Дучић, Јован - ПЕСМЕ
) Минуше за застор од спаваће собе. А опрезно тада за њима, у часу, Два мала и бела Амора с камина Направише једну невољну гримасу... Док мрак с кишом пада, сетно, врх џардина.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
да се је са женидбом одрекао свију својих беспослица: досадашње плахости и раскошности, пјевања и играња, и ашиковања /амора/, а признао да је ступио у броју људи“.¹²) Највиши ступањ зрелости јесте, ипак, када муж постане отац.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Ја сам млого пути молио и преклињао Амора и Венеру, бадава; резултат је увек био: „и не пријаша јего“. — Је ли, дакле, чудо, моје високопочитајеме матроне, да
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Слатка моја господична, ја вас крилом Амора заклињем: љубите ли ме искрено? ЈЕЛИЦА: О, молим, Лидија је само ћутећи потврдила да Лаузуса љуби; тако исто и ја
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ (Евици): Здравствуј цвјете љубови, орошени струјом нимфа. Зефири Амора око твоји персију лете, и сјајнопуне очи твоје стрјелу Купидону затупљајут. (Ода горе-доле.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1887. АМОР НА СЕЛУ 1. У једноме мирноме селу, далеко од наших страна, сеоски пијани кравар ухвати једнога дана Амора, божије дете... Јутро је стајало красно, И светла, јутарња звезда на небу трепташе јасно.
Кмету ћу ја тебе, зверко.“ Зборећи ужасно тако, Он стеже Амора малог, мада је последњи плахô И отимао се дуго. Кића је преплашен ћутô, Но туга Звездану узе и она зајеца љуто.
Ал' шта је кравару стало До њених детињских суза! Кад подне на земљу паде, Он узе Амора, дакле, и с њиме пред кмета стаде. Кмет, човек побожан јако, погледа Амора благо.
Кад подне на земљу паде, Он узе Амора, дакле, и с њиме пред кмета стаде. Кмет, човек побожан јако, погледа Амора благо.
“ Но сузе малога бага Тронуше доброга кмета, те говор прекину даље, И малог Амора онда с краваром кметици шаље. „Ал' прво накричи, овај, да мале чакшире справи, Јер, вели, свињар ми треба, па нек му
У струји весеља свога, Све канда осети блискост Амора, љубави бога. И дан, кô млади женик ког с песмом спроводе друзи, Ступаше невести зори по зрачној небесној дузи. 3.
„Ту има нечисте силе, ја видим довољно јасно, Иако овакву напаст упазих малчице касно.“ Мислећи донекле тако, Амора пред собом виде, И стид га за дете узе, па рече да кући иде.
Па онда пандуру селском Амора и писмо даде, Радосно протрља руке и онда ходати стаде, А пандур оседла коња, узјаха и узе дете, И старешини среском
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
О, ви које ову повест читате и бисерну сузу при овом тврдом делу пуштате, кћери Амора и Венере, видите ли верност мушку?