Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
БЛАГОСЛОВЕНО ВРЕМЕ ДОСАДЕ Врела улица. Мртве, спарушене муве леже у августовској прашини избледелих излога, Бел Ами и Пуфко убијају време.
Утегнут тамним оделом, налик сенци, улицу прелази један старац. – Где ли се упутио? — пита се Бел Ами. – Брига ме! — процеди Пуфко. – Шта мислиш куда иде? – Завежи! Бел Ами с напором окреће тело у плетеној столици.
– Где ли се упутио? — пита се Бел Ами. – Брига ме! — процеди Пуфко. – Шта мислиш куда иде? – Завежи! Бел Ами с напором окреће тело у плетеној столици. Старац пресеца сноп светла и јаре изгубивши се начас у блеску излога.
– пита се Пуфко. А још није јесен! Старац се претвара у споменик са смешком изливеним од бронзе. Бел Ами постаје изненада заинтересован, јер примећује да се из дубине Главне улице приближава облак птичијих крила.
Облак је све већи и већи. – Изгледа као да долазе због њега.– промуца престрављени Бел Ами. – Како? – Мислим да се ради о његовој кући!
Ваздух почиње да кључа од птичијег лепета. – Ради сео његовој кући...—прошапће Бел Ами,а затим, пошто га од грмљавине јата Пуфко не чује, он викне: – О њој се ради! О кући!
Разгрне јару и јата птица, али куће и даље нема па нема. – Тамо нема никакве куће ... – Та кућа... — виче Бел Ами. – Нисам слеп! — Пуфко скида наочари за сунце и жмирка у светло. – Лепо се види да нема никакве куће! – Али она је...
Одједном, међу оним мирисима које су оставиле птице, Бел Ами однекуд извлачи мирис путовања. Његове ноздрве се шире, његова стопала почињу да бивају узнемирена: – Требало би
– Једино би нас чудо могло извадити! – Само чудо. – Чуда се дешавају... Знаш ли када? – Када? — улеће наивни Бел Ами, осми пут у току дана. – Никада! — каже Пуфко у наступу суманутог смеха.
– А тако би било добро да певуши Бел Ами протежећи се у столици. – О, завежи, молим те! — каже Пуфко. ЧУДО СЕ ДОГАЂА БЕЛ АМИЈУ Када су Пуфко и Бел Ами
– О, завежи, молим те! — каже Пуфко. ЧУДО СЕ ДОГАЂА БЕЛ АМИЈУ Када су Пуфко и Бел Ами сели под сунцобран кафане »Парк«, улица је била свежа, тек поливена.
Онда је замишљени Бел Ами приметио како тамна боја асфалта постаје бледа, а мало доцније готово сасвим бела. Сунце је изишло иза биоскопа
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Познати испитивач Балканскога полуострва француски географ Ами Буе добивао је непосредно од Караџића податке и упутства.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„Кураж, мон ами!” — одговори ми један од њи[х]. „Промисал небесни који те досад није оставио, неће ни одсад. Кад све потрошиш, што год
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
За десет минута имате љубавно писмо. (Хоће да пође.) А сад, вашу ручицу, драга пријатељице! (Пољуби јој руку.) Ма шер ами!1 (Полази и са врата баца јој пољубац.) Папа! Па-па!...