Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
права будала! Да је то казала мени... – Било би исто. – Врага би било исто! Пуфко гледа Бел Амија како прескаче ограду кафане, и, док наставља да седи, зна да не би било исто, зна да неће бити исто. »Добро је овако..
Окрећући се попут вретена, девојка напушта свој путени оклоп, као што се љушти банана показујући наги плод. Бел Амија хвата страх који суши грло. Као да је изненада окружен свим ноћима и свим јутрима у којима је мислио само на то.
што је немогуће бекство из лонца глатких зидова — све то и још много других ствари пролетеше кроз главу сиротог Бел Амија, док је онако распет висио између неба и паркета читаву једну вечност, а можда и дуже од тога, све док му се прсти