Употреба речи алвалук у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Бог ти добро дао! Које нам добро носиш? — Та, добро вам носим, фајн ђувегију са проводаџијом. Припремите ми алвалук, ако буде што. — А какав је то ђувегија? — Фајн; могао би врајли син бити.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

) — навелико (обично у трговини) алатура (лат. аллатура) — мираз, додатак у новцу за издржавање куће алвалук — дар, поклон, напојница, награда алијирт (нем.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МЛАДОЖЕЊА: Ја ћу гледати што је најфиније и најскупље. Сад, збогом! ПРОВОДАЏИЈА: Охо, зар тако? А камо, то јест, алвалук на девојку? МЛАДОЖЕЊА: Ја мислим, кад свршимо. ПРОВОДАЏИЈА: Тако се не добија кадуна.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈОВИЦА: Ништа друго, него за коже! ЈЕВРЕМ: Е, па, дедер сад, немој да му кажеш! Па јеси ли Ти, бре, пио алвалук кад сам их продао? ЈОВИЦА (као бајаги досећа се): Па је л' то за коже било? ЈЕВРЕМ: Није, него за дрењине!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности