Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МАНДУШИЋ Глете, људи, лијепа сарука! Ђе га купи, ага, аманати? АРСЛАН-АГА МУХАДИНОВИЋ Нијесам га, Вуче, куповао, но ми га је везир поклонио кад сам љетос у Травник ходио.
КНЕЗ РОГАН (шапти кнезу Јанку) Не питај га, аманати, за такве ствари, док се није што изблејâ. ЗОРА ЈЕ; БУДЕ СЕ И ДИЖУ. ОБРАД Да ви причам што ми се приснило.
ВОЈВОДА ДРАШКО Гледах, брате, као тебе сада. СЕРДАР РАДОЊА А бјеше ли какав, аманати? ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеше човјек те од средње руке; да не бјеше под оним именом, не шћаше се бојат од урока.
но . . . . . . на . . . ша . . . ра . . . ВУК МИЋУНОВИЋ Лијепо ли ова сабља чита, дивно ли нас данас разговори! Аманати, научи тако? Јесу ли те у Млетке шиљали? Када своје тако осијецаш, ада што би с туђијем чинио?
Да ли не знаш наше даваоце? ВУК МИЋУНОВИЋ Аманати, не наиједи се! А како им читаш летурђију кад овако у писмо затежеш?
СЕРДАР ЈАНКО Ти све, кнеже, на шалу окрећеш. Дану, оче, оно кâ умијеш, исприча' ни штогод, аманати, приђе но смо легли и заспали. Ко те није чуо ђе говориш, онај не зна што у тебе спава.
ИГУМАН СТЕФАН Ђе си био данас, аманати, те си дома тако позно дошâ? Стојâ у лов толико нијеси; раније си свагда доходио.