Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹³⁶ Зечевић, С., исто, с. 123—126; Ђорђевић, Д. М., исто, с. 417. ¹³⁷ Николић, В. М., „Некрштенци“, Караџић, 12, Алексинац 1901, с. 247. ¹³⁸ Милојевић-Радовић, Добрила, исто, с. 245; Караџић, В. С.
239. ¹⁴⁵ Чајкановић, В., исто, с. 211; Вулетић-Вукасовић, В., „Вјештица у веровањима Јужних Словена“, Караџић, 10, Алексинац 1901, с. 187; Бановић, С., исто, с. 194. ¹⁴⁶ Братић, Т. А., исто, с. 289. ¹⁴⁷ Ардалић, В.
171. ¹⁵³ Остојић, Т., „Чарања и врачања у осамнаестом веку“, Караџић, 8—9, Алексинац 1901, с. 158. ¹⁵⁴ Драгичевић, Т., исто, с. 455; Вукановић, Т., исто, с. 199-200. ¹⁵⁵ Лилек, Е., исто, с.
, Остала је реч, СКЗ, Београд 1988, с. 323. ⁹ Дунђерски, Ј., „Из народне медицине у Сентомашу у Бачкој“, Караџић, Алексинац 1901, 6—7, с. 130. ¹⁰ Николић-Стојанчевић, Видосава, Врањско Поморавље, СЕЗ, ЛXXXВИ, Београд 1974, с. 426.
Р., „Клетве“, Караџић, 1, Алексинац 1899. ²⁴ Продановић, Ј., „Клетва у нашој народној поезији“, Књижевни север, 4, Суботица 1928; Атанасијевић, Ксенија,
, Чојство и јунаштво старих Црногораца, Цетиње 1968, с. 156. ²⁸ Богдановић, Л., „Српско народно благо“, Караџић, 8—9, Алексинац 1900; Ђаповић, Л., исто, с. 81; Врчевић, В., Низ српских приповједака, Браћа Јовановић, Панчево 1881, с. 100; Уп.
, Путови културе, Матица хрватска, Загреб 1960. Богдановић, Л., „Српско народно благо“, Караџић, 8—9, Алексинац 1900. Богишић,, В., Зборник садашњих правних обичаја код Јужних Славена, ЈАЗУ, Загреб 1874. Богишич, В.
Вулетић-Вукасовић, В., „Вјештица у Јужнијех Славена“, Караџић, 10, Алексинац 1900. Вулетић-Вукасовић, В., „Старинске здравице у Конавлима“, Караџић, 11, Алексинац 1901. Вунт, В.
Вулетић-Вукасовић, В., „Старинске здравице у Конавлима“, Караџић, 11, Алексинац 1901. Вунт, В., Психологија народа, И, шапирографисани превод Б. Марковића, Београд, 1970. Вукосављевић, С.
Дунђерски, Ј., „Из народне медицине у Сентомашу у Бачкој“, Караџић, 6—7, Алексинац 1900. Дучић, С., Живот и обичаји племена Куча, СЕЗ, 48, СКА, Београд 1931. Душанић, С.
Ђорђевић, т. Р., „Девојачка невиност“, ННЖ, 1, 1984. Ђорђевић, Т. Р., „Клетве“, Караџић, 1, Алексинац 1899. Ђорђевић, Т. Р., „Из наших народних пословица“, ЗРЕИ, 4, Београд 1950. Ђоровић Д. Ђ.
Николић, В., „Некрштенци“, Караџић, 12, Алексинац 1901. Николић, Р., „Представа жене на надгробним споменицима“, Расковник, 20, Београд лето 1975.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
варошице Алексиначке Бање; ту прође кроз бањски кланац, па се опет подели на двоје, један крак окреће југоисточно на Алексинац и Делиград, а други југозападно иде на Параћин, где се свезује са главним цариградским друмом, који води од Београда
да у згодном теснацу (кроз који, као што већ споменух пролази друм и иза кога се одмах грана удвоје, те води један на Алексинац а други на Параћин) брани продирање Турака на Алексинац и Параћин.
друм и иза кога се одмах грана удвоје, те води један на Алексинац а други на Параћин) брани продирање Турака на Алексинац и Параћин.
Наслон Хрватовићевих положаја пред Бањом био је Алексинац, око 30 километара удаљен од Бање и свезан с њом доста добрим путем.
положаје, па це упутити правце Параћину и Ћуприји, што би принудило главни део тимочко-моравске војске да напусти Алексинац и Делиград, да се у брзим маршевима повлачи Параћину, где би је Турци, пошто располажу много већом коњицом, сустигли
одакле би пребацио мостове преко Мораве, ступио ца Сајибом у свезу, па онда удружени повели заједнички нападај на Алексинац.
Мени рече да спакујем најнужнији део штабне архиве, па кад се крене штаб, да идем и ја у Алексинац. Док се штаб спремао узруја се и делиградска војска и замало, па је све било на ногама и под оружјем.
Код Нерићевога хана (механа на путу из Делиграда у Алексинац) сустигосмо оне батаљоне што су марширали за Алексинац. Ђенерал рече војсци неколико одушевљавајућих речи, па онда
Код Нерићевога хана (механа на путу из Делиграда у Алексинац) сустигосмо оне батаљоне што су марширали за Алексинац. Ђенерал рече војсци неколико одушевљавајућих речи, па онда пођосмо даље.
па хајдете да учинимо овако: ја ћу узети сабљу, а ви крст у руку, па кад она војска, што маршира за нама, стигне у Алексинац и пође у бој, ми да идемо пред њом и да је одушевљавамо нашим примепом и беседама! Пристајете ли?
Наши губитци прилични — артиљерија се одликовала. И тако, Али-Сајиб је стао ногом на српску земљу. В Алексинац, ноћ од 7 на 8 август, 1876 год. Ноћу између 7 и 8 августа добивена су многа извешћа: с левога крила (од св.
Беницки са једним батаљоном) — па онда да удруже своје силе и слошки нагрну на Алексинац. Услед ових извешћа разаслате су на разне стране наредбе које су имале све један карактер: да команданти са својим
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(ГЗМ, 2, 1890, 315; 6, 1894, 800; ЗНЖОЈС, 5, 95; СЕЗ, 19, 222); »истерују црви из зуба« (Караџић, 3, 1901, 167, Алексинац); ‹њоме се лечи› и окобоља (ГЗМ, 3, 1890, 315); болесне сисе код породиље (СЕЗ, 19, 112).