Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
слуге гологлаве, а пуштени коњи по ливади без седала и без покроваца, нит̓ се чују бубњи ни свирале, нит̓ се вију алаји барјаци.
Што с̓ пуштени коњи по ливади без седала и без покроваца? Што не бију бубњи и свирале? Што с̓ не вију алаји барјаци?“ Вели њојзи слуга Милутине: „Драга госпо, мајко Анђелија, ваљада је господар на ручку, па у здравље пије
и без покроваца, пуштени су да се понапасу, спремају се далек̓ путовати; бубњи били, пак су и престали; вијали се алаји барјаци, дуну вјетар од Фрушке планине, па барјаке земљи положише“.