Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Мица себи тражи у друштву првенство над Алком, Алка опет неће да је нижа, богата је, а то више вреди него титула. То су доиста зашкољице, но има од тог још нешто
Мати му умре, те Рогозић подели имање са сестром Алком, и то му припомогне. У послу је неуморан, те му недостаје времена обдан да Мицу забавља; место себе допушта
Свилокосић је у запари. Сад је тек међу две стлице, а не зна на коју ће. Није рад ни да се са Алком завади. — Тешка је ставр за ме. Ћирковић ме није никад увредио, а напослетку не могу се потужити ни на Алку.
Нек се извињавају, мире, отсад ће све то друкчије бити. Кад чу Марко да је Миливој са Алком у свези, сневесели се, а Мица од муке да свисне. Снуждении седе па тужакају. — Јеси ли то чудо чула што учини Миливој?
Морам се с Бабоњом састати да се ствар на зло не преокрене. Марко и Мица седе тако па се брижљиво разговарају. Међу Алком и Свилокосићем свршена је ствар да ће се узети, но дочекаће годишњи парастос. Не би лепо било да се пре тога венчају.
Мица има родбине братовљеву децу, те их држи за своје; Алка пак богата и самцата. Чује се да се Миливој са Алком покрај дишпензације венчао, и већ је у кући код Алке. О сватовима мало друштво, али весело.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А зна када је ноћас дошао. Чуо га је. Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.
Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком. И то куцање беше тако лако, | тихо, да Софки срце стаде од узбуђења при помисли да је то он.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Од цркве протегла се кућа, мрке зидине, са гвозденијем пречагама, манастир дакле. Бакоња закуца алком. Отвори му вратар, који му у многом напомињаше Балегана. Бакоња му каза ко је и кога тражи.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сад иди! Иди! И спреман буди, седа старино, Да кад нам врата алком гвозденом Незваног госта друштво пијано У доброј вољи мало задрма, Да ми под братом коња прихватиш...