Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
нахији купили араче по 3 гроша на главу, јербо је требало и за пуштање Бећир-паше из Београда, који је био код Гушанца-Алије као под стражом, да му даде ајлук што су му дахије дужне остале, и није га хотео отпустити, докле наши комендати нису
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Необично јунаштво Бановић Страхиње, Милоша Обилића, Алије Ђерзелеза и других јунака народ објашњава тиме што су их као децу виле задојиле и тако им улиле натприродну снагу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
се остаци и те како видели у овом крају, као што се већ готово нико није сећао где се тачно налазио конак дахије Кучук-Алије, чувен са удобности, који је у првом устанку, пошто је ослобођен Београд, постао прво дом совјетника Младена
али изнутра пространа и, говорило се, пријатна, ова зграда на спрат била је, до његове погибије, конак Кучук-Алије, једног од четворице београдских дахија. У Другој половини 1807.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Деца се унесоше душом и телом у ту игру, а обрашчићи им се зајапурише толико да, када се сви обредаше у улози Алије, наредих кратак одмор. Чу се лавеж пса.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Отуда се код њега већ у првој приповеци Пут Алије Ђерзелеза (1920) и првом зборнику Приповетке (1924) осећа сигурност у језику и уравнотеженост у компоновању, које исто
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
неки од ових описа се радо поново читају — рецимо, о руху и оружју војводе Кајице, о мегдану између Страхинића и Алије и између Марка и Мусе, о лепоти цуре Љепосаве и сестре Љубовића.
Кад то виђе Страхинићу бане, прохесапи и умом премисли: баш је чадор силна Влах-Алије, те ђогина коња пригоњаше, копље јунак скиде са рамена, те чадору врата отворио а да види ко је под чадором.
Ал' да видиш силна Влах-Алије! Сву ноћ љуби Страхинову љубу на планини Турчин под чадором. У Турчина грдан адет бјеше: каил сваки заспат на
комат сабље, зави комат у везени јаглук да јој билу руку не обрани, па облеће и отуд и отуд, чува главу Турчин-Влах-Алије, а ошину господара свога, господара Страхинића бана, поврх главе по чекрк-челенци и по њег'ву бијелу кауку; пресјече
Кад субота јутро освануло, а јошт није обасјало сунце, ал’ ето ти Бојичић-Алије од Цетиње, града бијелога, и за њиме тридест Цетињана по избору добрих коњаника; на селам их Осман дочекао, од
И одатле поћера дората, поћера га доле низ планину, те нагази на трећу бусију, на бусију Кудуз-дел-Алије. Бре, да видиш Кудуз-дел-Алије! Кад опази коња и јунака, он му пође оштро говорити: „Чујеш ли ме, млада сератлијо!
Бре, да видиш Кудуз-дел-Алије! Кад опази коња и јунака, он му пође оштро говорити: „Чујеш ли ме, млада сератлијо! Отклен идеш, од кога ли града?
граду; кога ћаше на путу сретати, сатисне га с пута испод пута, — доклен дође у Удбињу града пред дворове Бојичић-Алије. Скочи Туре Бојичић Алија да привати коња под делијом, а она га уд’ри топузином: „Хајд’ отоле, курвино копиле!
Каква блага? Све мека дуката, а све пуста блага лежећега. У нас, браћо, четири дахије, Аганлије и Кучук-Алије, и у мене и Мула-Јусуфа, у свакога има пуста блага, небројена, по двије магазе.