Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ограничивши се на уздисаје, пренемагања, изјаве љубави, алкохоличарске заносе, реторичке клетве, новинарске тираде — она је људе од укуса и духа почела изазивати против себе.
и друге мане Змајеве: грубу чулност која утолико више вређа што долази од песника у болу пречишћених Ђулића увелака; алкохоличарске узвике и изливе, који чине утисак ларме за каванским столом; стармалске досетке, абуказемовску шалу, каламбуре и