Употреба речи амен у књижевним делима


Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Штиј овај либар, синко, дан и ноћ, и ладај се по њему, зарад спасења душе своје. Амен! Ђакон га поново пољуби у руку, па то исто учини свакоме, понављајући исту честитку.

Дакленка, прид душу и за покој покојнога Ловрића! — Амен! — запојаше сви. — А за здравље Чимавице, ди год бија! — Живија! И сви се обредише.

Амен — одговори одмах Брне, па с изразом велике досаде на лицу додаде — затворите врата. — Зашта одма не затворите?

кад својим звонким гласом прво запоја, до тренутка кад послије мисе, на крају своје поздравне бесједе не рече „амен“, нико не скиде очију с њега.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

“ а Турци: „Свети пророче Мухамеда. амен!“ Један прости сељак — видећи да ништа не малаксава вјетар, но то виши бива — завиче: — Што вам је људи, јесте ли при

Ћипико, Иво - Пауци

— А ча ћемо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен! Ваља се научити у липих... — Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности