Јакшић, Ђура - ПРОЗА
људи, народа и векова, ове је страсне седмице испио горку чашу да својом крвљу у крв свију народа и свију векова улије аманет: једнакости, братства и слободе. — Идите, гините за слободу! Гоните угнетача њена!...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
(Тај су хатишериф сви кнезови договорно били дали београдском митрополиту Методију, као глави наше цркве и закона, на аманет да га чува као највеће добро народно.
Затим предам мога побратима Дел-Амета поп-Леонтију, Исаилу Лазићу и Јерићу на аманет, док се ја одозго не врамим. Пак онда узјашем на коња и осванем у Бранковини.
И тако сви рекнемо Теодора да поведемо. Сутра дођу они опет к нама. Кажемо ми, да смо ударали на Харков и донели аманет и поздравље од народа српскога да Теодор Филиповић с нама у Петробург иде, и да нам буде толмач и писар.
служби бити, но то је служба целога народа нашега, „јербо је Ђорђе свију нас врховни вожд, а ви њега чувате као један аманет народни; и који одсад не буде у највећој опасности са њим, веће од њега одустане, тај ће се звати издајица народни, и
А и мога су оца посекли, и на смрти је аманет оставио да му нико његов Турцима не верује, али сам ја његов аманет заборавио, но то из нужде и за народ жертва, и
А и мога су оца посекли, и на смрти је аманет оставио да му нико његов Турцима не верује, али сам ја његов аманет заборавио, но то из нужде и за народ жертва, и сваки час погледам кад ће џелат доћи да сече.
а не у Немачкој, и свога синовца Ристу, сина Миланова, кога је Јаков са собом из Београда и извео, Милош преда на аманет Јакову и сабљу Миланову и Ристу; кога је неће Јаков у Русију одвео.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— упита Станко. — Рекосмо! — одговорише ови. — Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!... Ја у кући остати не могу! Наоблачило се небо над јадном Србијом.
РЕЧНИК аваз — глас, вест, јека аговати — господарити аман — милост, опроштај аманет — завет, светиња анатема — клетва, проклетство арбија (харбија) — дрвена или гвоздена шипка за набијање пушке или
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Не почињите док добро не смислите и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом. То вам је на аманет, па сад гледајте! Хоће они штогод да проговоре, али се загрцнули, па само кашљуцају.
Поћута поп и одмори се, па онда, устежући се, настави: — А моје дијете... остављам вама на аманет... Бог вам, а душа вам! Кум Нинко испружи врат, хракну мало, па рече: — Гледаћемо га као своје!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
што је Алка протизаконо задржала, то је детентіо реи аліенае, а накнада штете не иде по вредности тепсије, јер је аманет, па је ту — претіум аффецтіоніс, а то је сто форината.
Бабоња се мисли. — Добро би било кад би тепсију какогод натраг добили, па да му је вратите, јер она је аманет, па је може преценити, како је већ и преценио, на сто форината. То је једно, а сад на друго.
Црњански, Милош - Сеобе 2
То им је остало као неки аманет од Вука Исаковича, то јест господина Волкана, краине сервискије оберкапетана. Та веза се није прекидала.
Кад су приметили да су преварени и да се варају, Вук им је оставио у аманет да се одселе у Росију, да нестану, негде, у даљини, у снегу.
Она је Павлу дала то писамце, као аманет, да би их измирила. Надала се да ће бити присутна, кад Трифун стигне, па кад није, хоће да му пише.
Него ту, где ми жена есте, и дете буде, пребивати, и мртав.“ То наређује, каже, као аманет да се обдержит. У потпуној тишини, сви су чули шта је Петар изговорио. Све се било као скаменило.
То, да му се каже, да је аманет, и последње, што му је поочим тражио. Павлу ни иначе није било, тих дана, лако. Ђурђе, који је у првом писму описивао
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
“ Наша је „да гинемо и крв проливамо, да јуначки аманет чувамо, дивно име и свету слободу“. Као што је напред речено, ова дубока народна свест није ограничена само на
Црњански, Милош - Сеобе 1
је неизмерно волео док беше дете, јер је био јачи од њега и јер је знао да говори цигански, био му је мио и после, као аманет очев и као луда, пуста војничина која се само њега бојала.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Подај јој ово мало поклона од моје стране и поздрави добра старца Мргуда и Рака и све браство, и нека вам је аманет да одржите вјеру! — Бог и теби дао здравља, добри господару, а вјеру ћемо чувати, занаго!
— Бог и теби дао здравља, добри господару, а вјеру ћемо чувати, занаго! А нека је и теби на аманет наш Јанко! Е погибе ђетић од нечесова дерта, а не знамо заправо шта му је! — Проћи ће то, синко.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо јој вежем „чајку“ како је она везивала... Јер ми је у аманет оставила. И онда се сви ослободише. Приђоше ми и руковаше се.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— рече војник и настави ијетко пут цара: — Зашто ти, безакониче, издаде мене на вјеру и на аманет, а? На то се цар насмија, свуче са себе ловачке 'аљине и покаже му се. — Опрости, свијетла круно!
без мрса, па ја сам волији вама и са штетом дати, но другоме за корист; ајте одерите је, измјерите и подијелите, па на аманет колико буде ока, онолико и да ми платите пошто нађете да је право; али знадите да је оно агинска а није фукарска крава.
— Али, — вели — нипошто да нисте служили код Ћосе. То им накричи и у аманет остави па умре. Синови га сахране, па почну премишљати што ће и како ће, а највише о очином аманету.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ломи се, а читам му из очију; хоће да ми каже: „Агатоне, ја пречег од тебе немам, остављам теби у аманет ово дете!” Није ми казао, али је јасно као дан да је то хтео да ми каже.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Логика није догма, и свако доба има своје разлоге. Ту се родио, преко деведесет година живи и примио је аманет од својих да чува кућу и ову њиву. То је једина његова дужност.
У аманет нам је оставила ћесарска војска своје мртве, своје топове и осталу спрему. Војници!... Ми нисмо још казали своју после
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Раболе се, мајко, на сам дан Велигдан, Болест боловала три недеље дана, Богу душу дала на сам дан Ђурђевдан, Аманет оставља своје старе мајке: “Да ми зовнеш, мајко, јерменског мајстора, Да направи, мајко, санд’к од биљура, и на
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Данас, кад све знам, знам да су тај жар и гаравост слепоочница женских, остатак и аманет шпанских чета, које су, туда, често зимовале.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Причаше ми славну и витешку прошлост нашег народа, а на самрти остави ми аманет: „Синко, мени смрт не даде да умрем у мојој милој отаџбини, судба ми не даде да ми кости прими она света земља коју
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А мама брижно и плашљиво гледа некуд, не чујући тужно, престрављено питање. Родитељи јој оставише малу сестрицу у аманет... Шта ли је сад чека, Боже?... Да ли ће бити боље судбине, него што је њена?...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
вјеру праву не похули, што се не хће у ланце везати, То се збјежа у ове планине да гинемо и крв проливамо, да јуначки аманет чувамо, дивно име и свету свободу. Све су наше главе изабране!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дјела Његова повиједају славу и светост живота Његова; име Му, којијем се још за живота његова, кунијаху Црногорци, аманет је највиши који се предаје с кољена на кољено у овоме аманету српском, у Гори Црној.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Закони су општега поретка мој аманет а живот природе; да их почну сви мирови рушит, моја би се силна на њих рука оружала с ужаснијем гњевом: ја бих све
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“, пуочи их Питагора. „Сваки од вас треба да мисли својом властитом главом. Јер кад ја умрем, остављам вам у аманет да моја учења другима, достојнима, саопштавате, тумачите и сами их допуњујете и ширите.
да му се ближи крај живота, хтеде он да пошто-пото доврши своје започето дело о интегралном рачуну и да га остави у аманет којем свом пријатељу да га, кад-тад, пошаље у Александрију, а на руке његовог пријатеља Ератостена.
„Ипак си ми, Диокле, дошао као поручен. Желео сам да овај мој рукопис пошаљем у Александрију - ево ти га у аманет“. „Море, мани се рукописа, кад ти се ради о глави! Твој живот вреди више но ова хартија!“ „Вараш се, Диокле!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
каже му она — отишао ми хаџија на ћабу, а кућа ми на осами, па се бојим да ме ко не покраде, стога те молим да ми овај аманет оставиш, док ми хаџија не дође. Па разви бошчу.
томе разговору, бахну Бошњо као из рукавице на дућан, па ће деди: — Драги дедо, дошао сам да ми дадеш оно пара што на аманет код тебе оставих.
Када то видје хаџиница, сави бошчу, па се лијепо захвали деди што би јој аманет причувао. Дедо видје да је преварен, па брже-боље потрча кући, и научи жену да тужи Бошњу да јој је човјек, и да је
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Јесте вајда од уздаха, Ако није ветар само, Ако српским уздасима Твој аманет усисамо; Ако сузе рода твога Буду роса сложне свести, Први цветак из твог гроба Биће цветак благовести; Ако тугу,
Ова речца, коју давно Не чујем у груди, Ова речца, омладино, Сад се живље буди. Тај аманет шаљем данас Цркви ваших срца, Да видимо, може л’ да се И стварно отрца.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Черкез има само једну заветну идеју, један свети аманет, којим још из колевке напаја децу своју, а то је: освета, страшна, крвава освета Москову, који га је прогнао из његове
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Да — (остаде ми што у перу!) Да сваки, велим, своју веру К’о оца свог аманет чува Кад не знам како ветар дува И макар која птица поје, Да увек буде оно што је, За земљу небо да не прода —
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: На вас гледи посвећена сени Последњега од српских царева И у сану витешке вечности Вам’ аманет на душу полаже, Осветници царства његовога, Да му круну независимости На грудима овијех кршева Својом крвљу
цркве Христове, Упропастиоцима царства нашега, Храниоцима рана дубоких, Што их на овима груд’ма несрећним Као аманет сјајне освете За пород чувам срца сломљеног Зар њима, децо?... Клетници!... БОШКО: Та је л’ могуће, боже господе!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Да није имала нешто у аманет да остави. Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?... — Не — одговори — него тако.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
оставио је у аманет Вуку Караџићу, који га издаје 1833. Од њега остају прве песме намењене деци у српској поезији: „На књижицу за
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Показује иза себе у округ). И башта, и шедрван, и дрвеће, и авлија, и цела кућа. Ти бар знаш какав ја имам аманет. Ти знаш какав ми је аманет остављао кад умираше стари ти газда, а мој побратим. Знаш ли? СТАНА Знам...
И башта, и шедрван, и дрвеће, и авлија, и цела кућа. Ти бар знаш какав ја имам аманет. Ти знаш какав ми је аманет остављао кад умираше стари ти газда, а мој побратим. Знаш ли? СТАНА Знам... ох, Бог да га прости!
МИРОН (одобровољен, пецкајући је): Знам, знам. Знам како сте једна другој у аманет оставиле: да, која надживи, ону другу, мртву, облачи, спрема и кити. ТАШАНА (застиђено): А, то су наша женска посла.
Она ће те хранити, чувати, неговати. (Ташани): А ти, ево ти овај Богом наказани, али за то Божји човек. У аманет ти га Божји остављам.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Напослетку уђе у собицу, и пре но што ће лећи, окваси очи богојављенском водицом. То му је Ристана оставила некако у аманет. Болесна од водене болести, сирота жена је једнако фантазирала о лековитим снагама воде.
Сви знате да без наравоученија прича не може проћи, и да нам је то леп аманет од нашег Димитрија Обрадовића у калуђерству нареченог Доситеја.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Иста побуда гонила је смртно рањеног Момчила да своме убици упути оне надмоћне, људске и јуначке речи: Аманет ти, Вукашине краљу: ти не узми моју Видосаву, Видосаву, моју невјерннцу, јер ћ' и твоју изгубити главу: данас мене у
Ал' говори војвода Момчило: „Аманет ти, Вукашине краљу: ти не узми моју Видосаву, Видосаву, моју невјерницу, јер ћ' и твоју изгубити главу: данас мене у
Винка, разболе се, хоће умријети, па дозива своју јетрвицу: „Ој Ковиљка, мила сестро моја, ја болујем и хоћу умрети, аманет ти сиротице моје, сиротице и моје и твоје!
али — или... или Алил Гојени — в. Хрња Мустаф’-ага аман — узвик којим се тражи милост, поштеда аманет — остава, заштита, што се коме да на веру да чува амиџа — стриц Андрија (Андријаш) — један од три брата Марка
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве или нека помогне влашћу својом.
— одговара Мане и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио. — Ја си сина немам, Мане. Татко те Ђорђија мен’ у аманет остави. Тој си не знаје ники — знаје бог и црна у Горици земја што ти татка покрива.
По саг да ме не зовеш чорбаџијо и хаџијо, веће татко да ме зовеш... Татко сам ти, зашто си ми аманет. Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи... Разбра ли?