Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дај ми руку, војводо, да је пољубим! — Да се пољубимо, јуначе!... Да се опростимо и алалимо!... Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!... А старешина сам. Можда сам ти кадгод што и нажао учинио..
— То и хоћу!... Него, браћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. И изљубише се као да ће у сватове. — Ја говорим браћи и јунацима... Хоћемо ли да изгинемо?