Употреба речи амеба у књижевним делима


Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Надам се, још ћеш имати времена од одговараш! - Хаџи-Николов ме је гледао као да сам амеба, вашка или већ нешто слично. До краја године имали смо још један час математике и он је то морао знати.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Ускликнуо сам зачуђено: па тај човјек који се ту описује — то је човјек-амеба! Помирио сам се: можда ипак има нешто занимњиво, нешто поучно у томе: упознати ту врсту човјека.

И гле: опет човјек-амеба! Тад ми је синуло: ствар је у томе што је сам писац човјек-амеба! Не мари, рекао сам. Тиме се ништа не губи: ако с

И гле: опет човјек-амеба! Тад ми је синуло: ствар је у томе што је сам писац човјек-амеба! Не мари, рекао сам. Тиме се ништа не губи: ако с интересом упознајемо човјека-амебу, сасвим је свеједно да ли га

Само, тај човјек-амеба у особи писца прокрочио је за корачић даље: постао је лукава, малициозна амеба. Амеба која се сјетила да је,

Само, тај човјек-амеба у особи писца прокрочио је за корачић даље: постао је лукава, малициозна амеба. Амеба која се сјетила да је, захваљујући том својству, способна да постане кабаретска тачка.

Само, тај човјек-амеба у особи писца прокрочио је за корачић даље: постао је лукава, малициозна амеба. Амеба која се сјетила да је, захваљујући том својству, способна да постане кабаретска тачка. И смјеста је то искористила.

И смјеста је то искористила. Славни је писац увидио да „то пали”, да је човјек-амеба данас много тражен и дао се на посао.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности