Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко запева. Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила. Стојан пише књигу Алилу: Ој, Алиле, кладушко копиле! Што се, курво, по Кладуши ̓валиш Да си мојој кули долазио, На чардаку Анђу обљубио?...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.
И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу: — Алиле, бре, земља да игра, тако да свираш!
— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговара, и сигурно понова Алилу лепи новац. Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
своје песме уз гусле и тамбуру, час удвоје, час мале и кратке конге, час опет дуге десетерске јуначке песме о Мују н Алилу на арнаутском језику.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Па је трећу књигу накитио, те је шаље на турску Кладушу — на кољено Хрњи Мустаф’-аги и његову Гојену Алилу: „Ето књига, два брата рођена! да сте брже мени на Удбину у суботу која прва дође!
И одоше на Црвене ст’јене. Кад изишли на Црвене ст’јене, ондар Мујо говори Алилу: „Де се попни јели на кичицу, и понеси дурбин од биљура, па му пружи седам кољенаца, наслони га на јелову
62 ЈАНКО ОД КОТАРА И МУЈИН АЛИЛ Књигу пише од Котара Јанко, те је шаље у кршну Кладушу, а на руке Мујину Алилу: „О Турчине, дијете Алиле, тебе вале по кршној Кладуши, мене вале по равну Котару, но ми дођи на мегдан јуначки, да
Кад Алилу књига допанула, стојећи је Туре проучило, па се скиде низ бијелу кулу, невесело по авлији шета, подметнуло руке под паз
с њима ка кршној Кладуши, а под моју под вренђију кулу, јера зове од Котара Јанко та Алила на мегдан мојега, да Алилу будеш у невољу“.
с њима ка кршној Кладуши, а под моју под вренгију кулу, јера зове од Котара Јанко та Алила на мегдан мојега, да Алилу будеш у невољу“.
Јанко скиде копље са рамена, упусти га у прси Алилу; но је Туре јунак на мегдану, у руке му копље уватило, пребило га на дв’је половине, па потеже копље костоловку, на
другом јуриш учинише: ману Алил, а дочека Јанко, на мач оштру сабљу дочекао, на двије је поле пресјекао, и Алилу руку обранио, рука паде у зелену траву; други пут га ударио Јанко, удари га по бијелу лицу, одс’јече му лице до