Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И све ће јој, ало, бити мало! Још би триста стотина таквих ала у ову алу над алама стало! Гладни меса, жедни крви, долетели на крилатим коњима без узда, погледајте како зија, како зева,
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
и када је мајке ухватио очај оне су селе и попиле по чај, затим су нашле једну здраву алу да им једе децу неваљалу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— помогло јој није, И јоште би да још јадна може, Али ето сва већ изнеможе, Па на муци к небу погледала, Озго Алу у помоћ позвала, Ала чуо па јој помогао, У душу јој чудну мисâ дао.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мало по мало преклопи му имање. И давај, давај, исплаћуј, али, ко ће алу да засити. Продаде им све њиве и винограде. Он се пропи, пропаде — узедоше га душмани на врат! Сад је кријумчар.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А овај му одговори: — А што си луд те носиш ту алу. Ногама у вретен, те њега о камен, па хајде са мном. Кад то чује коњ под змајем, а он махне главом и снагом, а ногама
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2. ЖИВОТИЊСКА ЧУДОВИШТА АЛА За алу се мисли да има од аждахе особиту духовну силу те лети и води облаке и град наводи на љетину.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А овај му одговори: „А што си луд те носиш ту алу. Ногама увретен, те њега о камен па хајде са мном.” Кад то чује коњ под змајем, | а он махне главом и снагом, а ногама
испрате је до језера, и онде изгрливши се с њом и изљубивши отац и мати врате се кукајући, а она остане сама да чека алу. Чекајући тако стане се молити Богу, да јој пошље Биберче, које јој јабуке од але донело, да је сад избави.
у један пут језеро се зањиха, а она почне плакати, и суза кане њему на образ, а он се тргне, узме мач и стане да чека алу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А овај му одговори.: — А што си луд те носиш ту алу! Ногама у вретен, те њега о камен, па хајде са мном. Кад то чује коњ под змајем, а он махне главом и снагом, а ногама
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ видите л’, очи младе, Што на ближој мети? Ви’те л’ алу ближу, која Само нама прети? Што се свести нашег рода И имену руга — Према њој смо ево сами, Без помоћна друга.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад удара Страхињићу бане мучну алу силна Влах-Алију, из седла га маћи не могаше, тону вранцу коњу до кољена у земљицу ноге све четири.
„За алу се мисли“ — каже Вук — „да има од аждахе особиту духовну силу те лети и води облаке и град наводи на љетину.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство. Бога ми ти казујем!... — Лошо време заступи! Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га.
— Па кој ги рече за оро? Ти ли? — Јок ја!... Казаше ги ники из ма’алу. Та сви скочише сас резилење... Викају: не прилега на чорбаџијску керку у оро играње по ма’але...
Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија... У сваку ма’алу има си по једну на коју је фрљија мерак... — Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка Таска ипак наставља: — ...
„Несрећа дрта!“ грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф—тараф чини!
— Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дин, ете. — Па млого ли си болна? У чаршију и ма’алу неси искачала? За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.