Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он је, из Беча, снабдевао Босну, Далмацију, Црну Гору и Албанију штофовима. Спремао ме је за свог наследника. Он је тражио да већ тог лета (1912) дођем код њега.
После подне слушам, уштогљено, критику генерала Стоишића, који је, кажу, убијао војнике, својеручно, кроз Албанију. Вели, добро је било. Добро сам отворио ватру, рано сам непријатеља јавио, а нацртао сам врло добру скицу.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЖАЛОПОЈКА 271 ЖАЛОПОЈКА ПРЕД ПРАЗНИМ ТРОНОМ 272 ЖАЛОПОЈКА ПРЕД ПРАЗНОМ КАСОМ 273 НА ШТА МИСЛИМ КАД ПОГЛЕДАМ ПАЛАТУ АЛБАНИЈУ 274 ЧУКУНДЕДА 276 УЧЕЊАЦИ И ЗИДАРИ 278 СПОР 280 КАРАЂОРЂЕ ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА 283 КАРАЂОРЂЕ И
НА ШТА МИСЛИМ КАД ПОГЛЕДАМ ПАЛАТУ АЛБАНИЈУ Пре педесет година, после једног атентата У коме је чувени престолонаследник изгубио главу, У Србију је стигла
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
корача прописно, за репом последње мазге, жмирка и смеши се на питања што падају с разних страна: „Зар је и он прешао Албанију?
За тебе сам Албанију савладао.“ Грми тако Јаћим и јауче да се до неба чује, кад наједном угледа Куманово, и кад угледа Јаћим ово Куманово
шињел који му држава није хтела одузети иза демобилизације, него му га оставила и поклонила вечите успомене ради на Албанију и седмогодишње ратне трећепозивске штрапаце. Само што је шајкачу заменио шеширом, а цокуле ципелама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Не пуштају више путничке бродове да плове око Грчке, због сумарена. И тако сам морао прећи целу Албанију. Једном сам је прешао уздуж, а сад и попреко. Истина, овом приликом на аутомобилу. Али не знам шта је црње и горе.
А шта је све то према нашим патњама кроз Албанију! — Ипак има неке разлике — размишља Војин. — Руски изгнаници ишли су у Сибир невољно, а ми смо пошли на Голготу
И, разуме се, ти си онда „добровољно“ напустио своју породицу и кућу, и пошао у Албанију. Бато! — Море, остави сад то питање!... Рођени смо под рђавим знаком и зато трпи што те снашло. Кипислцауф!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Проносе се гласови о некој важној седници команданата. Причају неки да ће бити офанзива. Други веле да ћемо прећи у Албанију, а одатле у Црну Гору, где ће се успоставити наново фронт. А из суседног пешачког пука отишла је цела једна чета.
Него лечи ти то, ако можеш. — Ех... тхе... лек је прост: не треба им давати да једу толико. — Да се вратимо онда у Албанију, на опорављање — додаје Лука. Болнички аутомобили су свако јутро долазиЛи и односили болесне војнике.
— Вала, да су прешли Албанију, то им не би пало на памет. — Бесни су и сити... Застадосмо пред једном посластичарницом.
3апитах га где је могао да купи „шњур“ кроз Албанију, — Е, ту са једну команду осванем а с другу омркнем... Меркам тако уз пут, па која је више богата...
Чак је и командир пришао и пољубио га. Тек тада је Танасије дознао за судбину својих другова. А неки су и кроз Албанију помрли. Много му је било жао кад је чуо да је Крста возар умро од глади када су ишли преко пиринчаних пола.
— Ја?... Господин потпоручник, па зашто смо прешли четири земље: Србију, Црну Гору, Албанију и Грчку... Ми смо сада као мачке. Бациш је овако, она се дочека на ноге, бациш је онако, она се опет дочека на ноге.