Употреба речи алузија у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

“ Последње речи Гарсулијеве изазваше грохотан смех писара и официра, а биле су једна, јако скарадна, алузија на игру, која је у то доба била уобичајена, и међу официрима, у аустријском затвору.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Прича Радовићева не само што је целовита и заокружена, него је сва од препознатљивих алузија: стешњен и строго усмерен, текст је само добио на продорности.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Отуда код мене алузија на Бранка. Ја сам тада почео да пишем и Маску, Надао сам се да ћу моћи живети скромним али слободним животом

Пандуровић је тврдио да ја тврдим да таван има очи.: То је била алузија, са игром речи, на мој стих у песми Замореној омладини, где сам уместо речи „таман“ употребио реч „таван“ (као

Исто тако, весело, Пандуровић је тврдио и то да ја кажем да душа може бити брката. То је била алузија на онај мој стих у песми Моја песма, где је слика моја транспонирана у слику сержана, бркатог, благо насмејаног.

Он је то сам рекао!“ Та алузија се односила на мој стих у песми Поздрав, где се, у првом реду, каже фраза: „мајке блуднице“.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Лакрдију „Деда на продају” написао сам у месецима у којима се спремао распад Југославије. Песма је пуна свакојаких алузија, од којих неке ни мени нису јасне. Тако је настајала, тако се, током четири деценије, уобличавала моја дечја поезија.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

творевине, озбиљна и стварна, шаљива (иронична) и погрдна (пејоративна) значења, обично су метафора и антитеза, алузија или алегорија и највише се односе на човека у вези са његовим телом и деловима његова тела (Изгубити главу, Чувати као

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ВАСА: Па шта ти каже? ЖИВКА: Не могу, вели, по закону; то није, вели, права увреда, то је само алузија. Ама, каква алузија, побогу брате, зар назвао ме одвратном бабом па то алузија?!

ВАСА: Па шта ти каже? ЖИВКА: Не могу, вели, по закону; то није, вели, права увреда, то је само алузија. Ама, каква алузија, побогу брате, зар назвао ме одвратном бабом па то алузија?! ВАСА: Па то није, ал' биће оно алузија што.

Ама, каква алузија, побогу брате, зар назвао ме одвратном бабом па то алузија?! ВАСА: Па то није, ал' биће оно алузија што. је Симу назвао мандарином. Ја мислим. То ће бити алузија.

Ама, каква алузија, побогу брате, зар назвао ме одвратном бабом па то алузија?! ВАСА: Па то није, ал' биће оно алузија што. је Симу назвао мандарином. Ја мислим. То ће бити алузија.

! ВАСА: Па то није, ал' биће оно алузија што. је Симу назвао мандарином. Ја мислим. То ће бити алузија. ЖИВКА: А ако ја томе који је писао разбијем нос, хоће ли и то бити алузија? ВАСА: Остави се, бога ти, Живка, тога.

Ја мислим. То ће бити алузија. ЖИВКА: А ако ја томе који је писао разбијем нос, хоће ли и то бити алузија? ВАСА: Остави се, бога ти, Живка, тога.

О мајку му, где ћу да погинем ни крив ни дужан! ЖИВКА: Пишеш чланке, је ли, псето гадно; алузија, је ли... (Дочепа столицу.) Склањај ми се с очију, јер ћеш сад погинути, свињо пијана!...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

руске књижевности XВИИИ века а са становишта Орфелинових веза с њом; јер у Сјетованију има нешто података и алузија (или би оне то могле бити) које би се могле објашњавати и Орфелиновим личним приликама и осећањима. Г.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

и по погледима којима је сретају и испраћају, а и по песмама у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају. И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности