Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ово дете, именем Алија, постане с временом први царски везир. Ови имађаше у двору свому једну собу у коју никога не пушташе, но сам сваки дан
Каже му ови совјет родитеља свога. Тада цар загрли га к прсима својима и, са сузам у очима, љубећи га, вопијаше: „Алија, предраги Алија! Ти си божји човек! Ти си столп царства мога!
Тада цар загрли га к прсима својима и, са сузам у очима, љубећи га, вопијаше: „Алија, предраги Алија! Ти си божји човек! Ти си столп царства мога!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сад четири дахије Мемед-ага Фочић, Мула Јусуп, Кучук Алија и Аганлија постану и преко везира почну владати, и што годе они напишу и заповеде, то је везир Хаџи-Муста-паша својим
) Чује то и Пореч-Алија, муселим ваљевски, узме ваљевске Турке, оде на Уб-касабу, крене све Убљане (Турке) и жене и децу у Ваљево посели, и
па се са њим затворите, а ми ћемо јемачно доћи на вас; а знајте да је јачи цар и сав народ него твој Пореч-Алија”. — То слуша Ђорђе Крстивојевић из Забрдице, кмет, који је дошао с новим кнезом Пејом, пак рече: „Чујеш, кнеже Пејо!
Ја њи̓ оставим у Пошара и Јасеници, да они купе што више војске, и да чувају да не би Пореч-Алија ударио у вилајет и да имаду споразумије са кнезом (Николом) Грбовићем, Кедићем и Миливојем а ја отрча̓ да донесем
Кад Турци то виде, онда Пореч-Алија заповеди, те се све куће око његове камене авлије попале, да би пушкама плац учинио, и тако се на ноћи чини да се сво
а тако и они учине, па онда искрено ми кажу: „Ми смо — веле — прекјуче ударили на Јагодину, а нисмо знали да је Кучук-Алија с крџалијама дошао, и ту нас Турци разбију, и Јагодину оставимо, и отишао је Црни Ђорђе по оном крају искупљати
Ја те ноћи препишем она писма и дам копије да они Црном Ђорђу даду, и тако ја опет дођем у Шабац. Овај Кучук-Алија, четврти дахија, како је видно да се са Србима умирити не могу, узме многе новце, проведе га неки кнез Максим из
једно сто момака; и кад по пољу види војску, мислио је да је наша, јер није се надао Турцима с оне стране; док Кучук Алија нападне тући, а није ни у њега млого више војске било.
Црни Ђорђе са оно момака тукући се с муком у планину измакне, а Кучук Алија уграби црвени ћурак Црнога Ђорђа, однесе у Крагујевац и каже: „Рајо, ја сам Црнога Ђорђа погубио, и ево му ћурка”.
А наши не знали да је ту с крџалијама Кучук Алија, и тако ударе на Јагодину и буду разбијени. Како је Кучук-Алија наше од Јагодине одбио, крене се Београду, но Васа
А наши не знали да је ту с крџалијама Кучук Алија, и тако ударе на Јагодину и буду разбијени. Како је Кучук-Алија наше од Јагодине одбио, крене се Београду, но Васа Чарапић дочекао га код Белог Потока око Авале и више од 100 глава
Све четири дахије седе у граду и излазе на бој са крџалијама, које је Кучук Алија под плату довео. Ми смо имали плаћена пријатеља у Земуну, и како разбере да ће Турци сутра на нас ударити, он дође
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— упита харамбаша. — Турчин!... Другог имена не знам, а и што ће ми!... Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!... Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...
— упита Маринко, па му се безобразно унесе у лице. — Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име. Маринко се окрете субаши: — Ето га, ефендија!... Чуј шта ти у очи говори!...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Пусто умље амо га занело, Српско зрно срце му разнело. Паде Мемед и паде Алија, Уједе и она српска змија, Паде, брате, млади Мустај-ага, На дому му оста љуба драга, Љуба, брате, једва доведена,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Почиње селидба. Дофурава и носач Алија на трициклу, па наша фамилија товари своје прње. Комшилук се проводи као луд; сви су на прозорима — први ред балкона,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Што ће бити, ко ће угодити? Срб и Турчин не слаже се нигда, но ће приђе море ослачати. СВАТ ТУРЧИН Држ, Алија, курвино копиле, Котарке се младе разбјежаше!
Чујасте ли како се појаше? Залуду се недружина друже, све некакви приговори стари: Милош, Марко — Мујо и Алија! Приправља се, док одједном пукне; већ превире кȁпа на све стране.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
бјеше да посјече бега, али овај опали из своје шешане па хитро из обје кубуре на Марка, а у исто вријеме повика: „А, Алија и Мујо, црн ви образ! зар ме остависте?“ Олово пови Марком.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Мила мајка своју ћерку кара, Ћерку кара, неви приговара. Мујо умро, Бојчић обољео: Сам Алија војеват’ не море. На дв’је гране није добро стати: Рачваст колац у земљу не иде.
— Убоде ли се, Мујо? — Срце ми га зна. — Циганине, ти и у неђељу кујеш? — Па какво ми добро видиш? — Црн Алија, црн ти си ми, синко? — Црна си ме и родила, мајко! — Шта ти чини отац? — Клања. — Шта ти чини мати? — Крсти се.
О ТУРЦИМА Алија, ђе је Арбанија? — Приповиједа се како је једноме далматинскоме броду калаузио некакав Турчин, па кад су у мору били,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
је цикала и викала од усхићења, убеђена да је она њихова џугра бесни пас Џуки, а онај који ју је терао, опасни лопов Алија.
„Шта радите врапчићи моји?“ „Дивно се играмо!“ - Ово је арапска пустиња! „Ово је пас Џуки!“ „Ја сам лопов Алија!“, гракнуше дечица.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Вреди вам доста да га видите и чујете — рекао ми је тумач Алија Нухбеговић. Затекли смо старца крај ватре, која је тињала у средини мрачне и непријатне собе.
Мали, погурен, симпатичан и потпуно ћосав чичица пушио је и кушао да устане кад нас је угледао. Разумео сам кад му је Алија, поздрављајући га и дајући му знак да седне, рекао: — Ово ти је српски официр. Хтео је да те види и да поразговара.
Он проговори са руком на срцу: — Живео! И нека му Алах да што жели. Слушао сам много доброга о Србима. А Алија, пошто ми ово преведе и пошто седосмо пред старца, рече: — То ти је, господине, стари Ђоктула Абдула из Кашара.
Је ли видео господин оно гробље поред пута где су кипариси... Хм... И старац се стресе па настави: — Покажи, Алија, кад онуда прођете. У кућици сахранили смо младенце, малочас бујне, румене, пуне живота.
Благо њему. Ето реци, Алија, господину: такви смо ми. Док сам могао, ишао сам на гробље. Сад не могу, стар сам. Има само од свадбе педесет година.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
И њега је отерала. МИТАР: Моја ћерко, јест да је Василије добар, и да је и твој отац јошт намислио да те за њега да, алија ти то не могу допустити, а ни за што друго него што је сирома. (ЕВИЦА плаче.) МИТАР: Но, но, ти плачеш?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ТРЕЋИ ТУРЧИН: Већ ако ти не хтједнеш? СТАНА: У сану псето значи злотвора. ПРВИ ТУРЧИН: ’Ма бабо, Алија не рече за псето, него за пашину керушу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Негде у то исто време Бојичић Алија био је заповедник тврђаве Задварја (у клисури код доње Цетине). Куна Хасан-ага је био заповедник у Книну, где је и
Нек с' окреће коло наоколо! (Ђерзелез Алија) Дрино, водо, племенита међо измеђ' Босне и измеђ' Србије! Наскоро ће и то време доћи када ћу ја и тебека прећи, и
и Марко Краљевић и Муса Кесеџија; описе битке у песмама: Женидба Максима Црнојевића, Женидба од Задра Тодора, Бојичић Алија и Глумац Осман–ага.
Не бијаше силан Влах-Алија, но бијаше један стари дервиш: бијела му прошла појас брада, с њиме нема нитко под чадором; бекрија је тај несрећан
оком разгледа, Турчина је дланом ошинула, ошину га по десном образу, ошину га, па му проговара: „Господаре, силан Влах-Алија, ну се дигни, главу не дигао!
Страхинова проговара љуба: „Господаре, силан Влах-Алија, та л' не видиш? испале ти очи! Оно није цареви делија, — мој господар Страхинићу бане; ја познајем чело како му је, и
“ Ја кад зачу Туре Влах-Алија, како ли се Туре придрнуло, те поскочи на лагане ноге, опасује мукадем-појаса, а пињале остре за појаса, и ту бритку
Удари се јунак на јунака. Пружи руке силан Влах-Алија, у руку му копље уфатио, па ти бану ријеч проговара: „Копилане, Страхинићу бане, а шта ли си, Влашче, премислило?
Нијес' ово бабе шумадинске, да разгониш и да набрекујеш, но је ово силан Влах-Алија, што с' не боји цара ни везира: што ј' у цара војске државине, чини ми се сва царева војска као мрави по зеленој
Док сатрше она копља бојна, потегоше перне буздохане. Кад удара силан Влах-Алија, кад удара Страхинића бана, из седла га коњу изгоњаше, а на уши ђогу нагоњаше; бог поможе Страхинићу бану, има ђога
И ЗМАЈОГЊЕНИ ВУК Вино пију до два побратима у Авали више Биограда: једно бјеше Порча од Авале, а друго је Ђерзелез Алија.
Кад се ладна напојише вина и јуначки ћеив задобише, ал' говори Порча од Авале: „Побратиме, Ђерзелез-Алија, ти се налиј вина изобила, виноград је нама до чардака, имам доста у подруму вина, имам доста вина и ракије“.