Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ах! — присети се наредник, и слеже срамежљиво раменима. — Добро... мајка ради у пољу. — А ћерка? — и очи Александрове засијаше. — А... ја! — наредник као да се једва присети. — Она је, овај... болесна и лежи. — Ене, а од чега?
А данас треба бранити пешадију, те се распињемо на све стране. И изненада ми падоше на памет речи Александрове: „Заглавићемо данас будак“.