Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Није могао бољи, ни трезвенији, ни паметнији цар бити од Александра Великога, док није јошт покорио био Азију и победио Дарија.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кад контроманцирамо, кажу нам да нас зове Константин, брат Александра, цара руског. Изађемо из контроманца, и тек што пођемо у Каменец Подолски Константину царевићу, а кола нам се поломе.
” — Ја спросил графа, чтоби и он од своје стране како код Јего Имп. Величества Александра Всеросијског тако и код други̓ сајузников постаралсја о благоденствији народа серпскаго.
и дао му оно наше писмо, у кому стоји написано: како је једна Серпкиња молила статуу, а мислећи да је жива, императора Александра видила, које је свакога сожаленија и плача достојно. Узе га г.
(Како гласи под датумом 27. априла прошеније на Јего Величество Александра Перваго.) То је дато априла 27. дне. з. маја г.
” — На то император упита ме: „Јесте ли били код императора Александра?” Ја одговорим: „Просили смо, пак нас не пушта к себи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Варош као варош. Зграда као зграда. Цела му је Аустрија личила на касарну принца Александра, у Белграду, која је имала 360 прозора. Личила на капије градске принца Евгенија Савојскога.
га пита, са којом разговара, у сну, као да је пред царским официрима, са нојевим пером на шеширима, у касарни принца Александра, у Белграду, кроз коју је ушао у војску, Павле се, љутито, продера: Родио сам се на Микољдан године 1715.
Оно што је у четвртој чаши било, то је племенити, токајац, самородни. Даје га, кад слави дан Светога Александра Невског. Али, оно, што му је сипао у трећу чашу, на коју је Исаковича, после других, вратио, то је вино толчванско,
Тако им је говорила и жена гувернера Србије, Александра Виртембершкога, принципеса, која је, те године, примила 150 дуката, као поклон.
после оног дана, кад је примио вест да је Петру, у Миргороду, синчић умро, Костјурин је цео гарнизон, у Кијеву, на дан Александра Невског, отерао у цркву.
Кад су сви били звати Костјурину, на дан Александра Невског. Сећао се да је видео те раскошне, татарске, ћилимове на поду, ту велику фотељу, црну, крај зида, у дну, па и
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Дијалекат је по испитивањима Олафа Брока и Александра Белића несумњиво српски језик. За мене је од интереса, што праве поређења са по и нај (повисок, поголем и најголем) и
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
У суседној учионици неко је понављао маршруту Александра Македонског, док се на катедри, у самој равни мојих очију. окретао глобус показујући трудничку облину земље и острва
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Дреі Мускетіре) — „Три мускетара“, роман од француског писца Александра Диме-Оца драстичан (гр.) — груб, снажан, строг, непосредан Ђур (мађ.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Никад му није одговарао одмах. Још док му је брат био на служби код принца Александра Виртембершког, у Београду, био је навикао да га спасава дугова, затвора, после туча, и рана и болести, после ратова.
Тако је и њему треперило пред очима при помисли на идуће дане. Код куће, он је имао слику Карла Александра Виртембершкога, у сребру, емаљу и турмалину, примљену на дар, у време кад је био на служби код њега, у Београдском
отромбољених усана и висећих чакшира, збуниле, и потресле, биле су успомене на Принцезу Мајку, удовицу покојног Карла Александра, која је, у његово доба, била млада жена.
ГРОЗАН, МУТАН БЕЗДАН, ШТО У ТАЈ СУМРАК ОДЕ, НЕ ПОСТОЈИ ВИШЕ И НИЈЕ НИКАД НИ ПОСТОЈАЛО Исакович није био љубавник жене Александра Виртембершког. Она, у Београдском граду, уопште, и није имала љубавника.
Знали су да је Исакович био љубимац, као и цео Дунавски полк, на двору Александра Виртембершког, па су сад чекали, као на неко чудо, да виде: је ли остао код Принцезе незабораван?
Сањао је да удаје кћер, што имађаше дивни лик и стас Принцезе Александра Виртембершкога, али из онога доба када беше млада и не оваква какву је виде недавно.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³⁶ Ђорђевић, Т. Р., „Српске народне игреβ (1907), Наш народни живот, том 4, Београд 1984, с. 26—94. ³⁷ Ивић, И. анд Александра Марјановић (Едс.), Традитионал Гамес анд Цхилдрен оф Тодаy, 1986. ³⁸ Хуизинга, Ј.
Маретић, Т., Наша народна епика, Нолит, Београд 1966. Марјановић, Александра, „Тхе Тхеоретицал анд Метходологицал Проблемс Цонцернинг тхе Пројецт он Традитионал Гамес“, у: Традитионал Гамес анд
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Опсада је тако трајала четири-пет дана, и у томе се прочу да је воља цара Александра да преда Боку ћесаровцима, а они да ће је предати Французима!
— Бокељи отправише у Петроград архимандрита Вучетића и још тројицу, не би ли умолили цара Александра да не уступи Боку Французима, но да је придружи Црној Гори!
“; натписи бјеху крупни, те се могаху издалека читати; над њом вишаху „естампе“, слике Наполеона, Александра, Франца, великог дуке Карла, Кутузова.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1844. долази у Србију, и 1845. је васпитач кћери кнеза Александра Карађорђевића. Српска влада га често употребљава у дипломатским мисијама и у пословима националне пропаганде. Око 1848.
Поглед на поезију и њен утицај на човечанство. Од његових превода вреде помена: драма Наполеонъ Бонапарта (1850) од Александра Диме Оца и Историја француске револуције (1863) од А.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
А кад је био штогод зле воље, само би кисело премјерио уштогљеног Американца, гвирнуо у малу слику краља Александра, задјевену у ћошак Вилсонова оквира, и прожвакао: — Цвикераш један, цвикераш други, нема теби, мој Лазо, вајде ни од
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пази само: и Наполеона; јер шта му вреде све оне Свете Јелене и ти фазони, и Александра Македонског, и Фјодора Шаљапина — ко сад пева све оне опере у којима је био главни, и где је оно силно цвеће које је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дужности водника су описане у „Правилу службе“, а даља упутства добићеш од потпоручника Александра. Јеси ли разумео? — Разумем!... Господине капетане, бићу тако слободан да вас замолим...
— Живље, живље!... У запрежнице! — чуо се глас потпоручника Александра. Сељаци, већ преморени, застрашено су одмицали и остајали покрај пута...
— Не питај, све изгибе. Онда опет застадосмо. Видимо како напред јуре ордонанси. Позваше и потпоручника Александра у извиђање. Војници ћуте. Када за моменат престану пуцњи топова, језива тишина завлада око нас...
— Овам’ те, ’тицо, овам! — зачух глас потпоручника Александра. Погледао сам у правцу где су и остали војници гледали и смешкали се.
доживљавао је Таса често, зато устукну један корак и забаци главу уназад, да би повећао одстојање од руке потпоручника Александра. — Стани! — грмну потпоручник.
Мучило ме је љубопитство да видим где су њихови ровови и како изгледају. Замолих Александра да одемо на брег и видимо. Приближили смо се тако командантима, међу којима је био и наш командир.
Спустих дурбин, а пред очима ми замагли. Да ли је могуће? — Виде ли?... Они погибоше! — запитах Александра. — Наравно, ако нећеш ти њих, они ће тебе. Заиста... наравно.
Поред пута угледам силуету коњаника и чујем глас потпоручника Александра. — А, је ли, па... како ти, снао, без човека? — Е, шта ћу, кад се мора... Ја се наједном раздремах.
Сетисмо се тада и потпоручника Александра. И он нам испрекидано, под утицајем страха, исприча: — Наређено ми је да на обалу пренесем муницију за четврту
Уђосмо између топа и предњака каре, опустисмо дизгине и запалисмо цигарете. Запитах Александра за Јелу и да ли је и она међу овим народом. — А, да ти причам!
— Потпоручник Александар, јашите! — проговори строгим гласом. А на првој раскрсници, остави самог потпоручника Александра. Кривудали смо преко поља, покрај неких врзина, остављајући на свакој раскрсници по једнога...
Милутин два пута удари Александра прстом у груди. Александар се чисто нарогуши и застаде. Као да је оно Милутиново: цап, цап, и уз то удар у груди, у
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ. Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
пријатељ, романски епископ, наложи ми, кад дођем у Саксонију, да примим у моје надзиратељство његова | два младића Александра Ђиуку, синовца његова, и Герасима дијакона, које је био пре мене тамо послао.
воду черпе и себи ноге пере, док му притом жена његова хлеб меси и вечеру готови, а, у исто време, посланици Великог Александра од јутра до мрака за њим пристају, моле га и заклињу да не чини Александру такове обиде не примајући сто [х]иљада
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
данашњом Француском улицом, све до Видин-капије која се, по прилици, налазила ту где је, у Душановој, сад црква Александра Невског.
Та се прашина, без престанка, расипа граничном, готово неприметном линијом која од Трга Републике до цркве Александра Невског, и даље, следи дуж којом је некад, од Стамбол до Видин-капије, и даље, пролазио шанац.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Александриски Музејон, зборно место научника из свих крајева некадањег царства Александра Великог, био ми је добро познат. Годинама сам прикупљао све што сам о тој ненадмашној школи могао да дознам.
Само дванаест година учио је Аристотелес ученике своје школе, јер чим стиже у Атену глас о смрти његовог питомца Александра, мораде он, оптужен од својих завидљиваца и непријатеља, због јеретичког учења, напустити незахвалну варош да се она,
Чеда муза, одабрана војско ума, ја ћу са вама да васпоставим царство Александра Великог! „За то сам вас из свих покрајина тог некадањег царства окупио овде да у овом нашем граду скујете, прикупите
беше мајсторско дело дипломације Филаделфове и камен темељац његових далекосежних планова о васпостављању царства Александра Великог. „Зашто плачеш?“, запита он своју ћерку. „Зато што имам срца!“, рече она одлучно и погледа му право у очи.
сазда и попуни славну музејску библиотеку и позва у своју престоницу научнике из свих крајева некадањег царства Александра Великог.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Према обавештењима, требало је подићи још једну нову зграду која би се назвала Хамилтон Хол, у част Александра Хамилтона. Када сам то сазнао, одмах сам прочитао биографију Александра Хамилтона.
Када сам то сазнао, одмах сам прочитао биографију Александра Хамилтона. Може се замислити како сам био одушевљен када сам прочитао да је Хамилтон напустио студије на првој години
Мало је ствари које су ме тако одушевиле као живот Александра Хамилтона. Сваки млад Американац који се припрема за колеџ требало би да прочита биографију Хамилтона.
Од тог дана моји другови су ме звали по имену и опходили се према мени као да сам истакнути потомак Александра Хамилтона. Моја победа у грчком језику и математици за њих није значила ништа, зато што је то била само лична ствар,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Из садржаја поменутих књига – на предлог професора Александра Јовановића (осведоченог познаваоца и поштоваоца Петковићевог дела) – сачињен је овај избор, који је задржао наслов
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
у кнежевину Виртемберг, за официре је приређен пријем на двору принца Евгенија и његове мајке принцезе, удовице Александра Виртембершког, код кога је у Београду млади Вук Исакович био у личној служби.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
СМРТИ 77 ПОБРИ СТЕВИ КАЋАНСКОМ 79 ПОБРИ СТЕВАНУ КАЋАНСКОМ 82 УЖАС И НЕВОЉА У ЗАГРЕБУ 86 ШТА СЕ ЧУЈЕ 88 НА ГРОБУ ЧОВЕКА АЛЕКСАНДРА 91 ЗА ГИРФИЛДОМ 96 ГАРИБАЛДИЈУ 99 ВИКТОР ИГО 101 СПРАМ МЕСЕЦА 103 НА ГРОБУ ФИЛИПА ВИШЊИЋА 106 У СПОМЕН ЈЕДНОМ
како им год драго. »Стармали« 1883. НА ГРОБУ ЧОВЕКА АЛЕКСАНДРА Кад сви већ сузе исплакаше своје, И оне збиљке кâ и крокодилске, И кад се тужне заставе увлаче, И оквире црне
) Абуказем, тако се потписује познати српски књижевник др. Илија Огњановић. Антипатер, војвода Филипа и Александра Маћедонског. Он победи Атињане код Краноне (322), па заузе и расели Атину. антипод (грч.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1817. У истоме Забавнику штампане су још две Витковићеве песме, Надежди и Мог Александра песма; прва од њих је са пуним именом писца, а друга је превод познате Витковићеве првобитно на мађарском написане
децембра 1842, ч. 94, 385а, забележиле су како је ову песму „на дан миропомазанија књаза Александра свако грло у Београду певало”. Исте те новине у ч. 10. од 8. фебруара 1842.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Почетак послератне драме, међутим, означио је Небески одред (1957) Ђорђа Лебовића (1928) и Александра Обреновића (1928). Мрачне сцене из нацистичког логора и ликови који су изгубили људске особине приближавају Небески
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Зато имамо довољно времена да прошетамо по вароши. Овај велики маузолеј, то је Сома; он чува земне остатке Александра Великог и упокојених чланова краљевске породице.
“ определили Александра да своју славну варош подигне баш код острва о којем је певао његов најмилији песник. Тако је дух Хомеров учествовао у
био са астрономијом Халдејаца - Вавилон је у оно доба стајао под госпоством Селеуковаца, потомака једног од војсковођа Александра Великог - добро упознат, па је на тим старим темељима подигао зданије своје науке.
Али их охрабри друга бутеља. Проструја их топлота њихове јужњачке крви, и понесе полет младости. Са поуздањем Александра Македонског, они су већ тражили ширег попришта своме раду. Уз трећу бутељу, донесе им келнер стране новине.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А кад забораве, шта ти ту нема: Свети Сава и ђаво; Индиски океан и галије Александра Великог; поља, мора, буре, тамнице. Полудео и кромпир, сабио се уз ограде; Сава је те јесени вадио груде с муком
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници се поздрављају са мном срдачно. Али нема многих, па ни Александра, ни батеријског наредника, не видим ни Траила, ни Танасија...
је у разним крајевима света, док је село Неокази, прилепљено за спржену земљу, живело истим животом као и за време Александра Македонског. Данас смо ушли у ово село ми. Наоружани војници са шлемовима на глави и тешки топови.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Из историје је познато да се Душан оженио Јеленом, сестром бугарског цара Јована Александра. Тодор везир је Душанов доглавник за кога не зна историја; певач га назива везиром зато што су тај назив носили
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Однеше ту профунту пред Александра крваву; кад он виде то чудо, со тога прознаде, јер без голема боја и крви, град не може се узети.