Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
читали и наизуст знали, но о том тако и толико говорити нису знали ни могли, разве само они који су се у Атини или у Александрији учили.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
АРИСТАРХОС СА САМОСА Беше то у Александрији за време владавине Птолемаја ІІ Филаделфа, благог једног дана позне јесени. Тог дана, већ од раног јутра, имађаху сви
и употребљава у свом великом астрономском делу једно посматрање неба, извршено године 280 пре Христа од Аристарха у Александрији и, пошто том приликом Птолемајос говори и о школи Аристарховој, сигурно је да је те године Аристархос као млад, ваљда
изражава укратко овом реченицом: „Аристархос са Самоса, рођен после 310 године пре наше ере живљаше и дејствоваше у Александрији између година 280 и 260; не зна се где је и када је умро“. То је све. Мало, врло мало!
Доба боравка Аристарховог у Александрији, како је оно саопштеним подацима утврђено, а које сам у својој причи ради живље и драматичније радње сузио на краћи
Тако је некако изгледала и она препирка у старој Александрији. У њој су се противници Аристархови стално позивали на суд Аристотелов да његовим звучним именом ућуткају своје
Као што знамо из „Алмагеста“, вршио је своја астрономска посматрања године 146 пре н. е. у Александрији, а двадесет година доцније на Родосу, највећи практични астроном старога века Хипархос из Никеје.
Архимедес се задржа подуже у разговору са Еуристеном. Он сам је био у Александрији на студијама и провео онде најлепше године свога живота. Тема за разговор беше у изобиљу.
Све три се повукоше у један угао дворане. „Знам све!“, шапну им риђокоса. „Архимедес има у Александрији своју велику љубав“. „Своју љубав!“, узвикнуше обе друге на глас. „Не вичите толико! - Знам и како се зове“. „Како?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
У Друштву беше и Спаса Чемерикић. Спремио се да са Димишем Мишетевићем види Лондон. Био је у Цариграду, Александрији, Трсту и Бечу. Хоће под старе дане да опроба Трговачку срећу и са далеком престоницом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Они разапињу сва једра лађе, а и веслачи, разбуђени, напрежу своје мишиће, и наша лађа јури као стрела ка Александрији. Чудна је то варош!
Соба до ове чува резултате астрономских радова извршених у самој Александрији. Најстарији су од њих радови Аристила и Тимохариуса, а најславнији су Аристархови.
И ја помишљам на то да Вам пошаљем некакав леп поклон који би Вас потсећао на нашу посету Александрији. Али ја сам нити сам вештих руку, нити особито довитљив у питањима поклона.
он и Александрију, једну тачкицу; и њу веза у мислима са Сунцем, па поче расуђивати овако: Троугао чији врхови леже у Александрији, Сијени и у центру Сунца, чудног је облика.
до центрума Земље, он ће се онде поклопити са углом што га склапају између себе полупречници Земљини повучени ка Александрији и ка Сијени. То следује из паралелитета оних двеју права и из 27. става прве књиге Еуклидове.
Он мораде поново сести. У мислима је гледао пред собом Земљину куглу са њена два полупречника ка Александрији и ка Сијени. Угао између њих сматрао је већ као потпуно познат, па је по површини куглиној повукао лук од Александрије
Сунца од зенита александриског у подне најдужега дана, онда када је то отстојање најмање и када вертикални стубови у Александрији бацају најкраћу сенку.
Нама, драга пријатељице, после наше посете у Александрији, учињене 19 година иза овога догађаја, сада је све јасно: Главна одредба хришћанских календара, увађање преступних
Цезар искрцао се, у потери за својим побеђеним противником, Помпејем Великим, са својом малом али одабраном војском у Александрији. Ту је затекао египатску краљевину у стању расула, а наследнике Птолемеја XИИ у свађи.
Од свих зданија која смо, драга пријатељице, видели приликом наше посете у Александрији, не остадоше ни рушевине. Једино она два староегипатска обелиска очувала су се; један од њих стоји сада у Лондону, а
које је године 392 дало себи толиког маха да је, као вихор, уништило сва дела грчке уметности и науке, нагомилана у Александрији, па и наш дом. То је био страшан дан.
То је био страшан дан. Већ рано изјутра чусмо да се по Александрији купе руље да разоре и униште све трагове јелинске културе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кано курјак с кожом вала нам плаћати, ка и ономе у Александрији што му се је јагњећа глава у торби претворила у човечју, канда јако одсечену главу, на сред пијарце међу толиким