ — Ипак, ипак благо оном,

»Босанска Вила« 1891. У АТЕЉЕУ Сликар слика — ја га гледам — Слика „Нâд“. Кад би, ако сада не би, Док је млад! Слика му је тако дивна — Дар је дар. Гледајућ’ је заборавих Да сам стар.

НОЋ Рујна зора јесте лепа, А данак је радост права, А вечер је тако мила — Ноћу ваља да се спава. Ал’ ако се кадгод из сна Ти пробудиш, с одра скочи Па погледај кроз прозора Дивну слику мирне ноћи.

„Разумем ти срџбе, срџбе незлопаке; Ал’ ја нисам крива, године су таке. У корену мојем здрави осок бије, — И ако се крије, нестало га није. Очај не помаже...

— Која вајда од уздаха, Над могилом твога праха? Јесте вајда од уздаха, Ако није ветар само, Ако српским уздасима Твој аманет усисамо; Ако сузе рода твога Буду роса сложне свести, Први

— Која вајда од уздаха, Над могилом твога праха? Јесте вајда од уздаха, Ако није ветар само, Ако српским уздасима Твој аманет усисамо; Ако сузе рода твога Буду роса сложне свести, Први цветак из твог гроба Биће

Јесте вајда од уздаха, Ако није ветар само, Ако српским уздасима Твој аманет усисамо; Ако сузе рода твога Буду роса сложне свести, Први цветак из твог гроба Биће цветак благовести; Ако тугу, јадницу нам,

аманет усисамо; Ако сузе рода твога Буду роса сложне свести, Први цветак из твог гроба Биће цветак благовести; Ако тугу, јадницу нам, Твоја мисô очеличи, Заточници твога духа Призрену ће скоро стићи И на пољу косовскоме Дигнут’

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

господо моја, јест тако завомо весело позориште које сам ја долу нижајше потписани сочинити шчастије имао за вашу, ако соизволите читати, како ползу, тако и забаву. — „Забаву? Ха, ха, ха! — То ће бити унтерхалтунг? Хи, хи хи!

— „Господин списатељ, немојте ви бити тако оштрљатоносати, зашто ако вас почнемо ми, салва вениа, жене критизирати, нећете се знати ни ви, ни ваша књига; јер ми ако и на бал одлазимо,

оштрљатоносати, зашто ако вас почнемо ми, салва вениа, жене критизирати, нећете се знати ни ви, ни ваша књига; јер ми ако и на бал одлазимо, опет зато памет не губимо.

ФЕМА: То те је научио тај твој уја и други њему подобни; но ја теби кажем, девојко, учи се по моди говорити ако мислиш да останеш моја кћи. ЕВИЦА: Мени је уја... ФЕМА: Опет она уја?

Погледај какве су ти руке, кукавицо, канда си најгора паорентина. Нек најми слушкиње ако је рад имати послуге, а не да му ти диринџиш. ЕВИЦА: Он ме нигда није терао радити, али ја сама имам вољу.

ФЕМА: А шта ти ту уздишеш? Паорентино, повела си се за којеким, па и не гледаш шта је нобл. На мене гледај, ако мислиш да штогод буде од тебе, а не на којекакво ђубре. ПОЗОРИЈЕ З.

ФЕМА: Мико фо! САРА: Али само да је дебело; то је куриозно да ја све дебело милујем, али риндфлајш особито, само ако је добар сос. ФЕМА: То код мене мора увек бити мико фо! САРА: Драго мије, драго мије, то је за мене доста.

Рихтиг, мало нисам заборавила торту, то сам баш сама мислила месити; то је особито јело, јошт ако ће после конфект доћи. Кафа раствара све, даје добро скувати, особито женским персонама.

Гледај ме у образу, мислили би људи да сам ти млађа сестра. Учи се по моди говорити: мамице, мамицхен, или ако ћеш сасвим француски, мама, а немој довека бити паорка, као твој ујак... Чујеш, Евице, да ти јошт једну кажем.

Кажи коми фо! ЕВИЦА: Шта је то коми фо? ФЕМА: Таки кажи коми фо, или ће ти пући одма глава. ЕВИЦА: Коми фо! ФЕМА: Ако сваки дан двадесет реди не чујем од тебе ову реч, ниси моја кћи.

ЈОВАН: Кад неће, ја идем од вас. ФЕМА: То је инпетретиненција! Знаш шта је, Јокан, ако ме опслужиш три године дана, даћу ти пет стотина форината. ЈОВАН: Пет стотина форината! Па после да дувам у прсте?

ЈОВАН: Мајстор Митре, пазите с ким говорите! Ја нисам више Јован, него Ханц, Жан, или ако то не можете да упамтите, Јохан. Који ме шегртом назове, онај је пропао од моје госпође мајсторице.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

простору чија смо поломљена ребра из чијег камена чудовишне птице вире Руко испружена према другој обали клони Ако смо пали били смо паду склони Овде је ноћ што се животу опире ТИН С друге стране гроба жива звезда куца И запаљени

Црне птице облећу око моје главе. Нека ми чело буде начето у лесу губом и каменом испод летње траве, ако изгубим твоје дивно лице на овој горкој обали од мрака и грознице. ИИИ Ноћ то су звезде.

Спавај, злу је време. Заувек си проклет. Зло је у срцу. Мртви ако постоје прогласиће те живим. Ето то је тај иза чијих леђа наста свет ко вечита завера и тужан заокрет.

простора склони, посусталог, од ноћи осветљене позајмљеним звездама, и ту да заборавиш, заборавиш сваког дана по мало, ако је име узрок томе сну. Не виђај људе са опасним рукама у дну где је пепео сведок крви и све поспало.

) Неиздвојен појавом још нико није Открио себе, свете, у твојим призорима Врати ми дан ако га негде још има Земљо поново непозната кад у лобањи легу се змије.

Тражим те у ветру ако те још има Изговорена речи за светове пале Тражим почетак сјај и сате стале. ВИ ПОИСТОВЕЋИВАЊЕ БИЋА И РЕЧИ Тражим

благо стоји О звонка росо ту где смо ми пали У чаролије касне које нисмо знали Кад воде не теку, јер ништа не постоји Ако престало није. Пределе раздвоји Одјек те речи. Часови су стали И нали укроћени над понором.

У пусто срце у мртво време ме зови, Минула чежњо, да се свет понови. Ако не сазнах љубав и успавах свој ум, Па ми је празан дан који још дошао није, Ко грану која се издужује у узалудан

У сну смо они чије заљубљене усне траже речи без циља, без измишљених предела. Ох те речи како могу да ублаже ако су од сна. Лепото неувела речи без сенке када ко чашу сунце држимо у сну гледајући у црне врхунце.

глави мисао већа од главе И то је одбрана земље Страшни су ратници под земљом, војници одбране, Залиха снаге спремна ако живи клону И то је одбрана земље Велика реч ни из срца ни из главе Већ из земље ко биљка ил цвет Расте, и то је

Реч ватра! ја сам јој рекао хвала што живим тој речи чију поседујем моћ да је кажем. Њен пепео је заборав. Ако пред том речи скривим под челом ми поледица и дан поражен. Реч крв! најлепша реч која се не сме.

Реч смрт! хвала јој што ме не спречава да отпутујем у себе ко у непознато, где ако не нађем себе и смисао што спасава наћи ћу свога двојника н његово злато. Реч ватра! ја сам јој рекао хвала што живим.

Краков, Станислав - КРИЛА

Уморни су, јер сваки носи у себи сећање прошлих крвавих дана и тамне слутње за нове... за нове? Ако их буде било. Облаци се склапају све више, а свугде у мраку као да лебди стрепња. Војници иду збијени и мрачни.

новац је у сандуку, зна посилни... а моју децу, ако их и ти икад видиш... И он би ту обрисао сузу која му се уставила на дугој трепавици.

И све борбе, и сви болови и све блиске смрти одлетеше као давни мучни снови у заборав ноћи, а ако су још остале ране, оне су биле ту да се једнога дана доле у хуци Солуна каже: — Рањен сам на јуришу, у самим жицама.

Петровић, Растко - АФРИКА

пута сиреном, пролазећи поред једнога црначког села, што су црнци из околине Табуа пристали да раде на броду једино ако њихово село буде тако поздрављено. Тиме су се они опростили од породица.

довео чак до мора; пријатељ господарев хтео је да га узме к себи, на шта бој није, из ко зна каквих разлога, пристао. Ако успе да боја ухапси, он ће га извући из хапсе и узети себи за слугу.

Ујед најљуће отровнице не би пробудио тај израз ужаса у његовим очима. И, ако се све сврши то вече само грозницом, главобољом и повраћањем он сматра да је одвише мало платио за своју несмотреност.

Занимљиво је видети на колико начина црнац носи ову одећу; ако жели да је елегантан, он је обавија око себе као тогу; треба ли му да има обе руке слободне, он је завије само око

да је елегантан, он је обавија око себе као тогу; треба ли му да има обе руке слободне, он је завије само око бедара; ако има да запне, онда је стави само око врата као ешарпу. Пошто голотиња није срамотна, многи је уопште и немају.

свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве чистоће; да се овде вода не сме пити; воћка јести ако је непозната, јер оно што вари стомак црнаца може да отрује белца; да је све вруће, влажно, опасно.

„То је такође удешено; јаја су мућкови. Требало је да пробате, да ли тону или не у воду. Ја увек тако чиним, и, ако је поклон добар, враћам тачно оним што поклон вреди; јер је, верујте, иза њега прост шеретлук, а ако је поклон рђав,

тако чиним, и, ако је поклон добар, враћам тачно оним што поклон вреди; јер је, верујте, иза њега прост шеретлук, а ако је поклон рђав, онда га остављам на тако видном месту да је очито да нисам насамарен.

“ У ствари, при повратку са шетње, тражио је да му се закунем на пријатељство до смрти и на пријатељство после смрти, ако се опет сретнемо. Све то једино што смо читали исте књиге, и знали почетке истих песама напамет.

жене овде служе само у једну сврху, и пријатељи се чак могу и послужити њима, или им бар не указивати никакву пажњу ако неће, Швајцарац захтева да је слуге пробуде и преместе на какво друго место.

Велики бог Зегеле је гладан. Хтео би једну чисту чедну девицу; можда две, можда три, ако их толико има у Зегелу. И морају ове бити ретке лепоте, и намазане уљем, и накићене.

ногом у земљу, што значи да зове све болести које су ту у земљу закопане, нека се приближе сасвим и нека га освете, ако му Зегеле не да жртве.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Почивка) Овуда често Главаш пролази... Ал’ ако дође, па ме одбије, Куда ћу ја?... Ова провала Откуд је, можда, давно, некада У бесу своме земља пакосна Пљувала

А ти се жури И вештом лажи варај тирана Румен те лица неће издати. Кажи му јасно: да зуба немаш, П’ ако ти сина смакне јединог Да ћеш од црне глади свиснути.

“ И друго што те беда поучи; Тек дивна ћерка седог Ђукића Прљати не сме име очево!... СТАНА: Посрамиће га ако дозволи Да јој на коцу братац погине. СПАСЕНИЈА: То никад нећу!... Мајко, води ме! ГЛАВАШ: Ни корак један!...

Ил’ је беснило Што те о мéни, можда, сналази?... Везир нас чека, море, Сулејман! Па тешко теби, ако дочује Да си нам пута тренут једини У овој гори силом пречио! Дете ми пуштај!

СТАНА (у себи): Погрешила сам Што одмах нисам пошла за њима; П’ ако и не бих очи склопила, Промотрила бих барем улазак, Да познам стазу куда пролази На гласу хајдук са својом невестом.

О, хо! Знам ти сад Јазбину мрачну, вуче грабљиви! Па ту си хтео да је сакријеш Очима бистрим будне маћехе? Д’ ако би сунце свету убавом Прикрити умô масном шубаром, То ћеш и њу!... Чекај де, лијо!... На реп си стала змији маторој!

ласкаво, Те бих се, ’вако стара грешница, У четир’ поста заклет умела Да ће за капљу крви његове Ишчупат срце, ако устреба — Чекај се, чекај!... Све ћеш платити!

Какав ћеш облик на се ставити? Према потреби гледај, удеси! Кô дервиш, хоџа?... Ил’ ако мислиш Просијак да ће боље пристати, Ти торбу о врат, штаку под паз’о, Па путуј, брале!... Само похитај!

Само похитај! Знаш да је Радак доле на скели, Да за Продана спрема прелазак, Па зато хитно свршуј посао! Ако је можно, још друге ноћи; Сваки час може Хаџија доћи...

СПАСЕНИЈА: Брата ми пази, Не дај крвнику да га обрани, Ако до лома дође с тирани... (Сви одлазе.) ТРЕЋА СЦЕНА На дунавској обали. Јања, скелеџија, Порфирије и Радак.

Муселим једно, хајдуци друго! Муселим виче: „Ана и сана! Ако и један овуд пребегне, Са својом плаћаш главу његову!

“ А Станоје ме лепо поздравља, А тај ће лепи поздрав значити: „Са ножем ћу те свега исећи Ако ти чамац спреман не буде Да ове мразне ноћи превозиш — Дању се крију као кртице — Убице, можда, и бунтовнике Што и

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

положаја и старати се да их освоје и ту да сиђу у моравску долину и њоме окрену даље на Параћин и Ћуприју, или ће, ако освоје Луково и Бању, обићи алексиначке и делиградске положаје, па це упутити правце Параћину и Ћуприји, што би

стижу из Цариграда, па онда да продиру у Србију моравском долином (можда једном, а можда и обадвема обалама Мораве). Ако би Турци изабрали овај други пут за продирање у Србију тј.

Ако би Турци изабрали овај други пут за продирање у Србију тј. ако би пошли моравском долином, ми би могли, прибравши све резерве, концентрисати против њих код Алексинца и Делиграда до

долином, ми би могли, прибравши све резерве, концентрисати против њих код Алексинца и Делиграда до 40 хиљада војске. Ако би Турци ударили десном обалом Мораве од Катуна, имали би пред собом тврде алексиначке и делиградске положаје, а ако

Ако би Турци ударили десном обалом Мораве од Катуна, имали би пред собом тврде алексиначке и делиградске положаје, а ако би ударили левом обалом Мораве од Суповца па на Тешицу и даље низ, Мораву, не би имали да савлађују тако велике

неки шанчеви, али то је само једна линија и кад би она била пробијена, Турци не би даље наишли ни на каква утврђена, ако се не би на брзу руку у време саме борбе подигла. Ето дакле како сад стоје ствари.

Лешјанину је такође заповеђено да се што ближе примакне Зајечару, да мотри на држање Османа у Зајечару, па ако буде згодан тренутак и да га нападне и, ако је могуће, заузме Зајечар.

се што ближе примакне Зајечару, да мотри на држање Османа у Зајечару, па ако буде згодан тренутак и да га нападне и, ако је могуће, заузме Зајечар.

— Ја сам чуо да су отишли да поткивају турске паше — рече неки из гомиле. — Богме, брајко, ако си слаб на бежању, не би ти сметало да се и сам поткујеш; јер док навале Турци, биће трке; то ти ја кажем — одговори

бојни урнебес, близина бораца и први тешки утисци — све је то сметало да це човек оријентира у борби, нарочито ако је лајик у војничким стварима, као што сам ја.

— Ако се Турци непрестано буду примицали, они ће се наскоро помешати с нашима и прећи у јуриш с бајонетима, а да ли ће наша м

; кажите да ћу стрељати свакога десетога из ћупријске бригаде, ако она да повод да се изгуби битка. — Ескадрони одоше, а ђенерал је још дуго и дуго праскао и љутио се.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

хладну од мрамора плочу, Ту урежи твоје непознато име, Па док жижак гори — нек гори пред њиме; А ти беж’, ил’ лети, ако имаш крила, Заборави да си икад овде била.

Кад јунаци за слободу Чуда почине, Није штета ни за кога Ако погине. А за мене понајмања Српски умрети, — Та ти ћеш ми сина дати, Да ме освети. ХХ Јеси л’ ме жељна, драга?

Певаћу ти нежне песме, Да се топи цвет, Ил’ ако ћеш песме тужне Да задршће свет. Певаћу ти о слободи Српски и јуначки, Певаћу ти збиљу, шалу — Певаћу ти бачки.

Натсијаћу златном вољом Оно сунце јарко; Ако хоћеш, показ’ћу ти Како ј’ пио Марко. А севне ли и замагли И загрми бој, Показ’ћу ти да сам и ту Соко бранић твој.

Љуби мене љубованко, Нек нам срећа сја, Ако не знаш шта је љубав, Учићу те ја. XXВ Ој, ружице, цвете вити, Ти се немој поносити!

XXВИИ Свет ће читат’ песме моје, Што у овом низу стоје, А ти, благо, Чедо драго, Ако имаш кад, Ако имаш за њих воље, — Јер за тебе имам боље, Имам лепше и чистије, Мирисније, руменије, Провидније и

XXВИИ Свет ће читат’ песме моје, Што у овом низу стоје, А ти, благо, Чедо драго, Ако имаш кад, Ако имаш за њих воље, — Јер за тебе имам боље, Имам лепше и чистије, Мирисније, руменије, Провидније и светлије, Имам

ХХХІВ Имам песме, ако немам злага, Песме-бисер драгој око врага, Ситне, мале, нек јој боље личе, Нек их више, нек се више диче.

Црне очи, а и вино црно, — Није чудо ако сам посрнô. XXXВИ Тамо, тамо у даљини, У даљини, у дубљини, Видиш оне тамне слике, Дивље створе и облике?

опасаћу тврдо Најслађим жељама; И сву ћу своју наду За груд ти задести, А вилу ћу замолит’, Да ти је намести; Па ако вила не зна Да лепо постави, Допусти мојој руци Да она поправи.

ЛXІИ Кад се молиш вишњем Богу, Не моли се дуго, много; Бог је добар, многима је И без молбе он помогô. Ако желиш праве среће Себи, мени, чеду своме, Из дна душе кратко реци: Помоз’, Боже, роду моме!

А ја ову песму измислио нисам, Ту си била и ти, а био сам и сам, — Па ако ми речеш: је л’ њој било мило, Живо ћу ти казат’ како ј’ њему било.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— запитао је поручник Мишић. — Националисти, идеалисти, убојице, фантасти, људи који би на миг старешине, ако затреба, заклали рођенога оца.

Комите! А ова реч као да је била нераздвојно везана за појам неустрашив. Код нас реч „забушант“ није била позната. Ако се ко огреши о своју дужност, поступак је кратак. Тако си ти хтео! Такав је, уосталом, био наш неписани закон.

Толико смо још успели. Јављају ми баш сада да су изгинули још неки војници од њихове артиљерије. Ако ли нас макну и са овог положаја, бреша ће бити огромна.

И ма како се ратна техника у будућности развијала, ипак, у основи, остаје на бојном пољу само и једино човек. А ако су ти људи још и четници, добровољци, онда за противника веће напасти нема. Ништа се није видело...

Причаћу вам. При поласку казао сам војницима да се крећу без лар-ме, узвика, у највећој тишини. Ако ли ко буде рањен, па пусти гласа од себе, убићу га својом руком. — Пазите добро! — рекао сам им.

Изузев ако Бугари крену на јуриш. Зато ћемо морати и нас двојица да осматрамо. Преостале бомбе прикупићемо и даћемо их десетарима.

Пушку остави. „Шта ће ти бајонет?“ — запита га његов десетар. Он извади бајонет из уста, па ће рећи: — Ако се праћакне и стане да запомаже, има да га нестане.

Али тукла нас бугарска артиљерија с бока, тамо негде од Старковог Гроба. Срећом, ако се још и то може назвати срећом, ми смо се налазили близу бугарских ровова, те су бугарске гранате падале и у њихове

А ако нема тробојки, онда да им се за леђа свежу светли плехови. — Где нађосте тробојке? — пита капетан Радојчић. — Узели с

У првом борбеном реду биће први батаљон. Трећи батаљон остаће у рововима да послужи као ослонац, ако напад не успе и Бугари случајно налете. Други батаљон је одређен као резерва.

Ми смо ломили непријатеља својом снагом и водили смо борбу до самога врха. Е, сад, ако су појединци од четника излетели горе, лутајући кроз маглу, то не значи да су они освојили врх, који, уосталом, и није

Извиђачи су отишли журно напред. Пошли смо још мало, и онда нам је наређено да се укопамо. Мој ордонанс ми рече: — Ако нас нагази њихова артиљерија, проћи ћемо горе него Бугари.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Јасно је ипак: тај песник се не даје свести на једину, глатку формулу, већ и стога што ако таквих формула и има за тренутно потребне програматске ставове, има их много ређе — или их никако и нема — за

Није чудо ако је носило трагове, а и ожиљке, тих европских додира. У тој поезији тако се споро и бојажљиво помаља и оцртава домаћи

Већ стари Латини су међутим знали да није довољно ако је песма само лепа: нон ѕатіѕ еѕт пулцхра еѕѕе поемата. Јер није ствар, наравно, у оволикој или оноликој ваљаности

Сви прави писци добро знају да се потпуно може завладати само једном једином језичком доменом, — ако се чак ваљано завлада и њоме, — и да је свакоме правом писцу и та једна потпуно довољна, а до те мере да она сама може

Данас је већ питање пуно неизвесности да ли ћемо икада, ако и не у потпуности а оно ма и у фрагментима, обновити слику о начину постанка те симбиозе у нас; читалац ће у одељку

Тек сада би ваљало прећи на прави разговор о песницима ове Антологије, ако баш и не о свакоме од њих појединачно, а оно свакако неизбежно о свима њима онако груписанима како их спајају

Доброг језика, у данашњем смислу, тада још није било, — није било одмах; добре поезије, у данашњем смислу, било је. Ако бисмо дакле захтевали да у Антологију уђу само текстови потпуно исправни по данашњим нашим схватањима о језику, најпре

оне, „златније од злата“, могу бити још једном, ма и за пролазан тренутак читаочев, и пуни живот и зрела лепота ако им само приђемо онако како се песмама једино прилази: припремљени да их примимо и чаробном моћи осећања поново

“ — „Досад“ реци, „није г' вид'ло око моје; Неверно, чула сам, његово је срце.“ Ако л' се кад утрефиш да ме дигод сретнеш, Чувај да се на мене, душо, не насмејеш, Учини се канда ме нигдар вид'ла

— крошто допустисте, безакона уста? Змија ако ује, ватром је сожежу, вол ако убоде, за рогове вежу; Узду мећу коњу, клипове децама, звере стежу, бију горко палицама

— крошто допустисте, безакона уста? Змија ако ује, ватром је сожежу, вол ако убоде, за рогове вежу; Узду мећу коњу, клипове децама, звере стежу, бију горко палицама — — — А мој безопасан јошт цео

Нек' научи добро што је инџинирство, Пак нек купи себи рано официрство. Ако је сиромах и нема новаца, Има у народу богатих отаца; Јер ко је рад своје кћери разудати, Кауцију сваки за зета ће

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

И докле она стоји на мору, Море ће бола срце кидати... ЛЕОНАРДО: До тебе стоји, светла госпођо! Ако нам твоје нема помоћи, Детињства твога љуљку злаћену Лубардама ће душман видела, Син Арабије, бесно ринути У мутан

— Да би наклоност овог народа За наше цељи могла добити, Република ти даје начина. ЈЕЛИСАВЕТА: Ако је као намера, Начин ће бити подло начињен!

Вели да су јој Турци напали на лијепу домовину, те бо’зна ако јој нема наше помоћи, бог да прости Венецију, ни камена јој се неће жнат!... БОШКО: Па?

Зашто би варô?... Ако не зато Да му изврше паклен умишљај? (Капетан Ђурашко долази.) Баш добро дошао! Нестрпљење ме скоро умори — Не

ЧЕТВРТА ПОЈАВА Кнез Ђурђе, Станиша и Јелисавета. КНЕЗ ЂУРЂЕ; Славујче! тицо! Ил’, ако волиш, божји анђелу! Ево ти водим моју жељицу, Мог милог брата — мога Станишу! ЈЕЛИСАВЕТА: Мога девера?

СТАНИША: Па, мила снајко, прими овај дар! И ако се огиздати може Светлост дана сјајношћу Данице, Мила снајко — носи алем драг!...

Јер када куцне свете слободе Тај тако жељно ишчекивани час,— Ко ће уз нас? Радошу, реци ко? Ако не они што нам дадоше Ђерку, онако дивну госпођу, Оружја, џебане, штампару, Ако не они, неће Арнаут!

Радошу, реци ко? Ако не они што нам дадоше Ђерку, онако дивну госпођу, Оружја, џебане, штампару, Ако не они, неће Арнаут! РАДОШ: И Цигане бих звао у помоћ, Само Латине — не!

— ВУКСАН (за себе): Та Латинка ће га залудети — ако већ није, боже опрости — полудео. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Али не себе. Вас ради, браћо, У Венецији ћерку запросих.

— све то вас ради чиним; а овамо је, опет, узео Латинку, а бога ми, би она по нама и сиједе плетенице понијела, ил’ ако се баш за нас старао, бар да је десетину са собом довео.

А изрезаћу руком невештом На нагрђеном тако камену Жића ти лажног нацрт истини... ВЛ. ВАВИЛА: Ако ме преживиш! Та не видиш ли, да си сушта сен? РАДОШ: Повампирићу се Па ћу ти доћи реч да испуним!

тврде лубање, Премишљајући црне планове, Што Венецији грдој хтедоше Одрећи помоћ земље дивије, — Кô да је штета, ако изгине Оваке рите читав милијун?...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Луји се стеже срце кад угледа Рудоњу. Учини му се страшан, голем; и дебљи и већи од Јаблана. — Јабо, бате, ако данас платиш главом, не зажали на ме! — уздахну Лујо, припи се уз вола, па поче опет, кријући од људи, мјерити штап.

Ја нијесам чојек, ја сам блентави Крстан, а блентавом Крстану то је, ако ћеш, блентави Крстане, и драго. Зар није тако? — Јест, брате Крстане, тако је — мијења глас и одговара сам себи...

У нас је ријеткост питом и 'вамо покоран чојек. А има и доста, који, ако 'ш, овог суда много и не бендају... Видиш онај гроб с новим, бијелим биљегом изнад мојије' откоса?

Столина мајка умрла, па он дошô свом ђеду да потражи своју старевину. — Куд сте то наумили. ако Бог да? — питам ја. — Пошли смо тражити своју прáву... своје старо огњиште и земљу. — Е, мој Мијо, тешко да ти то...

— Је ли те то послô куљави Џибо да се мало, знаш, наврнеш код проте: да видиш је ли крепô? Ако није крепô, бива, да га упиташ кад ће, а? Џибовино Џибовино, шјеме ти се умело!... Ама, шта ћете ви, људи, од мене?!

Ама мрачајски прото, ако'ш, мало бенда и владику и овај суд... Не гледај, Џибићу! Што звјерњаш по соби, а? Има прото свега у својој кући; немој

Престаде и, сав блажен, задовољан што је имао то коме испричати, сједе на праг. — То је ђед тог пашчета, ако почем нијеси знао. Крепô је давно — додаде заједљиво и злобно погледа Стевицу, па поче сркати већ охладњелу каву.

— Свеједно, брате! Донио ти миљун свијећа, а не донио ни једне — не знам ти ја овије' лумера. Гурнем ово у пинту, па ако стоји, добро и јест; а ако се врти, нек се врти. Шта ћу му ја? Ништа му ја не знам, да простите, кô нека ствар кантару.

Гурнем ово у пинту, па ако стоји, добро и јест; а ако се врти, нек се врти. Шта ћу му ја? Ништа му ја не знам, да простите, кô нека ствар кантару.

Ја ћу њу градијерати. Док окусим, знам колико је гради. Мићан му додаде пуну чашу. — Знаш што је, Мићане, ако још само кап... Знаш што је кап? Кажем ти, ако још само једна кап кане — слободно мореш цијелу пинту пролити: не ваља!

Мићан му додаде пуну чашу. — Знаш што је, Мићане, ако још само кап... Знаш што је кап? Кажем ти, ако још само једна кап кане — слободно мореш цијелу пинту пролити: не ваља! Управ ти је сад под мјеру: десет гради.

Чекај, чекај! — забрза, изврну до дна, па се стресе. — Десет и пô! Управ под мјеру. Толико ти је. Ако ми почем не вјерујеш, ено ти Бање Луке и царске мјере... Свачем ја знам верак.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: Имаш ли ти каквог Ђоку у фамилији? АНЂА (домишљајући се): Немам! ЈЕРОТИЈЕ: Е, ако ти немаш, твоја ћерка има. АНЂА: Ама, шта говориш, бога ти? ЈЕРОТИЈЕ: Не говорим ја, Анђо, он говори, он!

ЈЕРОТИЈЕ: Дивота! Твоја ћерка шаље упутства! Ако тако потера, може почети још и да шаље расписе; може чак да заведе и деловодне протоколе па да почне посао под нумером.

ЈЕРОТИЈЕ: Па и онда не знам шта ће им. Да читају ваљда из „Кувара” како се праве пуслице и мушкацоне. Ту је муж, па ако му се једу пуслице, а он нека прочита жени како се праве. АНЂА: Право кажеш!

Скрцкао је тај парицу, па му се може и без службе. Седеће годину-две и даваће паре на зајам сељацима. Ако баш хоће наново службу, сачекаће док падне влада, па ће га после друга са класом у службу.

И то можда врло важно? ВИЋА: И ја бих рекао. ЈЕРОТИЈЕ: То би морало бити штогод врло важно, јер ако би било да тебе, господине Вићо, отпуштају из службе због онога што си удесио да се у акта подметне лажан тестамент,

ВИЋА: Гле! Нисам, бога ми! ЈЕРОТИЈЕ: Па то ће бити, то ће бити, господине Вићо! 'Ајде брже, ако бога знаш, изгорех од нестрпљења! 'Ајдемо у канцеларију! (Оду десно.

АНЂА: Ама, како то „нашла сам”... И... није то ваљда... како да кажем... МАРИЦА: Јесте, јесте, свршено је, ако си то хтела да питаш! Ако не верујеш, ево да ти прочитам шта сам му писала. (Извади из кецеље парче хартије.

И... није то ваљда... како да кажем... МАРИЦА: Јесте, јесте, свршено је, ако си то хтела да питаш! Ако не верујеш, ево да ти прочитам шта сам му писала. (Извади из кецеље парче хартије.

) „Ни остали у срезу”... (Говори.) И то те се не тиче! АНЂА: Па шта ме се онда тиче? МАРИЦА: Ево ово! (Чита.) „Зато, ако ме одиста волиш, ти одмах крени на пут.

Седи у соби и јави ми цедуљицом да си стигао. Ја ћу тад изаћи пред оца и пред мајку отворено. Ако пристану, зваћу те да одмах свршимо ствар; ако не пристану, ја ћу доћи теби у хотел и пући ће брука каква се није

Ја ћу тад изаћи пред оца и пред мајку отворено. Ако пристану, зваћу те да одмах свршимо ствар; ако не пристану, ја ћу доћи теби у хотел и пући ће брука каква се није десила откако је света и века.

МАРИЦА: А ти немој да доживиш! Не морам ја ићи, може он овамо доћи ако пристајете. АНЂА: Ама како ако пристајемо? Нити знамо ко је, ни шта је, ни...

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

То су били преводи витешких романа, намењени забави феудалаца. Таква је лектира била привлачнија за своје читаоце ако је изложена на језику који ће они разумети без напора. Од 15.

зато и крши прописе турског султана и у време Рамазана чини све што им је супротно, а онда се на прекор царев правда: "Ако пијем уз рамазан вино,/ ако пијем,/ вера ми доноси".

султана и у време Рамазана чини све што им је супротно, а онда се на прекор царев правда: "Ако пијем уз рамазан вино,/ ако пијем,/ вера ми доноси".

младожењина породица понавља у свадбеним песмама, а он се, с друге стране, усклађује с уверењем сиромашне невесте: "ако буду рода господскога / примиће ми цвијет за дарове".

У томе је београдска средина почела да игра одлучујућу улогу. Ако је у почетку широко схваћена периферија језички утицала на културни центар, сада центар утиче на њу: подводи локалне

Књижевни рзавој почев од 1945. не може се ваљано разумети ако се не узме у обзир ова свим нова појава. Јер он ће у приметној мери зависити од општих политичко-идеолошких промена,

Оно што се најпре запажа, као појава која узима све већег маха, то је заокупљеност писаца исто толико својим занатом, ако не и више, колико и предметом описивања: иста тематика подвргава се различитим поступцима приповедања, да би се онда

један други, паралелан ток: повратак временски и просторно ограниченој домаћој тематици и обнова једноставнијих, ако већ не и традиционалних облика приповедања. После М.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Мили друзи, боли ли кад вам секира засече тело? И умине ли, кад за вас неме ја мукотрпан крикнем? Ако је скрнављење, простите, срце ми је дано. Рад мене мирујете: тихо и тише, умин из рана.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.

Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на

Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.

по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже. Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.

крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, раскошни.

Али и она се о свима њима по кући бринула. О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату. Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена.

да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: — Младене, треба ми (то и то). Ако ли да узмем? Чак ни то њу није вређало.

Уз то звек новаца и извињавање: — Нисам могао више, нано. А за то и то цена је оволика. Нижа није. И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. Доцније, осетио би очев долазак.

А за то и то цена је оволика. Нижа није. И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. Доцније, осетио би очев долазак.

У школи, да се учи добро. Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачнији у чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме

А знало се зашто долазе. Да виде, прегледају. Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га, укоре. Али, Младена су увек затицали у послу.

уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати се криви. Зато би целог дана преседела строга.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Њиме се опасује ведрица о Ђурђевдану (СЕЗ, 14, 63). Обичај да се, ако муж и жена немају деце а желе да их добију, пред сношај муж маже 6. л.

Девојке удаваче уочи Ђурђевдана откину подједнако два пера на струку б. л., па ако ујутру десно перо буде веће, удаће се, а ако лево буде веће, неће (СЕЗ, 32, 1925, 40; слично љубавно гатање и у

л., па ако ујутру десно перо буде веће, удаће се, а ако лево буде веће, неће (СЕЗ, 32, 1925, 40; слично љубавно гатање и у Караџић, 3, 1901, 123). У народној медицини б. л.

Не сеје се у »расипан« месец (СЕЗ, 19, 11). Ако умре сиромах, па се нема ништа да закоље, онда се на горњи крај софре меће главица б. л. (ТРЂ, КНР, 36).

у Међудневице, сигуран утук против вештица (Караџић, 3, 1901, 188); због тога се меће и у амајлије (ГЗМ, 4, 145). Ако жена услед чини не може да затрудни, треба духовник да благослови госпину траву; трава се затим скува и неколико дана

, 14). Живина се иначе на Бадњи дан склања у стају: ако се из каквих разлога не може склонити, накаде је б. »да је лисице и творови не сатиру« (СЕЗ, 19, 74).

СЕЗ, 31, 1924, 67 ид). По б. врше се и гатања о удаји. Девојка, ако жели да зна за кога ће се удати, узме увече уочи Богојављења два-три струка б.

На којем струку сутра буде иња, за тога ће се момка удати; ако се не ухвати ни на једном, неће се удати за те момке, а ако се ухвати на сва три, моћи ће да бира (СЕЗ, 14, 24; упор.

На којем струку сутра буде иња, за тога ће се момка удати; ако се не ухвати ни на једном, неће се удати за те момке, а ако се ухвати на сва три, моћи ће да бира (СЕЗ, 14, 24; упор. и 19, 22 ид). — Б.

се привија кад уједе чела или зоља (СЕЗ, 40, 245). Б. у сирћету изгони змију ако би (по народном веровању) ушла човеку у желудац (ЗНЖОЈС, 14, 1909, 83); б.

Да би се жена лакше породила, треба да пије воду са крстовданским б. (іб., 65), нарочито још ако је на Крстовдан украден са иконе (СЕЗ, 14, 106).

(іб., 65), нарочито још ако је на Крстовдан украден са иконе (СЕЗ, 14, 106). Ако породиљу савладају бабице, треба је накадити ноктом од црног пилета које је на раскрсници заклао удовац, и б.

Ћипико, Иво - Пауци

Гледајући за њим, цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, а редари стоје на опрезу, да га затворе ако буде требало док се не растријезни. Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.

—Толико боље! —Газда, чујте, — мален је муштулук ! ... Примакни! —Видјећемо, болан! Што циганиш? Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера... Је ли поштено?

Док је био опћинским чаушом, био је срећне руке, особито код састављања утока на старију власт, у шумским прекршајима. Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу. — Што је то!? — чудио би се сељак.

— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако бога знаш! — Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт .....

Ја не бих, али свако је господар својих пара! Старци и сестра слушају. Помислише: „Ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!” . —Дакле, што си одлучио дати им?

У пећини се купе чобани, једу украдено месо... А погдјекад и цуре гоњају, ако која до руке дође... Што не би чобанче урадило? —Охладно је, — опази жена.

И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима! Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...

—Попусти, господару! —Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш, не мари, пријатељи као и били... Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да

—Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш, не мари, пријатељи као и били... Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени, таман као овце на со...

Илија Радин поглед осјетио на себи, па да сина осоколи, вели: — Ни бриге те, Раде! Ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица! .. . Вадићемо паре из блага и из земље ... Садићемо више дувана .....

Раде, брате, — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну, — неће ти жао ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе? — Па и земан је, — одговори Раде. — Да са срећом буде!

И никако неће да рече узрок зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући: — Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима! ... —А што? — пита Раде. —Не питај, молим те .. .

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Осећам се већ мало боље. Бол у утроби ми је уминуо. Ако овако потраје, смоћи ћу снаге да се дигнем из постеље, па можда и да изађем из ове мемле у којој се гушим.

рећи ће ми да сам намерно тровала мужевљеву рану јер сам млада, а он стар, па сам користила прилику да га се отарасим. Ако Лауш усхтедне, може ме, лако изврћи општој мржњи и подозрењу. Макарије Хвала свевишњем Богу.

Јер, шта губи ако се препусти некој тупоглавој враџбини? Зар му није досадио терет немоћи под којим му клецају колена.

Ја мислим да је Лауш тада успео да је има. Нико то није видео јер се догодило, ако се догодило, у дубокој тами шуме, изван домашаја светлости ватре, али оно што сам видео, а ваљда и остали, било је оно

Не бих се хвалисао тим да не морам овде изрећи истину. Не могу је заобићи. Просто, волим да гледам док се то догађа. Ако мени није дато да уживам у ономе у чему може уживати најбеднији себар, могу макар да напојим своје жедне очи на једном

Али ако је он, Јевђеније, био слеп и лаковеран, нису биле такве црне силе против којих је водио бој својом враџбином.

месечарски, одсутно, као да му једино тело савлађује узбрдицу, док му душа негде луња, далеко као утвара, али надохват ако је буде звао.

Па добро, питам се, шта имају против мене ти убоги дроњавци меропси, ако већ Димитрије хоће да ме уништи. Помињу глогово трње иако сам ја само рекао трње а нисам ни једном речју одредио какво

Провешће ту седам ноћи. Ништа му нисам рекао. А и шта сам могао. Ако бих га одвраћао од те сумануте замисли, он би ме назвао млакоњом и рекао ми да је моја љубав према Христу сумњива, да

Прохор Сви сумњају да ћу издржати. Али како Христос рече својим ученицима: „Заиста, кажем вам, ако будете имали вере колико горушичино зрно те рекнете овом брду: „Пређи одавде онамо, прећи ће и ништа вам неће бити

Оцртавала се свака облина. „А шта ако ју је Лауш приморао да се од нас скрива?“ „Зашто би то чинио?“ „Јер се плаши да неко од нас не учини оно што он не

Зар није било паметније ту кулу сазидати у долини, ако је већ била потребна ради заштите од пљачкаша и освајача, него је дизати небу под облаке, на то безводно спржено брдо,

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

О, пусти да њом певам ја И срећу, бол и јад: Јер тешко теби ако та Изумре песма кад! 1881. ЉЕЉО У чудној цпећу миља свог, Кô љупки, мили дан, Весело игра млади бог, Уз лиру и

И с мудрим збором, драги мој, Обичај то је стари Изменићемо поглед свој На многе важне ствари. И ако мудри овај збор Неслоге дигне старе, Утопићемо братски спор У вино, у пехаре! Ал' ти се ломиш?

А душман ако народу му прети, Са мачем уме за народ умрети. Ја га познајем пре много столећа, Од како служи правди и врлини, У

То се данас иште, то се данас чита, А за грешне Турке нико и не пита! Ил' ако се песма и захори стара, То је против Шваба и против Маџара.

“ „Не, не, оче! Благо твоје У ризнице пашће моје, Ако овог часа ти Одговора не даш три. Прво, реци, оче седи, Колико ти владар вреди, Кад на мојој глави сја Освећена круна

“ абат на то, „Не питај ме више за то! Јер за четир' дана тек, Па је прошô и мој век. Цар то рече, шале није, Ако, синко, не добије, На питање жеља зли' Одговора моја три.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

И оне учествују додуше у дневном обртању неба и крећу се са њиме од истока према западу, али ако посматрамо пажљиво њихов положај према осталим звездама, видимо да се тај положај мења из дана у дан.

Ко се родио при доброј констелацији, тај ће бити срећан целога живота, особито ако и у њему буде подешавао своје подухвате по констелацији звезда и буде слушао савете астролога.

- Створих се напрасно овде. Право блаженство су само они лепи часови који нам неочекивано дођу. Ако их сагледамо како долазе, ми их проживимо пре но што стигну, а тим стварни доживљај губи своју непосредност.

Зато проучавам бродоградње старих Грка. Са најлепшом лађом класичног доба старог века, ми ћемо на пут. Било је то, ако се не варам, у рано пролеће 219 године пре Христа.

саградити Хиеро ИИ господар Сиракузе, и поклонио је, у знак свога пријатељства, Птолемеју Филаделфу, владару Египта. Ако се сме веровати описима који су се о њој сачували, та лађа је била изванредно лепа и удобна.

што га затвара ова вертикална права која иде кроз моје теме и удара у зенит, и права која иде из мога ока ка Сунцу. Ако тај цео угао спустим дуж његовог, на доле продуженог вертикалног крака, до центрума Земље, он ће се онде поклопити са

Јер ако се у Цариграду проведе таква реформа нашег старог календара да његови свеци падну у исте дане када и свеци грегоријанск

То су оне године које се свршавају са две нуле. Оне су у Грегоријанском календару само онда преступне ако се број њихових векова даде без остатка поделити са четири, иначе су обичне.

Ту лежи сва тешкоћа садашње ситуације. Ако прихватимо западни календар, онда напуштамо науку, а ако задовољимо захтеве науке, онда се удаљавамо од календара

Ту лежи сва тешкоћа садашње ситуације. Ако прихватимо западни календар, онда напуштамо науку, а ако задовољимо захтеве науке, онда се удаљавамо од календара осталих хришћана.

Песницима част и поштовање; њихов дух сме узјашити на пегаза ако се овај не одритне, али мисли научника морају ићи пешке, јер не смеју изгубити чврсто тле под ногама.

њему ће бити преступна свака година дељива са четири, са изузетком секуларних година, које ће само онда бити преступне ако број њихових векова подељен са девет даје остатак два или шест.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

с Богом о Мати!...“ Твога живота (ако л' се збије) Свијећа да се угаси прије, Тужнијем срцем, плачевним оком, Уздахом честим, ћутном дубоком, Слатко ћу тебе

Мало нас је ал' смо људи! Челик срце је у груди! Челик срце, боже свети, Тврђе него бајонети! Згинућемо ако треба – Ал' гле оног плавог неба, И гле, ове сабље ковне, Сабље ковне чудотворне!

КОВАЧУ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Хеј ковачу! Куцни боље, Да зајечи наковањ; Гвожђе мораш покуцати Ако хоћеш што одањ. Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Колико пута, кад стану да му говоре и не дају да узме тебе, он, ако је тога дана још и тебе видео гдегод, на каквој капији, кроз какав прозор, он се онда од дерта запије, и дубоко у ноћ

Како ти то да не видиш? Ти си бар одавно овде. (Показујући на Ташану.) Ако ти снашке не зна, од скора је, не памти како је овде, а и можда нема када, јер има децу да гледа и њих да пази; онда

Улази клисар црквени. АРСЕНИЈЕ КЛИСАР (Ташани): Газдарице, послао ме деда-попа, и вели: ако је толико прешно он ће одмах, чим сврши вечерњу, доћи; али, ако није прешно, онда другог дана.

(Ташани): Газдарице, послао ме деда-попа, и вели: ако је толико прешно он ће одмах, чим сврши вечерњу, доћи; али, ако није прешно, онда другог дана. ТАШАНА Кажи: прешно је, и моли га, моли нека дође.

ХАЏИ РИСТА (зарадован одобрава): А за то: за парастос, подушје, за гробље ако, кћери! За то га зови, питај. И њега, деду, попа нашега, духовника нашег, за свашта зови, за свашта питај, јер он то

Тебе, а и те чивчије. Да видим колико ће берићет донети, како доносе, како збирају и слажу у амбарове. Да не мисле, ако су им газде помрле, да они сада могу како хоће. Збогом! (Прашта се.) ТАШАНА (га љуби у руку, и испраћа до излаза).

Па ти си овде у својој кући, и како онда да си сама? ТАШАНА (наставља): Да, оставите ме саму. Ти у два, три дана ако навратиш, а отац, и кад дође, све тамо, на дворишту, по амбарима, шталама, са момцима, чивчијама, а ја сама овде по

Нека или сама, или с децом, пође као да иде на гробље. И не мора тамо ићи. Или, ако се баш заборави и пође до њега, па чак оде на само гробље, опет тамо не мора, као увек, да плаче и кука.

Може се неки пут и онако, јер, ако је за вајду, доста је. Али она ни то, ништа неће. И, кад неће, мора да је болесна; него чудо ми је како је јоште и

(Шета се, сама себи): Да, »једи, пиј, добро се храни«, а овамо, само гробље, само покојник. Ако уздахнеш — покојник; ако удишеш, што год помиришеш — опет све на покојно, на мртво.

(Шета се, сама себи): Да, »једи, пиј, добро се храни«, а овамо, само гробље, само покојник. Ако уздахнеш — покојник; ако удишеш, што год помиришеш — опет све на покојно, на мртво.

Ех, знам и зашто неће. Боји се, јер зна какав је свет: да добро заборавља а зло памти, па се боји, ако почне код тебе да долази, да не почну зли језици... ТАШАНА (разрогачено): Како »зли језици?« Зашто »зли језици?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Погледајте корачање, погледајте ногавице. Али то одело није овде рађено. Ево како ја мислим, мајсторе. Рукави ако не ваљају, има капут; капут ако је с фелером, ту су рукави. А панталоне, то вам је ногавица, и шлус.

Али то одело није овде рађено. Ево како ја мислим, мајсторе. Рукави ако не ваљају, има капут; капут ако је с фелером, ту су рукави. А панталоне, то вам је ногавица, и шлус.

Одавно ја вама претсказујем да ће бити лома и земљотреса.” Ако је неред на столу за кројење: „Је ли земљотреса било овде?

” Ако је неред на столу за кројење: „Је ли земљотреса било овде?” Ако пијан човек на улици тетура и заплеће: „Овај мисли да по земљотресу гази.

И Сека је повучена са оног првог плана на који паланчани тако радо истурују своју децу, само ако икако могу. Још побољева, нема радости од ње. Није ни лепа девојка. „Мираз ће имати, то јој је све” — говори шор.

Још побољева, нема радости од ње. Није ни лепа девојка. „Мираз ће имати, то јој је све” — говори шор. — „Ако и то не поједу доктори.” Пре две године Сека се била разболела од отока у колену једне ноге.

Па и мој Риста као мало заноси. А жена му добра, и кућица лепа, и деца као јабуке... Само, фабрика, ако ћете мене питати, богами, чини ми се у тамници сам био док је прођох.

се, припаше материну кецељу, ради по кући све сем кувања, мајку диже и премешта, стигне и у баштици нешто да уради, а ако се увече све смири, запали у својој собици петролејку, чита наглас песмарице и песме из старе своје читанке.

Једног дана заборави све, леже у постељу, и позва адвоката. После сахране — не пре — да адвокат пише Ристи, а ако Риста не може доћи, онда Секи. Адресе деце своје само је отприлике могао дати. Кућа да се прода, новац подели унуцима.

Живео је некадашњи лепотан запуштено и недостојно. Два пута је са успехом био оперисан од рака. „Па шта! Ако је рак, није лав.” Срба је такође већ на гробљу, али на оном, крај салаша.

Сива сукња, нека блуза, од истог сивог штофа капут до колена, натраг с прекачком, а кроз ту прекачку, ако је ветар, продевена марама од вунице, да греје крста. Коса црна, зализана, у тврду пунђу стиснута.

Кишобран тамнозелен, огроман, закрпљен с дебелом мотком и пребијеном куком. Ако ће само проминути неку од својих њива, веже џепницу на врх кишобрана, устане у колима и размахне неколико пута тим

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

И тако мислим, а и сваки ће, разма ако је стар, потврдити да је данас онакав исти свет као што је био кад се онај славан поета тужио.

доведу ме на размишленије и дугим тумарањем научим да смеј и шала, особито на младом лицу, лепше стоји него намрштена, ако ће од какве важности бити, озбиљност.

Смеј и шала, друго ништа није овде за њега зготовљено. И ако се који и такав догоди коме је мозак с паучином од полак прста злобе, пакости, ненависти и незадовољства покривен,

фамилије, колико му отац оставио новаца, каквог је стаса, оће ли се моћи оженити и проче; то ми напред знати морамо ако мислите да трчимо за њим, иначе ми нећемо зеца у шуми.

Но кад нема, будимо задовољни с оним што имамо, премда и то није најбоље правило; јер ако имамо рђаву ћуд, ваља ли да будемо задовољни?

задовољни с оним што имамо, премда и то није најбоље правило; јер ако имамо рђаву ћуд, ваља ли да будемо задовољни? Ако у постељи радо до девет сати смрдимо, треба ли да будемо со тим задовољни?

да га мува не додирне, и коме је тоном Питије не једанпут, него сваки дан пророчествовала да ће бити велики господин, ако му је оца слабо ко и познавао. Но овај случај ни најмање Романа не дира.

Он се јамачно назвати могао комет, то јест репата звезда ондашње, пређашње и, ако смемо казати, и будуће деце; јер је тако нешто од себе издавао да је сваки, како би га видио, морао внимателније на

Ретко је његова помајка питу или завијачу сакрила коју он не би нашао, или сам, или ако би му млого било, с децом појео.

— Ко жели унуке дочекати, с особитим приљежанијем гоји сина свога, свака три месеца даје га мерити, и ако се ишчисли да му је синовно крмче с неколико фунти теже него што је пређе било, сва фамилија весељем торжествује.

и као миш из трица, то јест заљубљено гледати, и проче и проче, — то све мора господична из младости да себи присвоји, ако мисли ероберунге правити. О простијима, који своју децу на посо гоне, овде није реч.

Јер кад су ироји и страдалници у романима јели? Највише ако су пили; а да воде доста има, то зна и мало дете. Међутим, откуд долази да персоне романтическе ретко или нигда не

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

не избришу Далеко сам још од тога Да их одгонетнем За сада ми на вучје сазвежђе личе Имаћу чиме да испуним ноћи Ако се жив и здрав кући вратим ХИЛАНДАР Црна мајко Тројеручице Пружи ми један длан Да се у чаробном мору окупам Пружи ми

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

НЕБЕСКА СЕДНИЦА 143 АУТОБИОГРАФИЈА ПРЕДГОВОР Ја мислим да уопште нема смисла писати предговор аутобиографији. Ако живот човечји и има какав предговор, он је тако интимне природе да се о њему уопште и не пише.

“ те биографију тако кроје и дотерују како би што лепше стојала ономе о коме пишу. Ако је дами ружан струк, кројачица ће направити хиљаду машница да га покрије; ако је књижевнику ружна прошлост, биограф ће

Ако је дами ружан струк, кројачица ће направити хиљаду машница да га покрије; ако је књижевнику ружна прошлост, биограф ће измислити хиљаду анегдота да је замаже.

хиљаду машница да га покрије; ако је књижевнику ружна прошлост, биограф ће измислити хиљаду анегдота да је замаже. Ако дама има мало грбава леђа, кројачица ће јој измислити такав крој да се то и не опази; ако уметник има мало грбав

Ако дама има мало грбава леђа, кројачица ће јој измислити такав крој да се то и не опази; ако уметник има мало грбав морал, биограф ће измислити таква објашњења да ће такав морал изгледати као врлина.

колико што је судијама врховнога суда, приликом бракоразводне парнице, дао реч да ће компоновати нову литургију ако спор У његову корист реше.

Крштења се не сећам довољно, једва погдешто од тога обреда ако сам упамтио. Тако, сећам се, кад је поп сручио на мене, онако голога, читав бакрач хладне воде, да сам му у души

али је од поноћи он морао узимати свој покривач и ићи чак у трећу собу, легати на диван и покривати се преко главе, ако је рад био да спава и даље. Иначе је моје прво детињство било врло монотоно.

“ Али се ви по други пут варате ако мислите да је то њему довољно и да ће вас сад већ једном пустити да наставите разговор са његовом младом мамом или

а она у разговору окреће вам час једну час другу страну профила, нећете ли опазити бутоне и нећете ли јој се дивити. Ако сте ви толико несмотрени па не опазите, она ће ма како, ма на који начин извести разговор који ће вам свратити пажњу.

Зар не, зар не би то главу чинило интересантнијом? Ако ви ни при тим речима не приметите бутоне у њеним ушима и не задивите се, ради чега се цео овај разговор и води, онда,

Ја сам у том погледу, тако бар причају моји родитељи и остали који се моје прве младости сећају, био чак и агресиван. Ако је дошао гост у кућу, па сам му се похвалио новим ципелама а он не би обратио довољно пажње, ја сам га, веле, гађао

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Залутао сам, ноћ је... Застао сам... Тишина... Седео сам укочен на коњу, бојећи се, ако се покренем, да ће стотина људи полетети на мене. Свеједно који. Дрхтао сам и од свога рођенога даха.

Прикупио сам дизгине. Коњ се померио. Зауставих га. Да бежим! Сину ми наново у памети. Али ако је тамо батерија? А ја дошао до ње, па је оставио. Још мало... Обазриво сиђох са стране пута и пођох једном ливадом.

Свој задатак извршио сам и премишљам да ли да се вратим. Мучила ме самоћа, па ми изгледало да ћу бити сигурнији ако пођем са батеријом. Неко задихано протрча поред мене питајући где је командир. — Господине капетане...

Старац као сенка одмиче преда мном. Запитах га куд води овај пут. — За Стари Аџибеговац, ако успете да се извучете. Негде десно свитну нешто. Не знам да ли је близу, или далеко...

Људи су се саживели са том мишљу и стоје неми и укочени поред оруђа, очекујући све што је најгоре. И то свесно. Ако баш и погину, на последњем часу биће им савест мирна. А ја, иако нисам припадао овој батерији, делио сам њену судбину.

Друго је са пешацима. Пешак не бежи, већ легне за прву ограду... — Јест, у теорији је тачно. А шта ћеш ти да радиш ако коњаници не побегну... Добро, и да побегну. А ти заборављаш да су њихови пешаци ту, пред селом.

Командир се окрете возару. — Полази! Обузе ме опет неспокојство. Сад се налазимо пред одсудним часом. А још ако их и сретнемо уз пут. Стегох дизгине и завукох ноге у узенгије, као да ћу сада полетети.

Командир нареди двојици ордонанса да се врате, не би ли га нашли и повели собом ако је у животу. Батерија крете. Командир извади цигарете и понуди ме.

Унутра је тињао жижак И они затражише да им се отвори. Да се мало одморе, а и да понесу, ако што нађу. Стари воденичар, вероватно глув, као и многи који се тим послом баве, није чуо њихову лупу, те војници

И увек оне познате приче: северна и јужна војска. И тешко команданту јужне војске, ако за главну базу одбране није изабрао багрдански положај.

Команданти се узврдали, нешто се дошаптавају, јер ако бисмо се само појавили на гребену, разнела би нас немачка артиљерија. Застали смо у недоумици.

Рекох му да досад још нису, али лако могу, ако нас само опазе аероплани. Он погледа унезверено около себе, и љутито махну главом.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Седела је пред мајком, седела неколико хиљада година, Онда јој рекла: - Ако ти је промаја у мојој соби, Што не идеш у своју? А мајка узвикнула: - О, кћери!

Туп, туп! копају угаљ испод нас; Кло, кло! то у Бечкереку пију квас; Бум, бум! у Тамбукту нове крви. Ако девојчица понесе тајну у грлу Да јој по шупљим грудима прстом добошари кадет, У шуми густој масној фазанку

бога уљима, На длану му енглеска флотила њише се: Адмирал, већи од палца, харангира Наполеона, Васиона растеже се. Ако те љубим под врат, шапнућу Клевету: ко ти рече мор-доламу!

Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар, Мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер! Е добро, а те очи са слике твоје на самрти, ужасно што пате: никад их се нећу моћи

Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе! Никада, о никада!, нећу издвојити кошмаре од јаве! Никада! Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло! О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло... Никада!

И обновљени естетика мора поћи од њих, ако мисли да не изгуби ни једну струну лепоте. Ево нас опет у натурализму! узвикнуће неки. Хвала Богу!

Тело ће научити мој живот здрављу и дисциплини, а мисао га је била надражила толико. Ако је покрет све, ако је покрет чак само и врло много, како је наука могла заборавити да изучава и изради једну, што

Тело ће научити мој живот здрављу и дисциплини, а мисао га је била надражила толико. Ако је покрет све, ако је покрет чак само и врло много, како је наука могла заборавити да изучава и изради једну, што прецизнију, механику

и ако не рођен ради себе, ја ћу живети живот ради себе, и ослобађати се несносног не тражећи да то и остали чине. Оваква миса

ја на морал не мислим, нити мислим на то, шта природа хоће од мене, већ је задовољавам много, и тиме своје потребе; а ако ми падне на памет да размишљам - и то размишљање је једно задовољење - смислим да и потребе те саме нису искочиле из

има један део мене кога му је немогуће изменити (ваљда моју животну вредност) при своме преливу преко мене, и да чак, ако га измени, ја ћу имати могућност да ту измену проценим: што је најглавније.

Тако је скоро извесно да онај осмех на лицима породиља, после довршених мука, долази и од чудног задовољства - и ако изгледа невероватно - њиног тела. Рођен сам; на хиљаду сам се начина трудио да то докажем; и још нисам умро.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— кажу отац и мајка. — Дечак га сам мора наћи! — тврдо ће старац Милија. — Од мехура сапунице је тананији! Ако из куле изађе, први ће га ветар одувати као јесењи листак! — штите родитељи дечака. »Да ми за њега нађемо Цвет?

Белим и стрмим путем пође дечак. Нежно га испрати шума, а купинова врежа рече: — Ако ти затребамо, зови! Дечак се само насмеја: ко је још биљке звао у помоћ?

Осмехну се Мајка Вода Ведрану и рече: — Верне пријатеље, момчићу, имаш! Полази својим путем, а ако помоћ затребаш — зови. — Помилова га по глави Мајка Вода и дечак крете, а све му се чини да га невидљива крила носе.

— Можеш их мењати! — човек у црном спусти врећу крај Дрвосечиних ногу. — А можеш их и бацити, ако ти се прохте! — црног огртача и црне капуљаче, наједном нестаде.

На трепавицама му је блистала роса. Можда суза? — Не оклевај! — рече Цвет кратко. — Ако већ мораш ићи — иди! Цвет саже главу, а Капљица скочи на Зрачак сунца, или је то, можда, био невидљиви небески коњић,

Капљица чврсто приону уз свој Цвет. Шта их се тиче пустињски ветар који ваља песак као таласе? Шта мари ако и њих понесе? Капљици се, наједном, учини да с Цветом поново некуд путује, да путу краја нема.. Па и нема!

— рече кратко. — Лепши си и паметнији од свих. Ако те буду гурали — и ти их гурај! Ударе ли те — и ти удари! — жена помилова дечака по глави, поправи му наборе на

Ти је не можеш тражити уместо њега, али попни се на Сунчев Брег и питај Сунчеву мајку за савет. Ако она не зна где је срећа твог сина — нико неће ни знати!

— рече старица и пружи јој огледало не веће од длана, рекавши да таквог није било, нити ће бити. — Ако се у њега добро загледаш и из дна душе нешто пожелиш, огледало ће се разбити, али жеља ће ти бити испуњена!

Коначно се осмели да је запита шта се то с њоме збива, али се жена само осмехну, и помисли: »Можда је ово само сан? Ако и јесте, нек потраје!« Утом се невести између обрва уцрта бора, побеле коса изнад слепоочница.

Задрхта мравица мајка. Бели мрав био је њено дете. Није га се могла одрећи. Зато се обрати племену и рече: — Ако сам ја мрав — зашто се у мога сина сумња? Племе постиђено саже главу, али сенка сумње остаде.

Али, бити близу племена, а издвојен, било је горе него бити сасвим одбачен, јер је онемогућивало пут к другима. Ако би га ико и примио? Небесима и цвећу не припада, а звезде и лептири осећају да није њихов род!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Да јаше — бег да је! И мени да је мило. За кога ја течем? За кога овако стар седим тамо у брдима, у хану?... И ево, ако једанпут у години сиђем овамо, дођем да се на овај свети дан Богу помолим, у веру да уђем, с пријатељима да се видим,

А оном Стаменку кажи: жив да ме не чека, ако и он сада оде од куће и запије се. Ту да је! Код куће! Стоку нека гледа и чува. ВАСКА Хоћу, оцо. (Одлази.

У кога да се поуздам? Кога имам? ТОМА Никога! Све живо помрло!... АРСА Па кога? Зар Тасу кмета? Он, ако оде тамо, или све на мртво име испребија, или и сам с њима заседне, па онда још већи лом, још већа мука.

А пандура ако пошаљем, они га избију; а већ полицају ни да погледају. ТОМА Власт!... АРСА А ја шта да радим? Коме да судим?

ТОМА Власт!... АРСА А ја шта да радим? Коме да судим? Њима или њој? Ако бих њих од ње силом одвукао, у затвор их метнуо? Не иде. Сви су то наши, моји, твоји. А њу?

МИТКА (са чардака): Гркљан, Коштан куде је? Викај гу, бре, и свири ву да дође и да ми поје, зашто ако њума нема, све ће да ве потепам! (Устаје, силази са чардака.) Нећу више овде. Овде ми на старо, на мољци мирише.

(Асану): Асане бре, уз њума ли си једнако? И оца, и мајку, и кудељке и све газдинство остави, сал уз њума да си! Ако, ако, бре Асане, вени, тугуј за њума, јер од карасевдах поголем болес нема.

(Асану): Асане бре, уз њума ли си једнако? И оца, и мајку, и кудељке и све газдинство остави, сал уз њума да си! Ако, ако, бре Асане, вени, тугуј за њума, јер од карасевдах поголем болес нема. Истина, лице ти је циганско, ама очи болне имаш.

ТОМА (унезверено, не могући да дође себи): Па?... а?... То? То? (Окреће се Митки.) Аферим, Митке! Тако! И ако си старији, отац да им будеш, и онда да их поучиш, одвратиш, а не ти још први међу њима... Аферим!

КОШТАНА Други ћу пут! А сада и ја да идем. Јер болесна сам. ТОМА (изненађено): А не... Немој, кћери! Ако те грло боли, узми шербет, росу... Бисер да ти растопим, само да те грло не боли.

Она. Она је научи и да пева и да игра. Ја не — ако сам ја што крив, овде сам... (Показује на врат.) АРСА (Салчету): Говори, вештице! Ти си за све крива!

(Гркљану): Ти ћеш, док си жив, чаршију да ми чистиш. (Салчету): А тебе? Сад, одмах, и то у сахат, у минут обесих, ако за недељу, ону вашу — (бесно) нећу да знам ни како јој је име! — не удате. Свадба, новац, све ћу ја да дам.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

2 Из мојих суза ничу Многи цветови сјајни, А хор се славуја ствара Од уздисаја тајни'. Па ако волиш ме, драга, Све цвеће нек је твоје, И под прозором твојим Нек хор славуја поје.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

саме уметности извесни њени значајни видови могу да се појаве једино на неразвијеном ступњу развитка уметности. Ако се то односи на разне родове у области саме уметности, још ће мање зачудити да то важи за однос читаве области

То би било немогуће ако певач у своје дело не би уносио сву своју душу, самога себе. Сва је ствар у томе што јединка мисли и осећа као

из тога што се она касније, у XИX веку, упоредо са продирањем капитализма и технике, врло брзо гасила и напослетку се (ако одбацимо разне фалсификате) и угасила.

Народни певач као да говори: имали смо некад моћну државу, њеној пропасти највише су допринели великаши издајници; ако сад сви сложно прегнемо, ако међу нама не буде издајника, ми ћемо опет створити своју државу. Како то да се разуме?

имали смо некад моћну државу, њеној пропасти највише су допринели великаши издајници; ако сад сви сложно прегнемо, ако међу нама не буде издајника, ми ћемо опет створити своју државу. Како то да се разуме?

Јунак је дужан да помене бога, а бог обавезан да помогне јунаку. Ако се бог окрене против јунака, онда је он стари крвник.

Друге су у дугом стиху, најчешће од петнаест или шеснаест слогова, с цезуром после седмог или осмог слога (а ако је стих краћи од петнаестерца или дужи Од шеснаестерца, онда са цезуром иза петог или шестог и иза деветог или десетог

Нарочито је истакнут тежак положај у коме се налазила жена у прошлости. Ако је била дорасла за удају, није могла да пође тамо куд би хтела, него куд би била воња њених родитеља и браће, који су

А ако би јој умро муж, она би с великом муком подизала децу, „на преслицу и десницу руку“, или би се преудавала против своје

Момчило немајући куд, уреди војску за бој, с намером да поседне опкоп испред вароши, надајући се да ће се моћи одржати ако успе да га заузме, што би, уистину, не мало и помогло. Али Турци стигну раније и Момчилову војску узбију.

У њој су и све главне побуде њезине. Значајно је да у њој нема спомена о издаји Вука Бранковића. Ако би се рекло да је то зато што је тада у Србији владао његов син Ђурађ, одговорити би се могло да се косовски бој певао

данас прокљувити каквим је начином и како уз косовску епопеју прирасла мисао о издаји Вука Бранковића на Косову. Ако је та мисао прионула уз епопеју истом од XВИ века, у које се време хватају њени спомени у изворима, занимљиво би

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

АЛИ, ОНО ШТО ОСТАНЕ У ТЕБИ ПОСЛЕ ЧИТАЊА (НЕКА СЛИКА, НЕКА ИГРА, НЕКА МУ ЗИКА), ТО ЈЕ ЊИХОВА ВРЕД НОСТ. АКО НЕ ОСТАНЕ НИШТА — ОПЕТ НИШТА И3ВИНИ НА СМЕТЊИ.

Бегунци од куће Не бирају средства Они само седе И смишљају бекства На све стране света У сва лепа места Могу ако хоће Да се сместе сместа Кад чујете негде Да шкрипућу шљунци будите сигурни То беже бегунци Само да се склоне

Тражио сам QУЕЛ’QУЕ ЦХОСЕ QУЕЛ’QУЕ ЦХОСЕ Играо сам на тај лоз На тај лоз Рекоше ми ЧОВЕЧЕ СВРАТИ ОПЕТ ДОВЕЧЕ АКО БУДЕШ ДОБАР ГОСТ НАЋИ ЋЕ СЕ НЕКА КОСТ ЈЕДНОГА ДАНА Једнога дана Пре седам дана Срело се седам Готована Први

одврати ТРАЖИМ НАЧИНА ДА МОГУ РОЂЕНДАН СВОЈ ДА СЛАВИМ Мрављи поглавар извади мапу И жврљну нешто у регистар АКО ЈЕ ТАКО — СКИДАМ КАПУ ЈЕСИ ТВРДОГЛАВ АЛ СИ БИСТАР ОДАКЛЕ СУ ДЕЛИЈЕ Одакле су делије Из вароши Велије Где се једе

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

То је понекад чинио само дјед, а добри стрико, ако би се кадгод и наљутио, тукао је прутом стари гуњ у коме није било дјечака, и карао га: — Ево ти, неваљалче, сад си

— Да знаш, Јованче, она ће нас прва пронаћи, буди у то сигуран. — Како ће нас наћи, ако јој нико не рече? — чудио се мали харамбаша. — Како? Шта ја знам како. Има ти она за те ствари нос.

— И стане уз дрво, гледа нас! — допуни га Јованче. — Буљи као печен брав, и не трепће! — Па неће нас ваљда издати, ако нас и пронађе — поче да га тјеши Јованче. — Е, то већ не знам — искрено признаде Стриц.

Лазар Мачак био је омален пргав дјечак, готов увијек на свађу и бој, ако га само неко наљути. Није се бојао ни много старијих и већих од себе и смјело се залијетао на њих фрчући као срдит

— Ђаволи ме одерали, ако прокисне и за највећег пљуска! — повика Стриц одозго с гране. — Ја ћу читав дан пресједити под овом буквом, па да пада

— Куд си пошао? — окоси се Стриц. — За тобом. — Враћај се одмах. — Нећу! — Враћај се кад ти кажем јер ако те... Стриц попријети шаком и пожури кроз Гај, али мали опет крену за њим. — Марш натраг, чујеш ли!

— сјети се Стриц. Дјечачић се нарогуши. — Шта, ти мислиш да ја не знам ћутати?! Дабогда цркли и ја и Жуја, ако ријеч прословимо!

Плакаћу ноћас док не заспим. Нећу ни вечерати ... само ћу мало грицнути ако буде пите. X Шта је куја Жуја преживљавала оне прве ноћи свог усамљеничког стражарења у логору Тепсији, то би, казано

би одмах трком натраг у логор да узбуни остале, али одважни дјечак брзо савлада први страх и помисли: — А шта ће бити ако је само обични јазавац или нека још безопаснија животиња? Смијаће ми се читава чета што сам стругнуо.

Ђоко Потрк, коме су се по глави вјечито врзмале најчудније мисли, одједном се нешто присјети: — А шта ће бити ако су они јутрос отишли у школу да се предају? —То Јованче никад не би урадио — озбиљно дочека Вањка Широки.

Зашто би се онда предавао? — Е, зашто! — поче да мудрује Потрк. — Ако он учитељу изда гдје се налази наш логор, можда га неће ни тући. Он и Мачак рећи ће да су се покајали, а ми ....

Неки љутит глас дрекну високо из крошње дрвета, на десетак метара испред њих: — Ако то буде истина, одераћу жива Лазара Мачка! — Опет нешто по мојим леђима! — препаде се Мачак.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ВИНО И ЖЕНА Разгонећи тугу ти са срдца, Тко би те туђин И с туштеним мазним речма Могао разблажити и потешити, — Већ ако добро вино И лепозрачна, смешљива жена?

ДОКЛЕ НА ТИХУ ВРЕМЕНУ ПЛАВАШ... Докле на тиху времену плаваш, дотле лађу чувај да је где о што не скрхаш. А ако ли знаш зло место где се хоће насадити, брзина ли је на кладу нанети, дотле уговори и састави помоћнике себи у своме

МОЛИТВА ОНОМ, КО СЕ ОГРЋЕ ХАЛИНОМ СВЕТЛОСТИ Он се одева светом ка ми с хаљином; да одене и нас! Нека нам да, ако н блудним синовом, на наш прст прстен и обућу нам на ноге, ако и нисмо подносили прекодна тегобе и од сунца пече!

Нека нам да, ако н блудним синовом, на наш прст прстен и обућу нам на ноге, ако и нисмо подносили прекодна тегобе и од сунца пече! КАНО ГРОБ ОТВОРИХ МОЈЕ ГРЛО Ти си небесни хлебац, — живи нас!

Грешник — знам да је он у твоме телу ров изрио и ископао, нека да би пао у ту јаму што је учинио! И ако би тамо упао, то не би се разбио; Господин би га подхватио за руку.

Бојим се, не имајући на себи ни честита руха с којим бих пред Господа изашао; бојим се, ако сам и распитивао с богатим младићем Учитељу, што да чиним да бих се спасао?

Од младости до старости не служих Богу, него сам себи. Нити чекам и једнога новца узети плаће. Заштоно ако сам и попословао што мало, и то рђаво и злочесто, са злочести посленици сам се здружио и опак договор ш њима имао; Те

Садање, ако би колико дуго много то злопатење било, хеле опет, опет, кад год, има му крај. Ако не друго, а оно смрт је сваком

Садање, ако би колико дуго много то злопатење било, хеле опет, опет, кад год, има му крај. Ако не друго, а оно смрт је сваком покој.

О, светле све небесне силе, сиђите доле, те са мном се сузно процвелите! Ако сте и бесмртни дуси саздати племенити, да како сам за спасово богонарођење од врла лепог к мени гласоноше

Не малу ето, и с последњом речом утеху имаду родиље, јерно ако и то не достану, двоструко туже. А да ја ли, само једна међу мајци тужна без милости остајем!

ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ ЗА ДОБРУ БЕСЕДУ МОЛИТВА Којано си родила слово божије с плоћу, ти и сад, молим те, роди, ако су ми и погана моја уста, у њима божије слово!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом старе минђуше и баца их на

Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају. И данас, још овако стар, воли хаџи Замфир да задене по коју стару љубав своју.

А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџи

Што ми, драги, не долазиш? Синоћ сам ти долазија, по азбашче пошетаја, алов јаглак изгубија. Ако ми га, драга, нађеш, опери га, прати ми га по чирака Спиридона! — Опрала би, драго моје!

— Такав је тамо обичај. Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче „чича“, а ако још пусти и браду, њега сви зову „попе“ или „дедо“, па ма колико се он на то љутио.

Помишља чак и на старост и болест која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити ако не жена, та верна другарица н сапутница човекова? И он осећа да не може више овако остати!

Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу нити су је водили кад су куда ишли. А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је услове

Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој“. Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне

— Неје те ни срам?... Како збориш то?!... — Ето што?!... чуди се и брани Дока. — Што си лошо зборим?... Ако си прајим кеф, белким сас уста си прајим; ништо, ете, лошо не напраји!...

— рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти га зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу,

А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!

па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оно Зоне Аџијско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко... ГЛАВА ПЕТА Она је управо као нека епизода.