Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Александар се чисто нарогуши и застаде. Као да је оно Милутиново: цап, цап, и уз то удар у груди, у свести Александровој изазвало живу представу. — Кога бре? — Молим, ти ћеш и онако умрети, па зашто да се мучиш?!