Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— па сам видно војску где се спрема на Турке, па сам узео нешто барута и један добош и отишао сам кнезу Алекси те кренуо народ и Турке растерали.’ Цар нешто рече немачки — а он се поклони па оде.
А он одговори: „Ја сам и сам пошао, и ово жито хоћу да носим јербо у нашему крају нема леба. А што је Алекси за тим стало? И тако га поздравите”. Оде преко Колубаре.
Овај Василије био је родом из села Паљува нахије ваљевске. Кад дође игуман Жарко моме оцу Алекси и каже му: да је прешао преко Љига некакав Петар Мутњанин са 20-30 момака и по боговађској нурији бадјава једе, пије,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И самом Ивану беше врло тешко. Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... Дођоше кући. Алекса је ишао напред.
Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором... И свих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... Сима је чепркао.
А напољу је свитао дан.. Прођоше три месеца у Тузи И жалости. Алекси је освртао један дан као и други... Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима.
— Благослови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. Попа трже руку. — Бог те благословио!... Шта ћеш? Алекси се стеже грло. Он поче грцати: — Оче!... једно ми унуче болесно... Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...
дете... Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву... За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.
Ваљда хоћете да вам га прстом показујем?... Ја... И Маринко се сруши као подсечен пањ. Алекси само јурну крв у главу. Он не знаде шта учини. Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож...
Турчин се мало замисли. — Мислим нешто — рече после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси. Он је сјетан, невесео. Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... — Немој, ага! Ти га не познајеш.
— Ама, кога то? — Зар вас није навратио да пљунете у лице једном од најчеститијих људи, Алекси Алексићу? А?... — Али, Алексин... — Срамота, попе! Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!...
— Јест, како ћемо? Обојица сагоше главе. Поћуташе, поћуташе, док тек рече поп: — Хајдемо њему! — Коме? — Алекси. — Алекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? — Нисмо имали право.
Обојица сагоше главе. Поћуташе, поћуташе, док тек рече поп: — Хајдемо њему! — Коме? — Алекси. — Алекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? — Нисмо имали право.
Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... Онда приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: — Устани. Алекса се диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити...
— Све претурите!... Турци се разиђоше по одајама и зградама... — А је ли ти, матори? — рече Крушка Алекси. Алекса диже главу. — Ко ти је био овдје? — Није нико. — Лажеш! — рече Турчин. Алекса не одговори ни речи.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ВЛАДА 332 ПЕСМА 334 ПЕСМЕ КЊИГА ПРВА: ПЕСМЕ СУНЦА Пријатељима Алекси Шантићу и Атанасији Шоли СЕНКЕ ПО ВОДИ ЗАЛАЗАК СУНЦА Још бакрено небо распаљено сија, Сва река крвава од
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кроз коју годину и то се заборавило. Ударише сто батина попу Алекси Гаћеши, на клупи, у Огулину! А да им, овај свет, улепшају, ђенерали су садили дудове поред пута. Дудове у Банату.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Поносито је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду), па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Но како ми је било кад сам кући дошо и ове тантузе нашао. (Проспе ú по асталу.) МАРКО: Шта? МИТА (тајно Алекси): Ето ти твоја шпекулација! БАТИЋ: Свуда сам лопова тражио, и јошт га једнако моје слуге траже, но бадава.
МАРКО: А, Батић остаје моје дете. БАТИЋ (Алекси): И тако смо готови? АЛЕКСА: Совершено. БАТИЋ: То ми је мило. Само ћу ја полицији јавити да претресе мало тога
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
смисли: како је у интересу и једном и другом што је могуће жешће подстаћи, подбунити, управо распалити у Лепиру Алекси, колико Талијином, толико и своме личном пријатељу и уметничком колеги, ону силну страст за даске што су увек значиле
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Чиновницима.) Па припитајте га и ви штогод; ја већ не умем да се сетим шта још да питам. ВИЋА (Алекси): По чему си ти посумњао да је тај младић сумњиво лице? ЈЕРОТИЈЕ: Дабоме, по чему си посумњао?
'Ајде покажи се! МИЛИСАВ (важно Алекси): У којој је соби? АЛЕКСА: Соба број четири. МИЛИСАВ (размишља најпре, затим узме штап од Алексе и казујући план
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Мемед-ага говори Алекси: „Не могу те, Алекса, пустити, да ми дадеш и сто кеса блага!“ Ал’ бесједи Бирчанин Илија: „Господару,