Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Око Алке облеће Јефта Ћирковић, трговачки калфа, син богатог трговца. Ћирковић није леп, руке и ноге незграпне, а није ни добар
А јурати, кад Алку облећу, један гурка лактом, други стане на ногу Ћирковићеву кад се до Алке утискује. На једном балу Марко и Мица заљубе се једно у друго.
не ожене или удаду; после се свако по својој потребоћи влада, а љубав и тешње пријатељство ишчезне; тако је код Мице и Алке. Поезија детињства и младости пролази.
Ако ко похвали Алку, Мица каже: „Штета што Алка има мало чело и невидиме обрве”. Каткад Мица хвали ружнију од Алке, Алка опет ружнију од Мице.
А ко ће тај мир нарушити? Видићемо. Миливој Свилокосић, то је тај црни јурат, несуђеник Ћирковића Алке. На Свилокосића јагма од седам девојака. Не зла коју да узме.
Николе, први зимњи светац. Тај дан слави Рогозића породица, па ће тако прославити код Марка Рогозића, а и код Алке Ћирковићке, јер тако Јефта хоће да се и женин патрон слави.
И онако је није сама правила, већ стара Јула учитељка. Мица није ни кадра баклаву начинити. Друкчије је код Алке. Она сама управља, а две јој помажу кад прави.
То Алка допусти, нек се као Мица сама о ствари увери. Међутим је Мица Марка подбола да против Алке подигне процес. Она мора умрети, ако удовољства не добије.
Само су њих троје ту. — Аміце Миливоје, ја морам процес подићи против сестре своје Алке због повреде поштења жени ми, то је — Иаесіо хоноріс. Ја то тако оставити не могу, па да ми је сто пута сестра.
Спрам мене била је бар увек шармантна. — Ћутите, Миливоје. Вас женира да подигнете процес за ме против Алке. Знам зашто, ал’ то баш није лепо. О вама и Алки свет свашта приповеда, па због ње и о мени, а ја ништа нисам крива.
Но, он добро живи И са Ћирковићевом кућом, па може од стране Алке кивњу на се навући. Ипак није тако опасна ствар. Ћирковић је добричина, па ће му само то споменути да он то чинити
чинити мора; а иначе могао би Марко ствар другом предати, па још горе; овако ће он гледати да повлачи ствар у корист Алке. Ћирковић ће му веровати. и Алку ће већ утишати.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Како му вода поспе главу, у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је Баш-Челика држало. А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— додао је на крају. Затакарали су топови и каре које су војници на рукама гурали и равнали. У штали су звецкале алке и узенгије, чуо се потмули бат ногу и рзање коња.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Како му вода поспе главу, у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је Баш-Челика држало. А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Како му вода поспе главу, у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је Баш-Челика држало. А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Звек алке на капији затекао је Софку на прозору горњег спрата, одакле силази, пролази поред мајке и одлази да отвори, али мајку
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
догодити, јер смо ту на слободи као три шумске зверке, без узде, узенгија, улара, клечке, брњушке, поткова, јарма, алке у носу. Три голе зверке што могу јурцати свуда около, излежавати се где хоће и колико хоће. Али, то траје прекратко.