Употреба речи алва у књижевним делима


Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Објесио руке (низа се) као пиштоље. Обрадовао се као сироче сунцу. Оде на јагму као алва. Стегло се као гладна година. Паде као кап. Помрчина као тесто. Право као стријела.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И кришом, тобож младожења да шиље, млади за све то време једнако се слали буреци, алва и шећер. Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Петнаест, шеснаест година, то је доба где се мешају лирске песме, позориште, рвање, циркус, девојчице, чоколада, алва, фини џепни ножић, лепа кравата.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?... — Јок! — обрецује се Зона. — Е, што гу треба алва кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности