Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Божур. У Ресави даје се нероткињи »сасушени цвет божура« да би родила мушко (ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 174). Бор. У Алексиначком Поморављу о славама и заветинама пева се песма: »Насред села зелен бор, Ту се купи леп сабор.
У Алексиначком Поморављу — у врачању ради млека домаћица уочи Ђурђевдана млеко »подсири у ведру« и стави га »на један велики бусен са
л. одвезује се од чини (ЗНЖОЈС, 42, 1964, 402 идд); у Алексиначком Поморављу, по аналогији са житом, »божјом брадом« се назива и последња гиџа у винограду, са које грожђе »смуљају и
прутић да држи у руци, а она провуче дојку кроз бушан колач или погачу (СЕЗ, 58, 1948, 266). У Алексиначком Поморављу, у М. Дреновцу, сваке године деветог уторника по Божићу, пре сунца, сви становници (од времена кад је владао
низ трпезу домаћин свадбе, дјевер, кум и војвода« 26, 1977, 246). У Алексиначком Поморављу ј. је саставни део обреда са колачем званим »саборник«, који меси уочи свадбе у младожењиној кући девојка
око бунара, и закити га босиљком« (ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 197). У Алексиначком Поморављу уочи Св. Андреје, ради врачања, кува се к.
био висок и да би се клипови укрштали (СЕЗ, 70, 1958, 543); у Алексиначком Поморављу слично врачање зове се: »лера« или »леро« (последњи струк сви заједнички загрну земљом, оките га најлепшим