Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И тек уочи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака. Цео амам је био закупљен.
Цео амам је био закупљен. Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће. Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачиц
Зато је Софка са том баба Симком и пошла. Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо ча- | стити и гостити.
На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.
уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом навише да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.
— Море, шта се растурате? — заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле | пред амам, који се одмах више моста видео. Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.
Кров полегао, широк и сав црн. Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.
Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.
Убрзо се амам зашарени | свученим хаљинама, испуни се разговором, кикотањем, радосним узвицима од журбе. И поче и пре купања:
хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам. Нарочито од младих жена, скоро удатих; није се могло опстати. Оне су прве биле свучене, прве готове.
Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим
Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам. Испрва се није могло од паре ништа да види. Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
! Газдарице су ми, снашке! А морам једнако са њима да сам, да их служим, дворим. Ако у амам на купање пођу, ја да их пратим, из амама дочекујем; код куће, у соби, да их раслађујем, доносим пиће, јела...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А из очи ги, ете, тој читам!... А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине. Њекња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска и Ленче оно Кубеџијско.
А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине. Њекња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска и Ленче оно Кубеџијско.
— рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти га зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси ти Манча!
— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!... Мори, у пашине сараје,
— Ете, тој Зоне Чорбаџијско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџијско у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оно Зоне Аџијско да видиш и ти да сеириш, па...
— вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџијско у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оно Зоне Аџијско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...
Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били. И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.
И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше. Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.
Што су решиле, то су учиниле. Сутрадан се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам. једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.
прозоре, истрчавао на авлијска врата и радознало их гледао, и када су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама, — он се смешио.
— Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо... Ели се, Мичо, девојке воде преди свадбу у амам, ели после свадбу?... — Пре свадбу, — одговара Миче Шебинче — ја си тол’ко знам и пантим...